1. Arbitražni sud je ovlašćen da odlučuje o sopstvenoj nadležnosti uključujući i odlučivanje o svakom prigovoru u pogledu postojanja ili punovažnosti arbitražnog sporazuma. U tom cilju arbitražna klauzula koja je sastavni deo nekog ugovora smatra se sporazumom koji je nezavisan od ostalih odredaba tog ugovora. Odluka arbitražnog suda kojom se utvrđuje ništavost takvog ugovora ne povlači automatski i ništavost arbitražne klauzule.
2. Prigovor nenadležnosti arbitražnog suda podnosi se najkasnije u odgovoru na tužbu ili, ako je reč o protivtužbi ili zahtevu za prebijanje, u odgovoru na protivtužbu ili na zahtev za prebijanje. Činjenica da je stranka imenovala arbitra ili učestvovala u njegovom imenovanju ne lišava je prava da podnese takav prigovor. Prigovor da je arbitražni sud prekoračio granice svojih ovlašćenja podnosi se čim predmet za koji se tvrdi da prelazi granice njegovih ovlašćenja bude iznet tokom arbitražnog postupka. Arbitražni sud može u oba slučaja da dozvoli i zakasneli prigovor ako smatra da je do zakašnjenja došlo iz opravdanih razloga.
3. Arbitražni sud može da rešava o prigovoru predviđenom
bilo kao o prethodnom pitanju, bilo u odluci o suštini spora. Arbitražni sud može da nastavi arbitražni postupak i da donese arbitražnu odluku bez obzira na to što se pred sudom vodi postupak kojim se osporava njegova nadležnost.