Vlasnik motornog vozila dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom motornog vozila pričini trećim licima usled smrti, povrede tela, narušavanja zdravlja, uništenja ili oštećenja stvari, osim za štete na stvarima koje je primio na prevoz (u daljem tekstu: osiguranje od autoodgovornosti).
, osiguranje od autoodgovornosti pokriva i štete na stvarima koje su primljene na prevoz, ukoliko te stvari služe za ličnu upotrebu lica koja su se nalazila u vozilu.
Vlasnik motornog vozila, čije vozilo podleže obavezi registracije, dužan je da, pri registraciji motornog vozila, produženju registracije i izdavanju probnih tablica, organu nadležnom za registraciju podnese dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od autoodgovornosti.
Vlasnik motornog vozila koje ne podleže obavezi registracije svake godine dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od autoodgovornosti prilikom dobijanja odgovarajuće dozvole za upotrebu i da obnavlja to osiguranje za sve vreme dok je motorno vozilo u saobraćaju.
Pravo na naknadu štete, po osnovu osiguranja od autoodgovornosti, nema:
1)
vlasnik motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta, za štete na stvarima;
2)
vozač motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta;
3)
lice koje je svojevoljno ušlo u motorno vozilo čijom mu je upotrebom pričinjena šteta, a koje je znalo da je to vozilo protivpravno oduzeto;
4)
lice koje je štetu pretrpelo:
(1)
upotrebom motornog vozila za vreme zvanično odobrenih auto-moto i karting takmičenja i delova tih takmičenja na zatvorenim stazama, na kojima je cilj postizanje maksimalne brzine, kao i na probama (treningu) za ta takmičenja,
(2)
usled dejstva nuklearne energije tokom prevoza nuklearnog materijala, odnosno usled dejstva opasnog tereta tokom njegovog transporta,
(3)
usled vojnih operacija, vojnih manevara, pobuna ili terorističkih akcija, ako postoji uzročna veza između tih dejstava i nastale štete.
Vlasnik motornog vozila, odnosno učesnik u saobraćajnoj nezgodi, dužan je da odgovorno društvo za osiguranje obavesti o saobraćajnoj nezgodi u roku od 15 dana od dana kada se dogodila saobraćajna nezgoda.
Potraživanje po osnovu osiguranja od autoodgovornosti oštećeno lice ostvaruje podnošenjem odštetnog zahteva neposredno društvu za osiguranje.
Oštećeno lice može podneti zahtev za naknadu štete društvu za osiguranje sa kojim je to lice zaključilo ugovor o osiguranju od autoodgovornosti, ako je takva mogućnost predviđena tim ugovorom, saglasno aktima poslovne politike društva.
Ako društvo za osiguranje ne dostavi obrazloženu ponudu za naknadu štete, odnosno obaveštenje iz
Društvo za osiguranje je dužno da u roku od 14 dana od dana prijema odštetnog zahteva utvrdi osnov i visinu tog zahteva, da dostavi podnosiocu zahteva obrazloženu ponudu za naknadu štete i da isplati naknadu štete.
Ukoliko podneti odštetni zahtev nije potpun, društvo za osiguranje je dužno da se u roku od osam dana od dana prijema zahteva pismeno obrati podnosiocu zahteva i zatraži kompletiranje dokumentacije.
, ako u roku od 14 dana od dana prijema odštetnog zahteva nije moguće utvrditi osnov i visinu tog zahteva, društvo za osiguranje je dužno da ih utvrdi u roku od 45 dana od dana prijema tog zahteva za štetu na stvarima, a u roku od 90 dana od dana prijema tog zahteva za štetu na licima i da dostavi podnosiocu zahteva obrazloženu ponudu za naknadu štete, a u daljem roku od 14 dana da isplati naknadu štete.
U slučaju kada je ponuđena visina naknade štete iz manja od potraživanja oštećenog lica, društvo za osiguranje je dužno da oštećenom licu ponudi i izvrši isplatu nespornog dela svoje obaveze na ime predujma, u rokovima utvrđenim tim stavovima. Prihvatanje nespornog dela naknade štete ne utiče na pravo na potraživanje spornog dela naknade.
U slučaju kada društvo za osiguranje oceni da nema osnova za naknadu štete o tome će pismeno, sa obrazloženjem, obavestiti podnosioca odštetnog zahteva, u roku od osam dana od utvrđivanja nepostojanja osnova, a saglasno rokovima za odlučivanje o odštetnom zahtevu utvrđenim odredbama .
Štete za koje odštetni zahtev iznosi manje od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i za koje su uz zahtev dostavljeni dokazi na osnovu kojih se može utvrditi obaveza društva za osiguranje, smatraju se malim štetama.
Društvo za osiguranje je dužno da naknadu štete iz
i u slučaju kad u postupku naknade štete utvrdi da je iznos štete do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, iako zahtev za naknadu štete nije opredeljen kao zahtev za naknadu štete iz
Kad oštećeno lice podnese odštetni zahtev društvu za osiguranje, društvo ne može u odgovoru na takav zahtev isticati prigovore koje bi na osnovu zakona ili ugovora o osiguranju moglo istaći prema osiguraniku zbog nepridržavanja zakona ili ugovora.
Društvo za osiguranje koje naknadi štetu oštećenom licu stupa u njegovo pravo prema licu odgovornom za štetu, za iznos isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka, ako obaveza društva nije nastupila prema uslovima ugovora o osiguranju od autoodgovornosti.
Osigurano lice gubi prava iz osiguranja u sledećim slučajevima:
1)
ako vozač nije koristio motorno vozilo u skladu sa njegovom namenom;
2)
ako vozač nije imao vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilom određene kategorije, osim ako je vozilom upravljalo lice koje je kandidat za vozača za vreme obuke za upravljanje vozilom, uz poštovanje propisa kojima je ta obuka regulisana;
3)
ako je vozaču oduzeta vozačka dozvola ili je isključen iz saobraćaja ili mu je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, odnosno zaštitna mera zabrane upotrebe inostrane vozačke dozvole na teritoriji Republike Srbije;
4)
ako je vozač upravljao motornim vozilom pod uticajem alkohola iznad dozvoljene granice, opojnih droga, odnosno zabranjenih lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci;
5)
ako je vozač štetu prouzrokovao namerno;
6)
ako je šteta nastala zbog toga što je motorno vozilo bilo tehnički neispravno, a ta je okolnost vozaču vozila bila poznata;
7)
ako je vozač posle saobraćajne nezgode napustio mesto događaja, a da nije dao svoje lične podatke i podatke o osiguranju.
Osiguranjem od autoodgovornosti obuhvaćene su, u skladu sa odredbama ovog zakona, i štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila koje je koristilo, odnosno kojim je upravljalo neovlašćeno lice.
Društvo za osiguranje koje naknadi oštećenom licu štetu iz
U slučaju saobraćajne nezgode, učesnici su dužni da popune, potpišu i međusobno razmene Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, saglasno zakonu kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima. Uredno popunjen Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi oštećeno lice i osiguranik mogu koristiti kao odštetni zahtev po osnovu osiguranja od autoodgovornosti.
Društvo za osiguranje dužno je da ugovaraču osiguranja, uz polisu osiguranja od autoodgovornosti, uruči Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.
Za vreme upotrebe motornog vozila u saobraćaju, vozač je dužan da ima Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi i da ga predoči na zahtev ovlašćenog službenog lica.
Ako se u toku važenja ugovora o osiguranju od autoodgovornosti promeni vlasnik motornog vozila, prava i obaveze iz tog ugovora prelaze na novog vlasnika i traju do isteka tekućeg perioda osiguranja.
Osiguranje od autoodgovornosti pokriva štete nastale na teritoriji država članica Evropske unije i teritoriji država članica Sistema međunarodne karte osiguranja ili država čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik Multilateralnog sporazuma, bez plaćanja dodatne premije osiguranja.
Odgovorno društvo za osiguranje dužno je da naknadi štetu koja je upotrebom motornog vozila prouzrokovana na teritoriji država članica Evropske unije i teritoriji država članica Sistema međunarodne karte osiguranja ili država čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik Multilateralnog sporazuma, do visine određene propisima o osiguranju od autoodgovornosti države u kojoj je šteta nastala. Ako je najniža suma osiguranja te države niža od sume osiguranja iz
ne isplati naknadu štete, štetu će naknaditi Udruženje.
Za štetu koju prouzrokuje vozač neosiguranog motornog vozila koje se uobičajeno nalazi na teritoriji Republike Srbije na teritoriji država članica Evropske unije ili država čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik Multilateralnog sporazuma ili države u kojoj registarska tablica zamenjuje važeću međunarodnu ispravu o osiguranju od autoodgovornosti, odgovara Garantni fond, u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumima.
Pravna lica koja obavljaju poslove zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja mogu, na ime isplaćenih obaveza za svoje osiguranike, prema društvu za osiguranje isticati regresne zahteve po osnovu osiguranja od autoodgovornosti u iznosu stvarne štete, do iznosa najviše obaveze društva, u slučajevima kad te zahteve, prema odgovarajućim propisima, mogu isticati prema licu odgovornom za štetu.
smatraju se troškovi lečenja i drugi nužni troškovi prouzrokovani lečenjem, kao i srazmeran iznos penzije oštećenog lica odnosno članova njegove porodice, a koji se određuje u kapitalizovanom iznosu prema preostalom vremenu staža osiguranja i godinama života lica potrebnih za sticanje prava na starosnu penziju.
Društvo za osiguranje dužno je da 5% bruto premije osiguranja od autoodgovornosti uplaćuje na račun pravnog lica koje obezbeđuje i sprovodi obavezno zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Republički fond) u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavezno zdravstveno osiguranje.