(1) Priznanje i izvršenje odluke obuhvata, pored odluke o meritumu, i odluku o troškovima postupka.
(2) Uz odstupanja predviđena u st. (3) do (6) ovog člana, Ugovorne Strane primenjuju odredbe čl. 18. i 19. Konvencije o građanskom postupku, potpisane u Hagu 1. marta 1954. godine (u daljem tekstu ovog člana: „Konvencija”), na izvršenje odluka kojima se tužiocu ili umešaču nalaže plaćanje troškova postupka.
(3) Zahtev za izvršenje odluke o troškovima postupka može se podneti:
1)
organu koji je doneo odluku o troškovima ili koji je odlučivao u prvostepenom postupku, u kom slučaju organ kome je podnet zahtev isti prosleđuje nadležnom organu druge Ugovorne Strane preko centralnih organa; ili
2)
direktno organu druge Ugovorne Strane koji je nadležan za pokretanje izvršnog postupka.