Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju

Status propisa

Na snazi

Prikazana Verzija

Opšte Informacije

DonosilacNarodna skupština Republike Srbije

Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju

IČl. 1–13

OSNOVNE ODREDBE

Član1

Predmet uređivanja

Ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje u saobraćaju, osniva se Garantni fond, uređuje se njegova nadležnost i način finansiranja i poveravaju se javna ovlašćenja Udruženju osiguravača Srbije (u daljem tekstu: Udruženje).
Član2

Vrste obaveznog osiguranja u saobraćaju

Vrste obaveznog osiguranja u saobraćaju (u daljem tekstu: obavezno osiguranje), u smislu ovog zakona, su:
1)
osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja;
2)
osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima;
3)
osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima i putnicima;
4)
osiguranje vlasnika čamaca od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.
Pod vlasnikom iz
stava 1. ovog člana
 podrazumeva se i korisnik ili drugo lice na koje je registrovano prevozno sredstvo u skladu sa propisima.
Osiguranjem vlasnika prevoznog sredstva od odgovornosti za štetu nanesenu trećim licima pokrivene su, pod uslovima i na način propisan ovim zakonom, štete koje to prevozno sredstvo pričini trećim licima, nezavisno od toga ko upravlja prevoznim sredstvom.
Član3

Značenje pojedinih pojmova

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeće značenje:
1)
"saobraćajna nezgoda" je događaj u kome je nastala šteta zbog upotrebe prevoznog sredstva;
2)
"prevozno sredstvo" koje obuhvata motorno vozilo, vazduhoplov, čamac i drugo prevozno sredstvo predviđeno ovim zakonom ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje odgovarajuća vrsta saobraćaja, s tim što motorno vozilo obuhvata i priključno vozilo;
3)
"korisnik prevoznog sredstva" je fizičko ili pravno lice koje voljom vlasnika koristi prevozno sredstvo;
4)
"odgovorno društvo za osiguranje" je društvo za osiguranje sa kojim je vlasnik prevoznog sredstva, kojim je prouzrokovana šteta, zaključio ugovor o obaveznom osiguranju;
5)
"oštećeno lice" je svako lice koje ima pravo na naknadu štete na osnovu ovog zakona;
6)
"Multilateralni sporazum" je sporazum zaključen između nacionalnih biroa osiguranja država članica Evropskog privrednog prostora i drugih pridruženih država, prema kome svaki nacionalni biro osiguranja garantuje za štete koje nastanu na njegovom području upotrebom motornog vozila koje se uobičajeno nalazi na teritoriji druge države potpisnice sporazuma, bez obzira da li su ta vozila osigurana ili ne;
7)
"teritorija na kojoj se motorno vozilo uobičajeno nalazi" predstavlja teritoriju države članice Evropske unije:
–
čiju registarsku tablicu motorno vozilo nosi, bez obzira da li su tablice trajne ili privremene,
–
u kojoj je izdata oznaka osiguranja ili znak raspoznavanja sličan registarskoj tablici koju motorno vozilo nosi, u slučaju kad registracija za određeni tip tog vozila nije potrebna,
–
u kojoj korisnik motornog vozila ima prebivalište, u slučaju kad za određeni tip tog vozila nije potrebna registarska tablica niti drugi znak raspoznavanja sličan registarskoj tablici,
–
u kojoj se saobraćajna nezgoda dogodila, u slučaju kad motorno vozilo koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi nema nikakvu registarsku tablicu ili ima registarsku tablicu koja ne odgovara ili više ne odgovara vozilu;
8)
"Specijalno pravo vučenja (Special Drawing Rights - u daljem tekstu: SDR)" je obračunska jedinica koju određuje Međunarodni monetarni fond;
9)
"Najviša dopuštena masa vazduhoplova pri uzletanju (Maximum Take Off Mass - u daljem tekstu: MTOM)" je najviša dopuštena masa vazduhoplova pri poletanju koja odgovara odobrenoj masi specifičnoj za svaki tip vazduhoplova i koja je utvrđena u uverenju o plovidbenosti vazduhoplova.
Član4

Ugovor o obaveznom osiguranju

Vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika i vlasnici drugih prevoznih sredstava iz
člana 2. stav 1. ovog zakona
, dužni su da zaključe ugovor o obaveznom osiguranju pre nego što se prevozno sredstvo stavi u saobraćaj.
U slučaju pokretanja stečajnog postupka nad društvom za osiguranje, zaključeni ugovori o obaveznom osiguranju ostaju na snazi do isteka vremena na koje su zaključeni.
Član5

Dejstvo ugovora o obaveznom osiguranju

Društvo za osiguranje dužno je da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju u skladu sa uslovima osiguranja i tarifama premija koji su na snazi u vreme zaključenja tog ugovora.
Društvo za osiguranje ne može odbiti ponudu za zaključenje ugovora o obaveznom osiguranju ako ugovarač osiguranja prihvata uslove osiguranja i tarifu premija društva za odnosnu vrstu osiguranja koji važe u vreme dostavljanja ponude za zaključenje ugovora o osiguranju.
Uslovi osiguranja sastavni su deo ugovora o obaveznom osiguranju i društvo za osiguranje dužno je da iste uruči ugovaraču osiguranja pri zaključenju ugovora.
Odredbe uslova osiguranja kojima se utvrđuju manja prava oštećenih lica od prava predviđenih ovim zakonom, nemaju pravno dejstvo.
Obaveza društva za osiguranje iz ugovora o obaveznom osiguranju počinje po isteku dvadeset četvrtog časa dana koji je u ispravi o osiguranju naveden kao početak osiguranja, a prestaje po isteku dvadeset četvrtog časa dana koji je u ispravi o osiguranju naveden kao dan isteka trajanja osiguranja, ako nije drukčije ugovoreno.
Član6

Obaveštavanje o uslovima osiguranja i tarifama premija

Društvo za osiguranje dužno je da dostavi Narodnoj banci Srbije uslove obaveznog osiguranja, tarifu i premijski sistem sa tehničkim osnovama premije tog osiguranja, najkasnije 90 dana pre početka primene, i to isključivo radi provere njihove usaglašenosti sa propisima, aktuarskim načelima i pravilima struke osiguranja.
Društvo za osiguranje istovremeno dostavlja Narodnoj banci Srbije i mišljenje ovlašćenog aktuara o dovoljnosti premije osiguranja za trajno izmirenje svih obaveza iz ugovora o obaveznom osiguranju i troškova sprovođenja tog osiguranja, kao i trogodišnji poslovni plan društva koji pokazuje dovoljnost obračunatih premija.
Ako Narodna banka Srbije utvrdi da uslovi osiguranja, tarifa i premijski sistem osiguranja iz
stava 1. ovog člana
 nisu sačinjeni u skladu sa propisima, aktuarskim načelima i pravilima struke osiguranja, izdaje nalog društvu za osiguranje da ih uskladi sa istima u roku od 30 dana.
Ako Narodna banka Srbije izda nalog iz
stava 3. ovog člana
, društvo za osiguranje ne može primenjivati uslove obaveznog osiguranja i premijski sistem tog osiguranja zbog kojih je taj nalog izdat, do ispunjenja naloga iz tog stava.
Član7

Suma osiguranja i osigurana suma

Obaveza društva za osiguranje po osnovu obaveznog osiguranja ograničena je sumom osiguranja, odnosno osiguranom sumom važećom na dan nastanka štetnog događaja, ako ugovorom o osiguranju nije ugovorena viša suma.
Suma osiguranja, odnosno osigurana suma iz
stava 1. ovog člana
 predstavlja maksimalnu obavezu društva za osiguranje, po jednom štetnom događaju.
Dinarska protivvrednost sume osiguranja, odnosno osigurane sume, odštetnog zahteva za male štete i učešća u šteti iz
člana 92. stav 2. ovog zakona
, obračunava se po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan nastanka štetnog događaja.
Član8

Obaveze vlasnika, odnosno lica koje upravlja prevoznim sredstvom

Lice koje upravlja prevoznim sredstvom (u daljem tekstu: vozač) dužno je da za vreme upotrebe prevoznog sredstva u saobraćaju ima polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju koji mora predočiti na zahtev ovlašćenog službenog lica.
U slučaju kad prevoznim sredstvom upravlja vozač koji nije vlasnik tog prevoznog sredstva, vlasnik prevoznog sredstva dužan je da vozaču omogući da za vreme upotrebe prevoznog sredstva ima polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju, a vlasnik motornog vozila i Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.
Izuzetno od
stava 1. ovog člana
, lice koje upravlja vazduhoplovom dužno je da polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom ugovoru o obaveznom osiguranju iz predoči na zahtev ovlašćenog službenog lica pre poletanja ili posle sletanja vazduhoplova.
U slučaju saobraćajne nezgode, vozač je dužan da svim učesnicima saobraćajne nezgode koji imaju pravo podnošenja odštetnog zahteva po ovom zakonu, da lične podatke i podatke o obaveznom osiguranju.
Član9

Obaveza prikupljanja podataka od strane društva za osiguranje

Društvo za osiguranje dužno je da prikuplja, obrađuje i čuva podatke o osiguranicima, osiguranim prevoznim sredstvima, štetnim događajima i likvidaciji šteta, po osnovu obaveznog osiguranja.
U obavljanju posla iz
stava 1. ovog člana
 društvo za osiguranje organizuje, čuva i održava bazu podataka:
1)
o osiguranicima;
2)
o prevoznim sredstvima;
3)
o štetnim događajima;
4)
za procenu i likvidaciju šteta.
Podaci iz
stava 2. ovog člana
 prikupljaju se, obrađuju, čuvaju i koriste, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i propisima o načinu prikupljanja, čuvanja i dostavljanja podataka iz oblasti osiguranja, predviđenim ovim zakonom.
Udruženje bliže propisuje sadržinu podataka iz
stava 2. ovog člana
 i način njihovog prikupljanja, čuvanja i dostavljanja.
Član10

Način prikupljanja, čuvanja i korišćenja baze podataka društva za osiguranje

Podaci iz
člana 9. stav 2. ovog zakona
 prikupljaju se neposredno od lica na koja se ti podaci odnose i od drugih lica (učesnika i svedoka štetnog događaja).
Kad o podacima iz
stava 1. ovog člana
 odgovarajuće evidencije vode organi nadležni za bezbednost saobraćaja, pravosudni organi, organizacije za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstvene ustanove i ustanove za socijalni rad, podaci se pribavljaju od tih organa i organizacija.
Organi, organizacije i pojedinci koji poseduju podatke ili baze podataka iz
stava 1. ovog člana
 dužni su da, na zahtev, proslede te podatke društvu za osiguranje.
Podaci iz
stava 1. ovog člana
 čuvaju se deset godina po isteku ugovora o osiguranju, odnosno po okončanju postupka naknade štete.
Podatke iz
stava 1. ovog člana
 mogu koristiti, bez naknade, i oštećena lica, prilikom podnošenja zahteva za naknadu štete društvu za osiguranje.
Član11

Izuzetak od obaveznog osiguranja

Odredbe ovog zakona ne odnose se na prevozna sredstva Vojske Srbije.
Član12

Primena odredaba Zakona o osiguranju

Na osnivanje, poslovanje i vršenje nadzora nad poslovanjem društva za osiguranje koje obavlja poslove obaveznog osiguranja, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje delatnost osiguranja (u daljem tekstu: Zakon o osiguranju), ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena.
Član13

Primena drugih zakona

Na ugovore o obaveznom osiguranju primenjuje se zakon kojim se uređuju obligacioni odnosi i drugi odgovarajući zakoni kojima se uređuju ugovori u pojedinim vrstama osiguranja, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena.