Mreže za transport prirodnog gasa mogu, u skladu sa zakonom, biti u javnoj svojini, u svojini privrednog društva koje je u vlasništvu Republike Srbije ili koje je zavisno društvo privrednog društva koje je u vlasništvu Republike Srbije ili u privatnoj svojini.

Mreže za distribuciju prirodnog gasa mogu, u skladu sa zakonom, biti u javnoj svojini, u svojini privrednog društva koje je u vlasništvu Republike Srbije ili koje je zavisno društvo privrednog društva koje je u vlasništvu Republike Srbije ili u privatnoj svojini.

Operator sistema stiče svojinu na objektima gasovodne mreže koje izgradi svojim sredstvima, pribavi pravnim poslom, osnivanjem ili dokapitalizacijom.

U slučaju prestanka privrednog društva koje je u vlasništvu Republike Srbije gasovodna mreža postaje svojina Republike Srbije.

U slučaju prestanka zavisnog društva privrednog društva koje je u vlasništvu Republike Srbije gasovodna mreža postaje svojina društva koje je u vlasništvu Republike Srbije, a ako prestane i to privredno društvo gasovodna mreža postaje svojina Republike Srbije.

Izuzetno od st. 4. i 5. ovog člana, kada je pravni sledbenik privrednog društva koje prestaje sa radom drugo pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija, koje po odredbama ovog zakona može imati svojinu na gasovodnim mrežama, to pravno lice stiče svojinu na tim mrežama.

Gasovodne mreže iz st. 1. i 2. ovog člana ne mogu se otuđiti iz javne svojine, odnosno iz svojine privrednog društva koje je u vlasništvu Republike Srbije ili njegovog zavisnog društva, i ne mogu biti predmet opterećenja ili prinudnog izvršenja.

Mreže za distribuciju prirodnog gasa moraju biti upisane u katastar vodova, odnosno infrastrukture u skladu sa posebnim zakonom.