(Sastav) (a) Ugovorne strane su članice iste Skupštine kao i države strane Akta iz 1967.

Svaku ugovornu stranu predstavlja jedan delegat kome mogu pomagati zamenici, savetnici i eksperti.

Svaka delegacija snosi vlastite troškove.

obavljati sve poslove koji se odnose na održavanje i razvoj Posebne unije i na primenu ovog akta;

davati uputstva generalnom direktoru koja se odnose na pripremu konferencija za izmene iz člana 26(1), uzimajući u obzir sve primedbe članica Posebne unije koje nisu ratifikovale ili pristupile ovom aktu;

dopunjavati Pravilnik;

pregledati i odobravati izveštaje i aktivnosti generalnog direktora koji se odnose na Posebnu uniju, i davati mu sva neophodna uputstva koja se odnose na pitanja u nadležnosti Posebne unije;

utvrđivati program i usvajati dvogodišnji budžet Posebne unije i odobravati njen konačni obračun;

usvajati finansijski pravilnik Posebne unije;

obrazovati komitete i radne grupe koje smatra potrebnim za ostvarivanje ciljeva Posebne unije;

odlučivati koje će države, međuvladine organizacije i nevladine organizacije moći da prisustvuju njenim sastancima kao posmatrači;

usvajati amandmane na čl. 20. do 24. i član 27;

preduzeti sve druge odgovarajuće mere za unapređivanje ciljeva Posebne unije i obaviti sve ostale funkcije u skladu s ovim aktom;

U odnosu na pitanja koja su od interesa i za druge unije kojima administrira Organizacija, Skupština će svoje odluke donositi nakon što sasluša mišljenje Koordinacionog komiteta Organizacije.

Nezavisno od odredbe tačke (a), ako je na nekom zasedanju broj članova Skupštine koje su države koje imaju pravo da glasaju o određenom pitanju i koje su predstavljene, manji od polovine, ali jednak ili veći od jedne trećina članova Skupštine koju čine države i koje imaju pravo da glasaju o tom pitanju, Skupština može donositi odluke ali, sa izuzetkom odluka koje se odnose na njen vlastiti postupak, sve takve odluke će postati izvršne samo ako su ispunjeni niže navedeni uslovi. Međunarodni biro će dostaviti navedene odluke članicama Skupštine koje su države, koje imaju pravo glasa po tom pitanju i nisu bile zastupljene i pozvati ih da pismenim putem daju svoj glas ili se uzdrže u roku od tri meseca od dana dostavljanja. Ako po isteku ovog roka broj takvih članica koje su tako dale svoj glas ili su se suzdržale dostigne broj članica koji je nedostajao da bi se postigao kvorum na samom zasedanju, takve odluke postaju izvršne, pod uslovom da se istovremeno održi zahtevana većina.

Kad odluka ne može biti doneta konsenzusom, o predmetnom pitanju se odlučuje glasanjem. U tom slučaju,

Svaka ugovorna strana koja je država ima jedan glas i glasa samo u svoje ime;

Sve ugovorne strane koje su međuvladine organizacije mogu glasati umesto svojih država članica pri čemu imaju jednak broj glasova kao njihove države članice koje su strane ovog akta. Nijedna takva međuvladina organizacija ne učestvuje u glasanju ako bilo koja njena država članica ostvaruje svoje pravo na glasanje, i obratno.

U pitanjima koja se tiču samo država koje obavezuje Akt iz 1967, ugovorne strane koje ne obavezuje spomenuti akt nemaju pravo glasa, dok u pitanjima koja se tiču samo ugovornih strana, samo one imaju pravo glasa.

Uzdržavanje se neće računati kao glas.

Skupština se sastaje u vanrednom zasedanju na poziv generalnog direktora ili na zahtev jedne četvrtine članova Skupštine ili na inicijativu samog generalnog direktora.

Dnevni red svakog zasedanja priprema generalni direktor.