Održavanje katastra nepokretnosti jeste prikupljanje, utvrđivanje i provođenje nastalih promena na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, koje su od uticaja na podatke katastra nepokretnosti nastale posle potvrđivanja katastra nepokretnosti u skladu sa odredbama ovog zakona.
(1) Promene u postupku održavanja, u smislu ovog zakona, jesu promene na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima nastale:
1)
deobom, spajanjem parcela, promenom granica parcela ili realizacijom projekta parcelacije;
2)
izgradnjom, rekonstrukcijom, dogradnjom, uklanjanjem objekta i formiranjem posebnih delova objekta;
3)
rekonstrukcijom i dogradnjom posebnog dela objekta, deobom ili spajanjem posebnih delova objekata;
4)
promenom načina korišćenja objekta i posebnog dela objekta;
5)
promenom vrste i načina korišćenja zemljišta;
6)
utvrđivanjem i promenom kućnog broja kao i promenom naziva ulice i trga;
7)
promenom granica, naziva i matičnih brojeva prostornih jedinica;
8)
promenom lestvice katastarskog prihoda;
9)
promenom vrednosti nepokretnosti;
10)
promenom koja se odnosi na sticanje, prenos, ograničenje i prestanak stvarnog prava ili držaoca nepokretnosti;
11)
promenom ličnih, statusnih i drugih podataka o imaocu prava na nepokretnosti.
(2) Izgrađenim objektom, u smislu ovog zakona, smatra se objekat koji je stavljen pod krov ili je stavljen u funkciju za koju je namenjen.
(3) Ne smatra se promenom razlika u površini parcela i objekata nastala u postupku prevođenja postojećeg analognog katastarskog plana u digitalni oblik, ako je u propisanim granicama, kao i u postupku prelaska na prostorni referentni sistem ETRS 89 i UTM projekciju.
(1) Prikupljanje podataka o nastalim promenama na nepokretnostima i izvođenje radova na terenu iz ovog zakona, kao i obnavljanje granica parcele i identifikaciju parcele, obavlja geodetska organizacija.
(1) U postupku održavanja katastra nepokretnosti unapređuje se, na propisan način, kvalitet podataka postojećeg premera za određenu nepokretnost.
(2) Prilikom unapređenja kvaliteta podataka može se promeniti oblik i površina nepokretnosti u propisanim vrednostima.
(3) Ako je granica između dve katastarske opštine utvrđena sredinom zajedničke parcele (put, reka i sl.) vrši se po službenoj dužnosti deoba te parcele na dve parcele po dužini i po principu jednakosti površina.
, ako je kod nadležnog organa pokrenut postupak za izdavanje upotrebne dozvole, promena iz prijavljuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.
imalac prava dužan je da dostavi ispravu za upis koja je osnov za upis promene, odnosno isprave na osnovu kojih se mogu utvrditi nastale promene na nepokretnostima.
(4) Za promene za koje je potrebno prethodno izvesti radove na terenu i prikupiti podatke o nastalim promenama, imalac prava dužan je da uz zahtev iz
(1) Geodetska organizacija je dužna da u roku od 30 dana od dana preuzimanja podataka premera, dostavi Službi elaborat geodetskih radova i zapisnik o izvršenom uviđaju.
, kada se geodetski radovi izvode za potrebe izdavanja upotrebne dozvole u objedinjenoj proceduri, elaborat geodetskih radova dostavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.
(3) Kad se radovi izvode na osnovu ugovora o izvođenju geodetskih radova, geodetska organizacija je dužna da elaborat geodetskih radova dostavi u roku utvrđenom ugovorom koji se dostavlja uz prijavu radova.
(4) Služba vrši pregled elaborata koji obuhvata kontrolu i proveru kvaliteta izvedenih geodetskih radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa.
(5) Ako elaborat nema nedostataka, Služba overava i prima elaborat.
(6) Kad se u postupku pregleda elaborata utvrde nedostaci, zapisnikom se nalaže geodetskoj organizaciji da u roku od osam dana nedostatke otkloni.
(7) Ako se elaborat geodetskih radova ne dostavi u ostavljenom roku zahtev se odbacuje, a ako nedostaci nisu otklonjeni u ostavljenom roku zahtev se odbija.
(1) U cilju obezbeđenja ažurnosti katastra nepokretnosti Zavod po službenoj dužnosti prati promene na nepokretnostima.
(2) Praćenje se vrši upoređenjem podataka katastra nepokretnosti sa podacima dobijenim periodičnim snimanjem teritorije Republike Srbije iz vazduha ili podacima dobijenim drugim metodama i postupcima.
(3) Državni organ koji vodi evidenciju o mestu prebivališta, odnosno boravišta fizičkog lica, dužan je da na zahtev Zavoda dostavi podatke o jedinstvenom matičnom broju građana, imenu, imenu roditelja, prezimenu, adresi prebivališta i mestu rođenja lica.
(4) Organizacija koja vodi registar privrednih subjekata, dužna je da na zahtev Zavoda dostavi podatke o registrovanom privrednom subjektu.
(5) Podaci iz dostavljaju se u elektronskom obliku putem WEB servisa.
(1) Kad se na nepokretnosti izvode građevinski ili drugi radovi koji mogu oštetiti ili uništiti geodetske belege ili smanjiti mogućnost njihovog korišćenja, investitor, odnosno izvođač radova, dužan je da najmanje 15 dana pre otpočinjanja radova, o tome obavesti Zavod.
postojeću geodetsku belegu treba izmestiti ili uništiti ili ako se usled tih radova smanji mogućnost njenog korišćenja, investitor snosi sve troškove postavljanja geodetske belege i određivanja koordinate tačke.
(3) Imalac prava na nepokretnosti na čijoj se nepokretnosti nalaze geodetske belege, dužan je da o svakom oštećenju, uništenju, pomeranju ili izmeštanju belega, obavesti Zavod u roku od 15 dana od dana saznanja.
Postupak za upis po odredbama ovog zakona pokreće se zahtevom podnetim preko profesionalnog korisnika u smislu zakona koji uređuje postupak upisa u katastar ili na osnovu isprava koje dostavljaju stranke putem aplikacije dostupne na veb prezentaciji Zavoda.
, podnosilac je dužan da u aplikaciju unese i podatke odnosno isprave koje dokazuju njegov pravni interes.
(3) Ako Služba oceni da podnete isprave ispunjavaju uslove za upis imaoca prava, obaveštava podnosioca isprava o svim elementima mogućeg upisa, o tome da li su ispunjeni opšti uslovi iz ili posebni uslovi iz
, o obavezi da u roku od mesec dana podnese isprave u zakonom propisanoj formi, o mestu, vremenu i načinu podnošenja isprava, o obavezi plaćanja republičke administrativne takse, kao i o postojanju eventualnih prethodno pokrenutih postupaka na istoj nepokretnosti, odnosno udelu na nepokretnosti.
(4) Urednom dostavom isprava za upis i dokaza o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi, u skladu sa
, smatra se da podnosilac isprava u celosti prihvata sadržinu obaveštenja o svim elementima mogućeg upisa kao sadržinu njegovog zahteva za upis, na osnovu kojeg se pokreće postupak i upisuje zabeležba podnetog zahteva, bez donošenja rešenja.
(5) Ako na istoj nepokretnosti, odnosno udelu na nepokretnosti ne postoje prethodno pokrenuti postupci koji nisu okončani, Služba je dužna da u roku od pet radnih dana od dana upisa zabeležbe podnetog zahteva, izvrši upis imaoca prava i briše zabeležbu podnetog zahteva, sve bez donošenja rešenja.
(6) Ako Služba oceni da nema uslova za upis, o tome obaveštava podnosioca, putem aplikacije iz
i upućuje ga na profesionalne korisnike, odnosno na parnicu radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja prava ili radi poništaja isprave koja je osnov postojećeg upisa, a kojom će obuhvatiti upisanog vlasnika, ukoliko je vlasnik upisan.
(7) Ako podnosilac isprava ne izvrši urednu dostavu isprava za upis i dokaza o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi, u roku iz
od strane punomoćnika iz reda advokata, Služba ne vrši pregled isprava, već obaveštava advokata da zahtev za upis može podneti putem posebne aplikacije za podnošenje zahteva za upis ili putem e-šaltera, kao profesionalni korisnik u smislu zakona koji uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti.
(1) Postupak upisa na osnov pokreće se zahtevom koji se podnosi preko profesionalnog korisnika u smislu zakona koji uređuje postupak upisa u katastar, putem e-šaltera.
može se pokrenuti i zahtevom koji se podnosi preko profesionalnog korisnika u skladu sa zakonom koji uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti, i to putem posebne aplikacije za podnošenje zahteva za upis na osnov
(1) Kada se upis vrši bez donošenja rešenja u skladu sa odredbama ovog zakona, istovremeno se upisuje, po službenoj dužnosti, zabeležba da se radi o upisu protiv kojeg se, u roku od jedne godine od dana upisa, Službi može podneti zahtev za preispitivanje upisa.
je da svi upisi zasnovani na raspolaganju imaoca prava upisanom bez donošenja rešenja zavise od ishoda eventualnog postupka preispitivanja, započetog u roku od godinu dana od dana upisa.
može se osporiti pred Službom, ako se u roku od jedne godine od izvršenog upisa podnese zahtev za preispitivanje upisa, sa ispravama za upis koje dokazuju da pravo upisanog lica nije nastalo ili je prestalo da postoji. Zahtevom za preispitivanje upisa traži se brisanje upisanog imaoca prava ili upis u korist drugog lica.
(6) Ako podnosilac zahteva za preispitivanje upisa ne dokaže da pravo upisanog lica nije nastalo ili je prestalo da postoji, Služba donosi rešenje kojim odbija zahtev i upućuje podnosioca zahteva na parnicu, kao u slučaju iz
(7) Ako podnosilac zahteva za preispitivanje upisa imaoca prava dokaže da pravo upisanog lica nije nastalo ili da je prestalo da postoji, Služba donosi rešenje kojim se brišu podaci o upisanom licu, kao i svi upisi nastali nakon tog upisa, a koji su zasnovani na tom upisu, osim zabeležbi koje se upisuju nezavisno od upisanog imaoca prava (zabeležbe koje se odnose na status objekta i dr.).
(8) Protiv rešenja kojim je odlučeno o zahtevu za preispitivanje upisa nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.