Zakon o zdravstvenoj zaštiti

Status Propisa

Na snazi

Prikazana Verzija

Opšte Informacije

DonosilacNarodna skupština Republike Srbije

Zakon o zdravstvenoj zaštiti

VIČl. 61–73

DELATNOST I ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENIH USTANOVA

▼VIISledeća:→
1.Čl. 61–63

Zajedničke odredbe

Član61
Zdravstvena delatnost obavlja se na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite.
Član62
Zdravstvena ustanova dužna je da:
1)
pruži hitnu medicinsku pomoć svim građanima, u skladu sa zakonom;
2)
pruži neodložnu zdravstvenu uslugu, u oblasti za koju je osnovana;
3)
prati zdravstveno stanje stanovništva u oblasti za koju je osnovana i da preduzima i predlaže mere za njegovo unapređivanje;
4)
prati i sprovodi metode i postupke prevencije, dijagnostike, lečenja, zdravstvene nege i rehabilitacije zasnovane na dokazima, a naročito utvrđena stručno-metodološka i doktrinarna uputstva, vodiče i protokole;
5)
obezbeđuje uslove za stalno stručno usavršavanje svojih zaposlenih;
6)
sprovodi programe zdravstvene zaštite;
7)
sprovodi mere radi sprečavanja neželjenih komplikacija i posledica pri pružanju zdravstvene zaštite, kao i mere opšte sigurnosti za vreme boravka građana u zdravstvenim ustanovama i obezbeđuje stalnu kontrolu ovih mera;
8)
organizuje i sprovodi mere stalnog unapređenja kvaliteta stručnog rada;
9)
organizuje i sprovodi mere u slučaju kriznih i vanrednih situacija;
10)
organizuje, odnosno obezbeđuje upravljanje medicinskim otpadom, u skladu sa zakonom;
11)
istakne cenovnik zdravstvenih usluga i izda račun za pružene zdravstvene usluge;
12)
obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.
Član63
Zdravstvene ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na tercijarnom i na više nivoa zdravstvene zaštite, pored poslova iz
člana 62. ovog zakona
, dužne su da:
1)
istražuju i otkrivaju uzroke, pojave i načine širenja oboljenja, odnosno povreda, kao i način i mere za njihovo sprečavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i efikasno i blagovremeno lečenje, zdravstvenu negu i rehabilitaciju;
2)
vrše istraživanje i predlažu uvođenje novih metoda prevencije, dijagnostike, lečenja, zdravstvene nege i rehabilitacije;
3)
učestvuju u utvrđivanju stručno-medicinskih i doktrinarnih stavova i pružaju stručno-metodološku pomoć u njihovom sprovođenju;
4)
organizuju i sprovode praktičnu nastavu u toku školovanja i stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika;
5)
učestvuju u sprovođenju spoljne provere kvaliteta stručnog rada u drugim zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi;
6)
organizuju i sprovode i druge mere, u skladu sa zakonom.
Klinika koja je organizacioni deo kliničko-bolničkog centra ili univerzitetskog kliničkog centra, kao i institut koji je organizacioni deo univerzitetskog kliničkog centra, dužni su da obavljaju poslove iz
stava 1. ovog člana
 i moraju ispunjavati uslove propisane ovim zakonom za kliniku, odnosno institut.
2.Čl. 64

Referentne zdravstvene ustanove

Član64
Radi primene, praćenja i unapređenja jedinstvene doktrine i metodologije u prevenciji, dijagnostici, lečenju, zdravstvenoj nezi i rehabilitaciji u pojedinim oblastima zdravstvene zaštite, ministar odlukom određuje referentne zdravstvene ustanove za pojedine oblasti zdravstvene delatnosti, koje ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom.
Referentne zdravstvene ustanove, pored uslova iz
člana 31. ovog zakona
 moraju ispunjavati i sledeće uslove:
1)
da prate i predlažu uvođenje novih zdravstvenih tehnologija, vrše proučavanje i evaluaciju zdravstvene zaštite u oblasti za koju su osnovane;
2)
da primenjuju najsavremenija dostignuća u oblasti zdravstva;
3)
da imaju priznate rezultate u fundamentalnom i primenjenom naučnoistraživačkom radu;
4)
da imaju priznate rezultate u oblasti stručnog usavršavanja u oblasti zdravstvene delatnosti za koju su referentne.
Odredba
stava 1. ovog člana
, shodno se primenjuje i na drugo pravno lice iz
člana 36. ovog zakona
.
3.Čl. 65–70

Zdravstvena delatnost na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite

Član65
Zdravstvena delatnost na primarnom nivou zdravstvene zaštite obuhvata:
1)
zaštitu i unapređenje zdravlja, sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, odnosno dijagnostiku, lečenje, zdravstvenu negu i rehabilitaciju obolelih i povređenih;
2)
preventivnu zdravstvenu zaštitu grupacija stanovništva izloženih povećanom riziku obolevanja i ostalih stanovnika, u skladu sa posebnim programom preventivne zdravstvene zaštite;
3)
zdravstveno vaspitanje i savetovanje za očuvanje i unapređenje zdravlja, uključujući unapređenje reproduktivnog zdravlja, kao i savetovanje u oblasti ranog razvoja i adolescencije;
4)
sprečavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti;
5)
sprečavanje, otkrivanje i lečenje bolesti usta i zuba;
6)
patronažne posete, lečenje, zdravstvenu negu i rehabilitaciju u kući;
7)
sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, zdravstvenu negu i rehabilitaciju za lica smeštena u ustanove socijalne zaštite;
8)
prehospitalno urgentno zbrinjavanje obolelih i povređenih i sanitetski prevoz;
9)
farmaceutsku zdravstvenu zaštitu;
10)
rehabilitaciju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i odraslih osoba sa invaliditetom;
11)
zaštitu mentalnog zdravlja;
12)
palijativno zbrinjavanje;
13)
druge poslove utvrđene zakonom.
Član66
U obavljanju zdravstvene delatnosti na primarnom nivou zdravstvene zaštite, radi pripremanja i izvođenja programa za očuvanje i unapređenje zdravlja, zdravstvene ustanove ostvaruju saradnju sa drugim zdravstvenim, socijalnim, obrazovnim i drugim ustanovama i organizacijama.
Član67
Specijalističko-konsultativna delatnost može se obavljati u domu zdravlja i drugoj zdravstvenoj ustanovi na primarnom nivou zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom.
Dom zdravlja, kao i druge zdravstvene ustanove na primarnom nivou zdravstvene zaštite, u obavljanju specijalističko-konsultativne delatnosti sarađuju sa drugim zdravstvenim ustanovama, u skladu sa zakonom.
Član68
Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite obuhvata specijalističko-konsultativnu i bolničku zdravstvenu delatnost.
Specijalističko-konsultativna delatnost na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite, u odnosu na zdravstvenu delatnost na primarnom nivou zdravstvene zaštite, obuhvata složenije mere i postupke otkrivanja bolesti i povreda, kao i zdravstvene nege, lečenja i rehabilitacije obolelih i povređenih.
Bolnička zdravstvena delatnost obuhvata smeštaj pacijenta, dijagnostiku, lečenje, zdravstvenu negu i rehabilitaciju, kao i apotekarsku delatnost u bolničkoj apoteci, u skladu sa zakonom.
Član69
Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite obuhvata pružanje najsloženijih mera i postupaka zdravstvene zaštite i specijalističko-konsultativne i bolničke zdravstvene delatnosti, kao i naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje naučnoistraživačka delatnost, odnosno delatnost obrazovanja.
Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite obuhvata obavljanje i apotekarske delatnosti u bolničkoj apoteci, u skladu sa zakonom.
Član70
Pored zdravstvenih ustanova koje obavljaju zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, obrazovna delatnost može se obavljati i u zdravstvenim ustanovama na primarnom, sekundarnom i na više nivoa zdravstvene zaštite.
Obrazovnu delatnost zdravstvena ustanova može obavljati ako zaključi ugovor sa odgovarajućom školom, odnosno visokoškolskom ustanovom zdravstvene struke.
Uslove koje zdravstvena ustanova mora ispunjavati za obavljanje praktične nastave učenika i studenata zdravstvene struke, sporazumno propisuju ministar i ministar nadležan za poslove obrazovanja.
4.Čl. 71

Centar za kontrolu trovanja

Član71
Ministar određuje zdravstvenu ustanovu, odnosno drugo pravno lice koje obavlja poslove centra za kontrolu trovanja Republike Srbije.
Centar za kontrolu trovanja iz
stava 1. ovog člana
:
1)
prikuplja i obrađuje podatke o dejstvu otrovnih hemikalija i prirodnih otrova;
2)
vodi registar o incidentima trovanja;
3)
učestvuje u formiranju i nadzoru nad centralnim zalihama protivotrova u Republici Srbiji;
4)
pruža informacije i savete u vezi sa akutnim trovanjima zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, zdravstvenim radnicima, kao i drugim pravnim i fizičkim licima;
5)
vrši ispitivanje i primenu novih metoda prevencije od trovanja;
6)
utvrđuje stručno-medicinske i doktrinarne stavove u vezi sa zaštitom od trovanja, kao i pružanja medicinske pomoći i otklanjanja posledica trovanja.
Centar za kontrolu trovanja mora imati informacioni centar za prikupljanje i obradu podataka iz svoje nadležnosti, u skladu sa zakonom, toksikološku laboratoriju i službu za stacionarnu zdravstvenu zaštitu.
Zdravstvena ustanova i privatna praksa dužne su da centru za kontrolu trovanja dostavljaju podatke o trovanjima, u skladu sa zakonom.
Centar za kontrolu trovanja dužan je da do 31. marta tekuće godine dostavi prikupljene podatke o trovanjima za prethodnu godinu Ministarstvu, kao i ministarstvu nadležnom za poslove upravljanja hemikalijama.
Način prikupljanja, obrade i čuvanja podataka o trovanjima i dejstvu otrova, kao i obim i sadržaj podataka koji se dostavljaju nadležnim ministarstvima iz
stava 5. ovog člana
, sporazumno propisuju ministar i ministar nadležan za poslove upravljanja hemikalijama.
5.Čl. 72

Centar za retke bolesti

Član72
Ministar određuje zdravstvene ustanove na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite koje obavljaju poslove centra za određenu vrstu retkih bolesti (u daljem tekstu: centar za retke bolesti).
U okviru centra za retke bolesti obavljaju se poslovi:
1)
dijagnostike obolelih od retkih bolesti;
2)
prenatalnog, neonatalnog skrininga i genetskog savetovanja;
3)
zbrinjavanja obolelih od retkih bolesti, kao i savetovanja obolelih i članova njihovih porodica;
4)
vođenja registra obolelih od retkih bolesti za teritoriju Republike Srbije, u skladu sa zakonom;
5)
saradnje sa referentnim međunarodnim centrima za dijagnostikovanje i lečenje retkih bolesti, drugim zdravstvenim ustanovama, udruženjima pacijenata, kao i sa mrežom evropskih i svetskih organizacija za retke bolesti;
6)
kontinuirane edukacije iz oblasti retkih bolesti.
Na osnovu rešenja ministra, centar za retke bolesti može obavljati i druge poslove, radi unapređivanja dijagnostikovanja i lečenja obolelih od retkih bolesti.
Statutom zdravstvenih ustanova iz
stava 1. ovog člana
 bliže se uređuje unutrašnja organizacija, poslovi, kao i druga pitanja od značaja za rad centra za retke bolesti.
Zdravstvena ustanova i privatna praksa dužne su da, u skladu sa zakonom, dostavljaju centru za retke bolesti podatke neophodne za vođenje registra obolelih od retkih bolesti iz
stava 2. tačka 4)
 ovog člana.
Spisak centara za retke bolesti iz
stava 1. ovog člana
 objavljuje se na internet stranici Ministarstva.
6.Čl. 73

Centar za bolest od većeg javnozdravstvenog značaja

Član73
Ministar određuje zdravstvene ustanove na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite koje obavljaju poslove centra za određenu bolest od većeg javnozdravstvenog značaja.
U okviru centra za bolest od većeg javnozdravstvenog značaja obavljaju se poslovi:
1)
izrade predloga strategija i nacionalnih programa, kao i mera zdravstvene politike vezanih za bolest od većeg javnozdravstvenog značaja;
2)
praćenja i evaluacije svih aktivnosti u kontroli bolesti od većeg javnozdravstvenog značaja;
3)
formiranja nadzornih timova, praćenja i evaluacije njihovog rada;
4)
vođenja registra obolelih od bolesti od većeg javnozdravstvenog značaja za teritoriju Republike Srbije, u skladu sa zakonom;
5)
saradnje sa referentnim zdravstvenim ustanovama za bolesti od većeg javnozdravstvenog značaja.
Na osnovu rešenja ministra, centar za bolest od većeg javnozdravstvenog značaja može obavljati i druge poslove, radi unapređivanja prevencije, dijagnostike, lečenja i rehabilitacije bolesti od većeg javnozdravstvenog značaja.
Zdravstvena ustanova i privatna praksa dužne su da, u skladu sa zakonom, dostavljaju centru za bolest od većeg javnozdravstvenog značaja podatke neophodne za vođenje registra obolelih od bolesti od većeg javnozdravstvenog značaja iz
stava 2. tačka 4)
 ovog člana.