(1) Kada se upis vrši bez donošenja rešenja u skladu sa odredbama ovog zakona, istovremeno se upisuje, po službenoj dužnosti, zabeležba da se radi o upisu protiv kojeg se, u roku od jedne godine od dana upisa, Službi može podneti zahtev za preispitivanje upisa.

(2) U roku iz

stava 1. ovog člana

, postupak za preispitivanje upisa se može pokrenuti i po službenoj dužnosti.

(3) Istekom roka iz

stava 1. ovog člana

, zabeležba se briše po službenoj dužnosti.

(4) Dejstvo zabeležbe iz

stava 1. ovog člana

je da svi upisi zasnovani na raspolaganju imaoca prava upisanom bez donošenja rešenja zavise od ishoda eventualnog postupka preispitivanja, započetog u roku od godinu dana od dana upisa.

(5) Upis iz

člana 137b stav 5. ovog zakona

i upis iz

stava 1. ovog člana

može se osporiti pred Službom, ako se u roku od jedne godine od izvršenog upisa podnese zahtev za preispitivanje upisa, sa ispravama za upis koje dokazuju da pravo upisanog lica nije nastalo ili je prestalo da postoji. Zahtevom za preispitivanje upisa traži se brisanje upisanog imaoca prava ili upis u korist drugog lica.

(6) Ako podnosilac zahteva za preispitivanje upisa ne dokaže da pravo upisanog lica nije nastalo ili je prestalo da postoji, Služba donosi rešenje kojim odbija zahtev i upućuje podnosioca zahteva na parnicu, kao u slučaju iz

člana 137b stav 6. ovog zakona

.

(7) Ako podnosilac zahteva za preispitivanje upisa imaoca prava dokaže da pravo upisanog lica nije nastalo ili da je prestalo da postoji, Služba donosi rešenje kojim se brišu podaci o upisanom licu, kao i svi upisi nastali nakon tog upisa, a koji su zasnovani na tom upisu, osim zabeležbi koje se upisuju nezavisno od upisanog imaoca prava (zabeležbe koje se odnose na status objekta i dr.).

(8) Protiv rešenja kojim je odlučeno o zahtevu za preispitivanje upisa nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.