Vlada sarađuje s Narodnom skupštinom prema Ustavu, Zakonu o Vladi, Zakonu o državnoj upravi, Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije i ovom poslovniku.
Ako je Vlada predlagač akta Narodnoj skupštini, određuje člana Vlade koji je predstavlja na sednici Narodne skupštine. Direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo može biti predstavnik Vlade pod uslovima određenim Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije.
Vlada može iz reda zaposlenih i postavljenih lica koji su pripremali predlog akta i koji raspolažu potrebnom stručnošću da odredi svoje poverenike koji će učestvovati u radu odbora Narodne skupštine.
Predstavnik Vlade može na sednici Narodne skupštine bez mišljenja Vlade odbiti svaki amandman drugog predlagača.
Predstavnik Vlade može na sednici Narodne skupštine bez mišljenja Vlade prihvatiti amandman drugog predlagača samo ako se njime bitno ne menjaju rešenja iz predloga akta Vlade i ako je za to pribavio pozitivna mišljenja Generalnog sekretarijata, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i Kancelarije za evropske integracije, a na njihov zahtev i ministarstva odnosno drugog organa državne uprave sa čijim nadležnostima su povezana pitanja na koja se amandman koji se prihvata odnosi.
Ako član Vlade ne može prisustvovati sednici Narodne skupštine, predsednik Vlade određuje člana Vlade koji će ga zameniti, ako se ne može sačekati sednica Vlade da se na njoj odredi zamena.
Ako je Vlada predlagač akta Narodnoj skupštini, predloge amandmana na predlog akta priprema nadležno ministarstvo ili posebna organizacija u saradnji s Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo.
Ako amandmane na predlog akta Vlade podnesu drugi predlagači, Generalni sekretarijat ih dostavlja nadležnom ministarstvu ili posebnoj organizaciji da u saradnji s Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo pripremi za Vladu predlog mišljenja o amandmanima. U predlogu mišljenja navodi se koji se amandmani prihvataju, a koji ne prihvataju i obrazlažu razlozi za to.
U svemu ostalom shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o pripremi materijala za sednicu Vlade.
Ako Vlada nije predlagač akta Narodnoj skupštini, nadležno ministarstvo ili posebna organizacija u saradnji s Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo priprema za Vladu predlog mišljenja o predlogu akta, predlog amandmana na predlog akta i predlog mišljenja o amandmanima koje podnesu drugi predlagači.
Isto važi i za pripremu predloga odgovora Ustavnom sudu povodom predloga ili inicijative za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta Narodne skupštine ili Vlade.
U svemu ostalom shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o pripremi materijala za sednicu Vlade.
Ako je poslaničko pitanje upućeno Vladi, a u delokrugu je ministarstva, ministarstvo priprema za Vladu predlog odgovora.
Poslaničko pitanje koje je upućeno Vladi, a zalazi u delokrug više ministarstava, Generalni sekretarijat dostavlja njima svima, a predlog odgovora priprema za Vladu prvoimenovano ministarstvo.
Ministarstva koja odredi predsednik Vlade u saradnji s Generalnim sekretarijatom i Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo pripremaju za Vladu predlog odgovora na poslaničko pitanje koje se odnosi samo na rad Vlade.
Generalni sekretarijat stara se o tome da Vlada blagovremeno odgovara na poslanička pitanja.
Interpelaciju koja je podneta na rad ministra Generalni sekretarijat dostavlja ministarstvu da pripremi za Vladu predlog stava o interpelaciji.
Ako je interpelacija podneta na rad Vlade, predlog stava pripremaju za Vladu nadležna ministarstva u saradnji s Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo i Generalnim sekretarijatom.
U svemu ostalom primenjuju se odredbe ovog poslovnika o pripremi materijala za sednicu Vlade.
Narodna skupština može zahtevati od Vlade da zauzme stav o pitanju iz nadležnosti Vlade ili da joj dostavi izveštaje ili podatke potrebne za raspravljanje o pitanju vezanom za rad Vlade ili njenog člana.
U tom slučaju shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o pripremi materijala za sednicu Vlade.
Ministarstva i posebne organizacije dostavljaju Generalnom sekretaru obaveštenja, objašnjenja i podatke koje Narodna skupština od njih zatraži, a Generalni sekretar ih upućuje Narodnoj skupštini.
Vlada usvaja godišnji plan rada, kojim određuje svoje ciljeve i poslove, kao i ciljeve i poslove organa državne uprave i očekivane rezultate.
Godišnji plan rada Vlade zasniva se na godišnjim planovima rada organa državne uprave, izrađenih u skladu sa metodologijom srednjoročnog planiranja, koje oni dostavljaju Generalnom sekretarijatu preko Informacionog sistema za planiranje i izveštavanje.
Generalni sekretar donosi instrukcije kojima se utvrđuje metodologija, postupak i struktura za sačinjavanje godišnjeg plana rada Vlade.
Organ državne uprave dužan je da dostavi predlog plana rada do 10. novembra tekuće godine za narednu godinu.
Vlada usvaja godišnji plan rada do kraja decembra tekuće godine za narednu godinu.
Vlada može, ako se ukaže potreba nakon usvajanja zakona o budžetu Republike Srbije usvojiti revidiran godišnji plan rada Vlade.
Predlog godišnjeg plana rada Vlade priprema Generalni sekretarijat, kao nosilac zadatka, u saradnji sa Ministarstvom finansija i Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo.
Organ državne uprave dužan je da dostavi svoj izveštaj o radu do 1. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Vlada usvaja godišnji izveštaj o radu do 1. maja tekuće godine za prethodnu godinu.
Predlog godišnjeg izveštaja o radu Vlade priprema Generalni sekretarijat, kao nosilac zadatka, u saradnji sa Ministarstvom finansija i Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo.
Vlada usvaja akcioni plan za sprovođenje programa Vlade, kojim se određuju prioritetni ciljevi, rokovi za njihovo ostvarivanje i očekivani rezultati.
Predlog akcionog plana za sprovođenje programa Vlade priprema Republički sekretarijat za javne politike i dostavlja ga na mišljenje svim organima državne uprave.
Republički sekretarijat za javne politike, na osnovu godišnjih izveštaja organa državne uprave, prati realizaciju akcionog plana za sprovođenje programa Vlade i izveštava Vladu o stepenu realizacije prioritetnih ciljeva u utvrđenom roku.
Član Vlade dužan je da podnese Narodnoj skupštini izveštaj o svom radu ako to ona zatraži.
Izveštaj o radu člana Vlade prethodno se dostavlja Vladi.
Odredbe ovog poslovnika o pripremi godišnjeg izveštaja o radu Vlade shodno se primenjuju i ako Narodna skupština zatraži od Vlade ili člana Vlade da podnese izveštaj o svom radu.
Vlada sarađuje s predsednikom Republike u pitanjima iz njegove nadležnosti.
Ministarstva i posebne organizacije dostavljaju Generalnom sekretaru obaveštenja, objašnjenja i podatke koje predsednik Republike od njih zatraži, a Generalni sekretar ih upućuje predsedniku Republike.
Izuzetno, kad je to zakonom ili drugim propisom određeno, Ministarstvo odbrane može svoje predloge, obaveštenja, objašnjenja i podatke dostavljati neposredno predsedniku Republike.
Ako predsednik Republike zatraži da Vlada zauzme stav o pitanju iz njene nadležnosti, Generalni sekretar dostavlja taj zahtev nadležnim organima državne uprave da oni pripreme za Vladu predlog zaključka koji sadrži stav Vlade.
U svemu ostalom primenjuju se odredbe ovog poslovnika o pripremi materijala za sednicu Vlade.
Član Vlade može da podnose Vladi predlog za uređivanje pitanja iz nadležnosti Vlade i Narodne skupštine.
Predlog se dostavlja Generalnom sekretaru, koji ga prosleđuje nadležnom organu državne uprave da on članu Vlade dostavi odgovor u roku od sedam dana.
Ako ne bude zadovoljan odgovorom, član Vlade može da pripremi za Vladu predlog odgovarajućeg zaključka, ali ne pre nego što istekne 15 dana od dana kada je primio odgovor.
U svemu ostalom primenjuju se odredbe ovog poslovnika o pripremi materijala za sednicu Vlade.
Član Vlade može zahtevati da Vlada zauzme stav o pitanju iz njegovog delokruga tako što preko Generalnog sekretarijata dostavlja Vladi predlog odgovarajućeg zaključka.
U svemu ostalom shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o pripremi materijala za sednicu Vlade.
Član Vlade, direktor posebne organizacije ili direktor službe Vlade može podneti Vladi predlog da se poništi ili ukine propis ministarstva ili posebne organizacije koji je u suprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade, a ministarstvo koje je nadležno da vrši nadzor nad radom imaoca javnog ovlašćenja dužno je da Vladi predloži da se poništi ili ukine propis imaoca javnog ovlašćenja koji nije u saglasnosti s drugim propisom ili opštim aktom Narodne skupštine ili Vlade. Ako propis imaoca javnog ovlašćenja nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, ministarstvo koje je nadležno da vrši nadzor nad radom imaoca javnog ovlašćenja dužno je da predloži Vladi da propis obustavi od izvršenja i da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu njegove ustavnosti ili zakonitosti.
Pošto primi predlog, Generalni sekretar pribavlja izjašnjenje donosioca propisa i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo koji su dužni da izjašnjenje dostave u roku od sedam dana.
Potom, Generalni sekretar priprema za Vladu predlog odgovarajućeg zaključka ili rešenja.
Ako Vlada donese rešenje kojim se poništava ili ukida propis ministarstva, posebne organizacije ili imaoca javnih ovlašćenja na nivou Republike, određuje i rok u kome se donosi nov propis.
Generalni sekretarijat vodi evidenciju o rokovima u kojima su, prema zakonu ili opštem aktu Vlade, ministarstva i posebne organizacije dužni da donose propise.
Ako ministarstvo, posebna organizacija ili imalac javnih ovlašćenja na nivou Republike ne donesu propis u utvrđenom roku, propis može doneti Vlada, pod uslovom da nedonošenje propisa može izazvati štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti.
Generalni sekretarijat od ministarstava koja odredi predsednik Vlade pribavlja mišljenja o tome da li postoje uslovi da Vlada donese propis i potom priprema za Vladu predlog odgovarajućeg zaključka.
Ako Vlada oceni da postoje uslovi za donošenje propisa, određuje ministarstva koja u saradnji s Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo pripremaju za Vladu predlog propisa.
U svemu ostalom shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o pripremi materijala za sednicu Vlade.
O pitanjima koja organi državne uprave ne reše sporazumno, uključujući i sukob nadležnosti koji ne proizlazi iz upravnog postupka, odlučuje Vlada.
Organ državne uprave pismeno obaveštava Generalnog sekretara o tome da postoji spor.
Generalni sekretarijat pribavlja mišljenje učesnika u sporu i potom u saradnji s Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo priprema za Vladu predlog odgovarajućeg zaključka.
Za blagovremeno i pravilno izvršavanje zaključka Vlade odgovorni su ministri, direktori posebnih organizacija i direktori Vladinih službi, shodno nalozima iz zaključaka i sopstvenom delokrugu.
Izvršavanje zaključaka Vlade prati, nadzire i usklađuje Generalni sekretar i radi toga, po potrebi, izdaje odgovarajuće naloge.
Ako organ državne uprave ne izvrši zaključak u određenom roku, Generalni sekretar priprema za Vladu predlog odgovarajućeg zaključka.
Organ državne uprave dužan je da posebno obavesti Generalnog sekretara o tome da je izvršen zaključak Vlade kojim nije naložena priprema i predlaganje materijala za Vladu.
Ako Generalni sekretarijat dostavi materijal na mišljenje većem broju organa državne uprave, mišljenje Vladi dostavlja prvoimenovani organ pošto sa ostalima usaglasi tekst mišljenja.
Ako tekst mišljenja ne bude usaglašen, prvoimenovani organ dostavlja Vladi svoje mišljenje i mišljenja organa koji se nisu s njim usaglasili.
Vlada, po pravilu, preko nadležnih ministarstava, posebnih organizacija i službi Vlade, sarađuje s drugim državnim organima, stručnim udruženjima, sindikatima, opštinama, gradovima, gradom Beogradom, autonomnim pokrajinama i drugim pravnim subjektima.