Pravo da predloži materijal za sednicu Vlade ima organ državne uprave u čijem delokrugu je pitanje na koje se materijal odnosi (u daljem tekstu: predlagač).
Predlagač je dužan da materijal pripremi i predloži u postupku propisanom ovim poslovnikom.
Ipak, stalno radno telo Vlade može Vladi mimo odredaba ovog poslovnika, neposredno da podnese predlog pojedinačnog akta.
Predlagač dostavlja materijal Vladi preko Generalnog sekretarijata.
Privredna društva, ustanove i druge organizacije dostavljaju materijal preko ministarstva u čijem su delokrugu, a predlog akta za Vladu priprema ministarstvo.
Zakon i ostale akte koje Vlada predlaže Narodnoj skupštini i predsedniku Republike predlagač priprema u obliku nacrta. Vlada prihvata nacrt akta tako što utvrđuje predlog akta, koji potom upućuje Narodnoj skupštini ili predsedniku Republike.
Uredbu, odluku, Fiskalnu strategiju, strategiju razvoja, deklaraciju i zaključak, kao akte koje donosi Vlada, predlagač priprema za Vladu u obliku predloga.
Odredbe ovog poslovnika o pripremi nacrta zakona shodno se primenjuju na ostale akte koje Vlada predlaže Narodnoj skupštini i predsedniku Republike.
Nacrt zakona i predlog uredbe ili odluke Vlade priprema se i dostavlja Vladi u obliku pravnih odredaba sa obrazloženjem. Odredbe nacrta zakona i predloga uredaba moraju da sadrže i rokove u kojima se donose propisi i drugi opšti akti kojima se izvršavaju zakoni i uredbe.
Predlog rešenja priprema se i dostavlja Vladi sa izrekom i obrazloženjem.
Predlog zaključka dostavlja se Vladi sa obrazloženjem koje sadrži razloge za njegovo donošenje i objašnjenje svih potrebnih pitanja.
Predlog zaključka mora da sadrži rok za njegovo izvršenje, ako je zaključak takvog karaktera da se njime nalaže izvršavanje određene obaveze organu državne uprave. Uz pravni osnov za donošenje zaključka navodi se i na čiji predlog se zaključak donosi.
Informacije se dostavljaju radi informisanja članova Vlade.
Predlozi Fiskalne strategije, strategije razvoja i deklaracije moraju da sadrže objašnjenje svih potrebnih pitanja, a analize, izveštaji, predlozi platformi za međunarodne susrete, predlozi osnova za zaključivanje međunarodnih ugovora i slični materijali moraju, pored objašnjenja, da sadrže i zaključak koji se predlaže Vladi.
Platformu za međunarodne susrete predsednika i potpredsednika Vlade, kada istupaju u svojstvu predsednika odnosno potpredsednika Vlade, priprema Ministarstvo spoljnih poslova u saradnji sa organima državne uprave u čijoj nadležnosti su pitanja koja su povezana sa ciljem posete.
Platformu za međunarodne susrete predsednika i potpredsednika Vlade, kada istupaju u svojstvu ministara nadležnih za određeni resor, priprema resorno ministarstvo, u saradnji sa drugim organima državne uprave u čiju nadležnost spadaju pitanja koja su povezana sa ciljem posete.
Platformu za međunarodne susrete ministara u Vladi priprema resorno ministarstvo, u saradnji sa drugim organima državne uprave u čiju nadležnost spadaju pitanja koja su povezana sa ciljem posete.
Obrazloženje nacrta zakona i predloga uredbe ili odluke Vlade mora da sadrži:
1)
ustavni, odnosno pravni osnov za donošenje akta;
2)
razloge za donošenje akta, a u okviru njih posebno: probleme koje akt treba da reši, ciljeve koji se aktom postižu, razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja akta i odgovor na pitanje zašto je donošenje akta najbolji način za rešavanje problema;
3)
objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja;
4)
procenu finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta;
5)
opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo, ako nacrt zakona sadrži odredbe s povratnim dejstvom;
6)
razloge za donošenje zakona po hitnom postupku, ako je za donošenje zakona predložen hitan postupak;
7)
razloge zbog kojih se predlaže da akt stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije";
8)
pregled odredaba važećeg akta koje se menjaju, odnosno dopunjuju (priprema se tako što se precrtava deo teksta koji se menja, a novi tekst upisuje velikim slovima).
Uz nacrt zakona i predlog uredbe predlagač kao priloge dostavlja i Izjavu o usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije i Tabelu usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije, na obrascima koji su utvrđeni posebnim aktom Vlade.
Izjava o usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije i Tabela usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije dostavlja se i uz predlog odluke kojom se vrši usklađivanje propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije.
Uz nacrt zakona i predlog uredbe ili odluke predlagač kao priloge dostavlja i izjavu sa kojim je strateškim dokumentom Vlade (strategija, akcioni plan i dr.) usklađen akt koji se predlaže, kao i izjavu da li je nacrt zakona, odnosno predlog uredbe ili odluke planiran godišnjim planom rada Vlade, a koja u slučaju da taj akt nije planiran godišnjim planom rada Vlade, sadrži i objašnjenje razloga koji ukazuju na neophodnost razmatranja tog akta.
Uz nacrt zakona i predlog uredbe ili odluke, kao i uz predlog strategije razvoja i predlog Fiskalne strategije, predlagač kao prilog dostavlja i izjavu o ostvarenoj saradnji, odnosno pribavljanju mišljenja od organa, organizacija i tela koji prema posebnim propisima daju mišljenja na nacrte, odnosno predloge tih akata.
sadrži podatke o tome sa kojim je organima, organizacijama i telima ostvarena saradnja, odnosno od kojih su organa, organizacija i tela, u skladu sa posebnim propisima, pribavljena mišljenja, sa napomenom o tome da li su primedbe tih organa, organizacija i tela prihvaćene, a u slučaju da određene primedbe nisu prihvaćene, u izjavi se navode i razlozi za neprihvatanje tih primedaba. Uz izjavu se dostavljaju i mišljenja organa, organizacija i tela iz
Kao prilog uz nacrt zakona predlagač dostavlja i analizu efekata zakona, koja sadrži sledeća objašnjenja: na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu, kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima), da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti, da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija, da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu i koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava.
Ako predlagač oceni da uz nacrt zakona ne treba da priloži analizu efekata zakona, dužan je da to posebno obrazloži.
Uz nacrt zakona predlagač dostavlja i prilog u kome se navode propisi i drugi opšti akti kojima se nacrt zakona izvršava i rokovi u kojima propisi i drugi opšti akti treba da se donesu.
Javna rasprava je završna faza procesa konsultacija sa zainteresovanom javnošću u postupku usvajanja nacrta zakona odnosno dokumenata javnih politika.
Predlagač je obavezan da u pripremi zakona kojim se bitno menja uređenje nekog pitanja ili uređuje pitanje koje posebno zanima javnost sprovede javnu raspravu. Javna rasprava se sprovodi i u postupku pripreme dokumenata javnih politika (strategija, programa, koncepta politike, akcionih planova).
Javna rasprava se može sprovesti i u pripremi uredbe i odluke.
Odredbe ovog poslovnika primenjuju se i u postupku pripreme Plana razvoja i Investicionog plana, ako postupak javne rasprave prilikom njihove izrade nije drugačije uređen propisima kojima se uređuje priprema Plana razvoja i Investicionog plana.
koji se odnose na obavezu sprovođenja javne rasprave u odnosu na zakone ispunjeni u sledećim slučajevima:
1)
prilikom pripreme novog sistemskog zakona (zakon koji, po pravilu, uređuje celinu društvenih odnosa u jednoj oblasti);
2)
prilikom pripreme novog zakona, osim ako Vlada na obrazložen predlog predlagača ne odluči drukčije;
3)
prilikom pripreme zakona o izmenama i dopunama zakona ako se njime bitno menjaju rešenja iz postojećeg zakona, o čemu Vlada na obrazložen predlog predlagača, odlučuje u svakom konkretnom slučaju;
4)
prilikom pripreme zakona o potvrđivanju međunarodnog ugovora - samo ako Vlada odluči da se sprovede javna rasprava, i to na obrazložen predlog Ministarstva spoljnih poslova ili organa državne uprave iz čijeg su delokruga pitanja uređena međunarodnim ugovorom.
Sprovođenje javne rasprave o dokumentima javnih politika je uvek obavezno, osim u slučaju:
1)
manjih izmena strategija i programa koje nemaju visok ili značajan uticaj na izmene već utvrđenih javnih politika;
2)
manjih izmena akcionog plana kojim se menjaju aktivnosti u cilju realizacije mera utvrđenih postojećom strategijom, odnosno programom;
3)
usvajanja akcionog plana u roku od 90 dana od dana usvajanja strategije, odnosno programa.
Odluku da se sprovodi odnosno ne sprovodi javna rasprava u pogledu nacrta zakona na osnovu procene kriterijuma iz
Vlada može, na predlog ovlašćenog predlagača i na osnovu izveštaja o sprovedenim konsultacijama usvojiti zaključak kojim konstatuje da nije potrebno sprovoditi javnu raspravu u pogledu nacrta zakona odnosno dokumenta javne politike jer su tokom sprovođenja konsultacija usaglašena otvorena pitanja odnosno ako je tekst usaglašen sa iznetim primedbama i sugestijama zainteresovane javnosti tokom konsultacija.
Smatra se da nije ostalo otvorenih pitanja nakon sprovedenih konsultacija ako nije ostalo koncepcijskih i sadržinskih pitanja od značaja za ostvarivanje društvenih odnosa na predloženi način odnosno ostvaravanja prava i izvršenja obaveza na predloženi način.
Postupak javne rasprave započinje objavljivanjem javnog poziva za učešće u javnoj raspravi sa programom javne rasprave na Portalu e-Konsultacije i internet stranici predlagača. Javni poziv sadrži i informacije o obrazovanju i sastavu radne grupe koja je pripremila nacrt odnosno predlog akta koji je predmet javne rasprave.
Program javne rasprave obavezno sadrži: nacrt odnosno predlog akta koji je predmet javne rasprave sa obrazloženjem i prilozima utvrđenim ovim poslovnikom, rok za sprovođenje javne rasprave, važne informacije o aktivnostima koje se planiraju u okviru javne rasprave (održavanje okruglih stolova, tribina, adresu i vreme njihovog održavanja i dr.), način dostavljanja predloga, sugestija, inicijativa i komentara, kao i druge podatke značajne za njeno sprovođenje.
Rok za dostavljanje inicijativa, predloga, sugestija i komentara u pismenom ili elektronskom obliku traje tokom trajanja javne rasprave.
Javna rasprava traje najmanje 20 dana.
Ako predlagač ne sprovede javnu raspravu, a bio je obavezan, Vlada odlaže razmatranje akta i zaključkom nalaže predlagaču da pripremi i predloži program javne rasprave.
Predlagača koji ne sprovede javnu raspravu prema programu koji mu je odredila Vlada obavezuje da javnu raspravu sprovede u potpunosti.
Nakon sprovedene javne rasprave, nadležni predlagač sačinjava izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi i objavljuje ga na Portalu "e-Konsultacije" i internet stranici predlagača, najkasnije u roku od 15 radnih dana od dana završetka javne rasprave.
načinu, vremenu i mestima održavanja javne rasprave;
2)
učešću građana, organizacija civilnog društva, privrednih subjekata, naučno-istraživačkih organizacija, državnih, pokrajinskih i lokalnih organa i organizacija i drugih subjekata u javnoj raspravi;
3)
načinu na koji su sugestije ugrađene u nacrt zakona odnosno nacrt ili predlog dokumenta javne politike i ako nisu, iz kojih razloga to nije učinjeno.
Sastavni deo materijala za razmatranje na sednici Vlade u prilogu nacrta zakona, drugog propisa ili akta odnosno dokumenta javne politike koji Vlada razmatra nakon javne rasprave čini i objedinjeni izveštaj o konsultacijama i izveštaj o javnoj raspravi koji se za te potrebe preimenuje u izveštaj o učešću javnosti u pripremi određenog propisa odnosno dokumenta javne politike.
Zakoni i dokumenti javnih politika koje Vlada predlaže Narodnoj skupštini upućuju se na javnu raspravu u formi nacrta akta i Vlada ih razmatra radi usvajanja predloga nakon sprovođenja javne rasprave.
Drugi propisi i dokumenti javnih politika koje usvaja Vlada se upućuju na javnu raspravu u formi predloga akta i Vlada ih razmatra radi njihovog usvajanja nakon sprovođenja javne rasprave.
O javnoj raspravi Vlada odlučuje zaključkom.
O predlogu zaključka o usvajanju programa javne rasprave odnosno o nesprovođenju javne rasprave predlagač pribavlja mišljenja Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i Republičkog sekretarijata za javne politike.
Predlagač je u obavezi da ukoliko tokom javne rasprave pristignu komentari, prilozi i sugestije od strane drugih subjekata - učesnika u javnoj raspravi koji se tiču pitanja koja su neposredno vezana za delokrug organa i organizacija iz
Ako sprovođenje javne rasprave nije obavezno, materijal postaje dostupan javnosti najkasnije kad nadležni odbor donese zaključak kojim Vladi predlaže da donese akt ili da utvrdi predlog akta.
Materijal koji predstavlja državnu, vojnu ili službenu tajnu označava se kao poverljiv.
Poverljiv materijal koji dostavlja Vladi predlagač označava posebnom vidnom oznakom za vrstu tajne i, zavisno od stepena poverljivosti, oznakom "poverljivo" ili "strogo poverljivo". Materijal mora da sadrži obrazloženje razloga zbog kojih je označen kao poverljiv.
Poverljiv materijal dostavlja se članovima Vlade i direktoru Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo u zatvorenoj omotnici na kojoj je označen stepen poverljivosti i redni broj materijala.
Kad se završi sednica Vlade, poverljiv materijal se vraća Generalnom sekretaru.
Generalni sekretarijat vodi posebnu evidenciju o poverljivim materijalima, a Generalni sekretar direktivama, u skladu s propisima, određuje kako se oni koriste i kako se s njima postupa.
O nacrtu zakona i predlogu uredbe, odluke, Fiskalne strategije, strategije razvoja, deklaracije i zaključka, predlagač pribavlja mišljenje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i Ministarstva finansija.
Predlagač pribavlja i mišljenje Ministarstva spoljnih poslova ako se akt tiče odnosa Republike Srbije sa inostranstvom, mišljenje Ministarstva pravde ako se aktom propisuju krivična dela, privredni prestupi ili prekršaji ili ako se njime ustanovljava ili oduzima sudska nadležnost ili propisuje stvarna nadležnost sudova, kao i mišljenje Republičkog javnog pravobranilaštva ako se akt tiče zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije ili se njime stvaraju ugovorne obaveze za Republiku Srbiju.
Mišljenja se pribavljaju i od organa državne uprave sa čijim delokrugom je povezano pitanje na koje se akt odnosi.
O nacrtu zakona i predlogu uredbe odnosno predlogu odluke kojom se vrši usklađivanje propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije predlagač pribavlja i mišljenje Kancelarije za evropske integracije, posebno o tome da li su Izjava o usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije i Tabela usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije pravilno popunjene. Mišljenje Kancelarije za evropske integracije pribavlja se i o predlogu strategije razvoja.
Mišljenja nadležnih organa državne uprave o nacrtu zakona o potvrđivanju međunarodnog ugovora pribavlja organ državne uprave iz čijeg su delokruga pitanja uređena međunarodnim ugovorom.
O nacrtu zakona i predlogu Fiskalne strategije i strategije razvoja, kao i o analizi efekata zakona, koja se, u skladu sa odredbama ovog poslovnika, dostavlja uz nacrt zakona, pribavlja se mišljenje Republičkog sekretarijata za javne politike. Ako predlagač oceni da uz nacrt zakona ne treba da priloži analizu efekata zakona, dužan je da o tome pribavi mišljenje Republičkog sekretarijata za javne politike.
Predlagač je dužan da zatraži mišljenje organa, organizacija i tela koji su u skladu sa posebnim propisima ovlašćeni za davanje mišljenja i odgovoran je za postupanje na način iz ovog poslovnika.
Propratno pismo kojim se traži mišljenje potpisuju ministar ili državni sekretar, direktor posebne organizacije, direktor službe Vlade ili njihovi zamenici.
Svi kojima je predlagač dostavio nacrt ili predlog akta na mišljenje dužni su da mišljenje pismeno dostave predlagaču u roku od 10 radnih dana. Mišljenje potpisuju ministar ili državni sekretar, direktor posebne organizacije, direktor službe Vlade ili njihovi zamenici.
Rok za dostavljanje mišljenja na nacrt sistemskog zakona je 20 radnih dana.
Ako mišljenje ne bude dostavljeno u roku, smatra se da nije bilo primedaba.
Predlagač je dužan da pribavi nova mišljenja o nacrtu i predlogu akta ako ga izmeni drukčije ili više no što to nalaže usklađivanje s primedbama iz pribavljenih mišljenja.
Materijal se dostavlja Vladi preko Generalnog sekretarijata.
Predlagač je dužan da Generalnom sekretarijatu dostavi materijal koji je usklađen s primedbama iz pribavljenih mišljenja za koje je ocenio da ih može prihvatiti, mišljenja koja je pribavio i izveštaj o javnoj raspravi ako je vođena.
Uz to, dužan je da se pismeno izjasni o svim primedbama koje nije prihvatio.
Pošto primi materijal, Generalni sekretar ocenjuje da li je on pripremljen prema ovom poslovniku.
Ako jeste, dostavlja ga nadležnom odboru, a ako nije, vraća ga predlagaču sa uputstvom kako da ispravi nedostatke.
Materijal koji je dostavljen radi informisanja članova Vlade Generalni sekretar upućuje članovima Vlade i on se ne uvršćuje u dnevni red sednice odbora i Vlade.
Materijal koji Generalni sekretarijat dostavi nadležnom odboru uvršćuje se u dnevni red prve naredne sednice odbora, ako u konkretnom slučaju predsednik odbora drukčije ne odredi.
Na sednici se stavovi predlagača usaglašavaju s primedbama iz pribavljenih mišljenja i primedbama i predlozima članova odbora.
Potom, odbor sastavlja izveštaj za Vladu koji, pored ostalog, sadrži zaključak kojim se Vladi predlaže da donese ili ne donese akt, odnosno da utvrdi ili ne utvrdi predlog akta, izdvojena mišljenja članova odbora i sporna pitanja.
Uz saglasnost predlagača, odbor može doneti zaključak da predlagač posle sednice uskladi svoje stavove sa stavom odbora i zaključak kojim se razmatranje tačke dnevnog reda odlaže dok se ne usklade stavovi o spornim pitanjima.
U predlog dnevnog reda sednice Vlade uvršćuju se, po pravilu, materijali o kojima je nadležni odbor doneo zaključak kojim Vladi predlaže da donese akt ili da utvrdi predlog akta i materijali koje je predlagač posle sednice odbora uskladio sa stavom odbora.
Materijali se razvrstavaju na: "materijale sa oznakom poverljivosti" i "materijale bez oznake poverljivosti".
Pošto predsednik Vlade otvori sednicu Vlade, utvrđuje se njen dnevni red.
Član Vlade može da predloži da se u dnevni red uvrsti pitanje čije bi nerazmatranje moglo da izazove štetne posledice.
Materijali koji nisu dostavljeni uz poziv i predlog dnevnog reda uvršćuju se u predlog dopunjenog dnevnog reda prema redosledu po kojem su predloženi, nezavisno od vrste akta ili sadržine materijala.
Potom, predsednik Vlade stavlja na glasanje izmenjeni ili dopunjeni predlog dnevnog reda.
Izuzetno, predsednik Vlade može da predlaže izmene ili dopune dnevnog reda do kraja sednice.
Materijali kojima se dopunjuje dnevni red na samoj sednici Vlade moraju biti pripremljeni u skladu sa ovim poslovnikom.
Razmatranje tačke dnevnog reda počinje tako što predstavnik predlagača kratko obrazlaže materijal ako predsednik Vlade oceni da je to potrebno ili ako to predstavnik predlagača izričito zahteva.
Potom, počinje rasprava u kojoj učesnici na sednici mogu da iznesu svoje primedbe i predloge i da zatraže dodatna objašnjenja.
Predsednik Vlade može da prekine sednicu Vlade dok se ne usaglase stavovi o nekom pitanju ili dok se ne obezbedi većina članova Vlade potrebna za odlučivanje.
Po okončanju rasprave Vlada odlučuje o tački dnevnog reda tako što prihvata ili ne prihvata predlog sadržan u zaključku nadležnog odbora.
Vlada pri tome može da izmeni predlog ili nacrt akta.
Ako je rasprava vođena o pitanju koje nije razmatrano na sednici odbora, Vlada odlučuje tako što prihvata ili ne prihvata predlog člana Vlade koji je predložio dopunu dnevnog reda.
Vlada može da odloži odlučivanje i da predlagaču naloži da izmeni ili dopuni materijal.
Na sednici Vlade učestvuju članovi Vlade, Generalni sekretar, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i pozvana lica. Pozvana lica mogu da učestvuju u radu pri razmatranju tačke dnevnog reda radi koje su pozvana.
Sednici Vlade prisustvuju, bez prava učešća u radu, šef Kabineta predsednika Vlade i zaposleni u Generalnom sekretarijatu koje odredi Generalni sekretar.
Na predlog ministra i uz saglasnost predsednika Vlade, na sednici pored ministra mogu da učestvuju državni sekretar, sekretar ministarstva, direktor organa uprave u sastavu ministarstva ili pomoćnik ministra koji je odgovoran za pripremu materijala, ali samo pri razmatranju tačke dnevnog reda na kojoj je njihovo učešće potrebno.
Ministar i direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo blagovremeno obaveštavaju Generalnog sekretara da neće moći da prisustvuju sednici zbog službenog puta, bolesti ili drugih opravdanih razloga i saopštavaju mu koji ih državni sekretar ili pomoćnik, odnosno zamenik ili pomoćnik zamenjuje.
Direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo dužan je da se prijavi za učešće u raspravi ako iz materijala ili rasprave oceni da je nacrt ili predlog akta u suprotnosti sa Ustavom ili zakonom.
On je dužan da upozori i na moguće stvaranje nesklada u pravnom sistemu Republike Srbije.
Na sednici Vlade vode se stenografske beleške. Sednica Vlade se tonski snima.
Stenografske beleške i tonski snimci smatraju se službenom tajnom stroge poverljivosti.
Stenografske beleške i tonske snimke mogu da koriste članovi Vlade i direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, a druga lica ako im to odobri Generalni sekretar.
Svojstvo poverljivosti stenografskih beležaka i tonskih snimaka oduzima Vlada.
Za čuvanje stenografskih beležaka i tonskih snimaka odgovoran je Generalni sekretar.
U zapisnik se unosi redni broj i datum sednice, ko je predsedavao sednici, vreme kad je sednica počela i završena, popis prisutnih i odsutnih članova Vlade, popis ostalih koji su prisustvovali sednici, dnevni red sednice i kako je Vlada odlučila o svakoj tački dnevnog reda.
Zapisnik potpisuju predsednik Vlade i Generalni sekretar. Zapisnik se čuva trajno.
Za čuvanje zapisnika odgovoran je Generalni sekretar.
Prečišćen tekst priprema predlagač u saradnji s Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo i Generalnim sekretarijatom.
Generalni sekretar im, po potrebi, stavlja na raspolaganje odgovarajući deo stenografskih beležaka.
Prečišćen tekst sastavlja se u tri primerka, a jedan se parafira od strane predstavnika predlagača, predstavnika Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i predstavnika Generalnog sekretarijata. Sva tri primerka predlagač dostavlja Generalnom sekretarijatu. Prečišćen tekst predloga zakona o potvrđivanju međunarodnog ugovora parafira i predstavnik organa državne uprave iz čijeg su delokruga pitanja uređena međunarodnim ugovorom.
Prečišćeni tekstovi čuvaju se u dokumentaciji Generalnog sekretarijata.
O objavljivanju akata Vlade u "Službenom glasniku Republike Srbije" stara se Republički sekretarijat za zakonodavstvo.
Republički sekretarijat za zakonodavstvo dostavlja na objavljivanje u "Službenom glasniku Republike Srbije" akte Vlade u pismenoj formi i u elektronskoj formi.
Tematska sednica održava se na osnovu dnevnog reda koji unapred utvrđuje predsednik Vlade.
Tematska sednica saziva se radi razmatranja stanja u pojedinoj oblasti, odnosno radi razmatranja pitanja koja se odnose na vođenje politike u pojedinoj oblasti.
Predsednik Vlade može pozvati predstavnike drugih državnih organa da uzmu učešće na tematskoj sednici Vlade ukoliko oceni da njihovo učešće na sednici može doprineti sveobuhvatnijem sagledavanju pitanja koja su na dnevnom redu tematske sednice Vlade.
Na ostala pitanja vezana za održavanje sednice, pripremanje materijala za sednicu i tok tematske sednice Vlade shodno se primenjuju pravila iz ovog poslovnika koja se odnose na sednicu Vlade.
Predsednik Vlade može, povodom obeležavanja državnih i međunarodnih praznika i drugih događaja od posebnog značaja za Republiku Srbiju odnosno za rad Vlade, sazvati posebnu sednicu Vlade, a može i pozvati predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine, kao i predstavnike drugih organa i organizacija iz zemlje i inostranstva da prisustvuju sednici i da se obrate Vladi.