Akreditacija programa obuke odnosno programa pružanja usluge (u daljem tekstu: akreditacija), u smislu ovog zakona, jeste postupak u kome se ocenjuje da li program obuke odnosno program pružanja usluge (u daljem tekstu: program obuke) namenjen stručnim radnicima i stručnim saradnicima iz

člana 136. ovog zakona

ispunjava utvrđene standarde za akreditaciju.

Program obuke iz

stava 1. ovog člana

akredituje se rešenjem o akreditaciji.

Autoru akreditovanog programa obuke izdaje se akt o akreditaciji.

Akt o akreditaciji je javna isprava.

Subjekti postupka akreditacije su ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu, Odbor za akreditaciju i Republički zavod za socijalnu zaštitu.

Ministar nadležan za socijalnu zaštitu obrazuje Odbor za akreditaciju kao posebnu radnu grupu, u skladu s propisima kojima se uređuje državna uprava.

Odbor za akreditaciju sastoji se od stručnjaka u odgovarajućim oblastima čiji je zadatak da daju stručnu ocenu programa obuke u postupku akreditacije, odnosno u postupku obnavljanja i oduzimanja akreditacije tog programa.

Rešenjem kojim se osniva Odbor za akreditaciju bliže se uređuju zadaci, sastav i rukovodilac, kao i druga pitanja koja su vezana za rad Odbora za akreditaciju.

Republički zavod za socijalnu zaštitu obavlja stručne i organizacione poslove u postupku akreditacije programa obuke, u skladu sa zakonom.

Akreditacija je zasnovana na načelima zakonitosti, javnosti, jednakog pristupa, efikasnosti i ekonomičnosti.

Sva lica koja učestvuju u postupku akreditacije dužna su da do donošenja rešenja o akreditaciji, kao poverljive čuvaju informacije o sadržini programa obuke za koji se traži akreditacija.

Standardi za akreditaciju označavaju najniži kvalitet koji program obuke treba da ima da bi bio akreditovan.

Standarde za akreditaciju programa obuke propisuje ministar nadležan za socijalnu zaštitu.

Program obuke akredituje se na tri godine.

Akreditacija se obnavlja ako su ispunjeni standardi za akreditaciju koji važe u vreme odlučivanja o obnavljanju akreditacije.

Ako akreditacija nije obnovljena, program obuke ne može se realizovati nakon isteka roka na koji je akreditovan.

Izuzetno od

stava 3. ovog člana

, započeti programi obuke mogu se realizovati i ako akreditacija nije obnovljena.

Realizacija akreditovanog programa obuke podleže redovnoj i vanrednoj kontroli kvaliteta.

Kontrolu iz

stava 1. ovog člana

vrši Republički zavod za socijalnu zaštitu, prema svom godišnjem planu kontrole.

Izveštaj o rezultatima kontrole Republički zavod za socijalnu zaštitu dostavlja autoru programa obuke, licu koje realizuje program obuke ako program ne realizuje autor neposredno i ministarstvu nadležnom za socijalnu zaštitu.

Ako Republički zavod za socijalnu zaštitu u postupku kontrole kvaliteta realizacije akreditovanog programa obuke utvrdi da su prestale da postoje pretpostavke za realizaciju tog programa ili da se u njegovoj realizaciji bitno odstupa od sadržine i plana izvođenja obuke, pokreće postupak za oduzimanje akreditacije.

Ako je pokrenut postupak za oduzimanje akreditacije, program se suspenduje do donošenja konačne odluke o oduzimanju akreditacije.

Postupak akreditacije programa sprovodi se po objavljivanju javnog poziva za akreditaciju.

Odluku o objavljivanju javnog poziva za akreditaciju programa obuke donosi ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu.

Javni poziv iz

stava 2. ovog člana

objavljuje se na internet stranici ministarstva nadležnog za socijalnu zaštitu i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Pravo na prijavu programa obuke za akreditaciju ima autor programa, a ako je program koautorsko delo, pravo na prijavu programa za akreditaciju je nedeljivo i zajednički ga ostvaruju svi koautori.

Pravo na prijavu programa za akreditaciju ima naslednik autora, lice koje je na osnovu pravnog posla steklo pravo isključivog iskorišćavanja programa obuke kao autorskog dela, poslodavac autora programa - ako je delo stvoreno u radnom odnosu i naručilac programa - ako je program nastao po narudžbini.

Lica iz

stava 2. ovog člana

imaju prava i obaveze autora programa obuke utvrđena ovim zakonom.

Prijava programa obuke za akreditaciju podnosi se Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu, koji ispituje da li je ta prijava potpuna i uredna.

Prispele potpune i uredne prijave za akreditaciju, zajedno sa pratećom dokumentacijom, Republički zavod za socijalnu zaštitu dostavlja Odboru za akreditaciju.

Odbor za akreditaciju razmatra prispele prijave, vrši stručnu ocenu programa, sačinjava listu programa koji su ispunili standarde za akreditaciju i dostavlja je zajedno sa stručnim mišljenjem ministru nadležnom za socijalnu zaštitu radi donošenja rešenja o akreditaciji.

Rešenje o akreditaciji programa obuke iz

stava 3. ovog člana

konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može voditi upravni spor.

Način sprovođenja postupka akreditacije propisuje ministar nadležan za socijalnu zaštitu.

Autor akreditovanog programa ima pravo i dužnost:

Međusobna prava i obaveze autora i korisnika akreditovanog programa obuke, kao i prava i obaveze autora i realizatora akreditovanog programa obuke uređuju se ugovorom.

Republički zavod vodi Registar prijava za akreditaciju, Registar akreditovanih programa obuke i Registar realizovanih programa obuke.

Podaci iz registara iz

stava 1. ovog člana

moraju biti dostupni na internet stranicama ministarstva nadležnog za socijalnu zaštitu i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Način vođenja i sadržinu registara iz

stava 1. ovog člana

propisuje ministar nadležan za socijalnu zaštitu.

Stručnom radniku i stručnom saradniku koji je uspešno završio obuku po akreditovanom programu obuke izdaje se potvrda (u daljem tekstu: sertifikat).

Sertifikat je javna isprava koja se uzima u obzir prilikom licenciranja, odnosno obnavljanja licence stručnih radnika.

Sertifikat izdaje Republički zavod za socijalnu zaštitu na osnovu podataka koje dostavlja autor akreditovanog programa obuke.

Sadržina i izgled sertifikata utvrđuju se propisom iz

člana 201. stav 5. ovog zakona

.