Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju

Status propisa

Na snazi

Prikazana Verzija

Opšte Informacije

DonosilacNarodna skupština Republike Srbije

Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju

IIČl. 14–17

OSIGURANJE PUTNIKA U JAVNOM PREVOZU OD POSLEDICA NESREĆNOG SLUČAJA

Član14

Obaveza osiguranja putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja

Vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika dužni su da zaključe ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja.
Ugovor iz
stava 1. ovog člana
 dužni su da zaključe vlasnici:
1)
autobusa kojim se obavlja javni prevoz u gradskom, prigradskom, međugradskom i međunarodnom linijskom i vanlinijskom prevozu;
2)
autobusa kojim se obavlja prevoz zaposlenih na posao i sa posla;
3)
autobusa kojim se obavlja prevoz dece i učenika do predškolskih, odnosno školskih ustanova i od predškolskih, odnosno školskih ustanova;
4)
autobusa za prevoz turista;
5)
putničkih automobila kojima se obavlja auto-taksi prevoz i "rent-a-kar" vozila;
6)
šinskih vozila za prevoz putnika;
7)
svih vrsta plovnih objekata, kojima se na redovnim linijama ili slobodno prevoze putnici, uključujući i krstarenja i prevoz turista;
8)
svih vrsta "rent-a-kar" plovnih objekata iz
tačke 7) ovog stava
;
9)
vazduhoplova čija je namena javni avio-prevoz (redovni, čarter, avio-taksi);
10)
turističkih vazduhoplova koji se koriste za kraće prelete i panoramske letove i "rent-a-kar" vazduhoplova;
11)
drugih prevoznih sredstava, bez obzira na vrstu pogona, kojima se prevoze putnici, uz naplatu prevoza, u vidu registrovane delatnosti.
Zaključenje ugovora iz
stava 1. ovog člana
, ne isključuje obavezu zaključenja ugovora o osiguranju od odgovornosti.
Dozvola za stavljanje u saobraćaj, odnosno drugi akt nadležnog organa kojim se utvrđuje sposobnost za stavljanje u saobraćaj prevoznog sredstva iz
stava 2. ovog člana
 može se izdati po podnošenju dokaza tom organu o zaključenom ugovoru o osiguranju iz
stava 1. ovog člana
.
Vlasnik prevoznog sredstva iz
stava 2. ovog člana
, dužan je da na vidnom mestu u prevoznom sredstvu i voznoj karti naznači podatke o zaključenom ugovoru o osiguranju iz
stava 1. ovog člana
, a naročito naziv društva za osiguranje i prava putnika po osnovu tog ugovora.
Član15

Pojam putnika u javnom prevozu

Putnici u javnom prevozu, u smislu ovog zakona, su:
1)
lica koja se nalaze u prevoznom sredstvu kojim se obavlja javni prevoz i koja imaju nameru da putuju, bez obzira da li su kupila voznu kartu ili nisu;
2)
lica koja se nalaze u krugu stanice, pristaništa, luke, aerodroma ili u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, pre ukrcavanja, koja imaju nameru da putuju;
3)
lica koja su obavila putovanje i napustila prevozno sredstvo, a nalaze se u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, u krugu stanice, pristaništa, luke ili aerodroma.
Putnicima iz
stava 1. ovog člana
 smatraju se i lica koja imaju pravo na besplatnu vožnju.
Putnicima iz
stava 1. ovog člana
 ne smatraju se lica kojima je mesto rada na prevoznom sredstvu.
Član16

Visina osigurane sume

Iznos najniže osigurane sume na koju može biti ugovoreno osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja, po jednom putniku utvrđuje Vlada, na predlog Narodne banke Srbije.
Osigurana suma iz
stava 1
, ovog člana ne može biti niža od:
1)
za slučaj smrti putnika
8.000 evra;
← Pomerite tabelu levo/desno za više detalja →
2)
za slučaj trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta) putnika
16.000 evra;
← Pomerite tabelu levo/desno za više detalja →
3)
za slučaj privremene sprečenosti za rad i stvarnih i nužnih troškova lečenja putnika
4.000 evra.
← Pomerite tabelu levo/desno za više detalja →
Odluka iz
stava 1. ovog člana
 objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Član17

Pravo na isplatu osigurane sume

Putnik koga zadesi nesrećni slučaj, odnosno određeni korisnik prema uslovima osiguranja u slučaju smrti putnika, ima pravo da zahteva da društvo za osiguranje sa kojim je zaključen ugovor o osiguranju iz
člana 14. stav 1. ovog zakona
, neposredno njemu izvrši svoju obavezu iz ugovora o osiguranju.
Ako vlasnik prevoznog sredstva nije zaključio ugovor o osiguranju iz
člana 14. stav 1. ovog zakona
, ili je zaključio ugovor o osiguranju sa društvom za osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni postupak, a desio se nesrećni slučaj, lice iz
stava 1. ovog člana
 može zahtevati isplatu osigurane sume iz sredstava Garantnog fonda, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Pravo na osiguranu sumu iz
člana 16. ovog zakona
 ima putnik, odnosno korisnik osiguranja, nezavisno od toga da li ima pravo na naknadu štete po osnovu odgovornosti prevozioca.