1. Ako ovim Pravilima nije drugačije predviđeno, arbitražni sud može da sprovede postupak na način koji smatra celishodnim, pod uslovom da se sa strankama postupa jednako i da je u odgovarajućem stadijumu postupka svakoj stranci data odgovarajuća mogućnost da iskoristi svoja prava i da iznese svoje predloge. Arbitražni sud, u vršenju svog diskrecionog prava, sprovodi postupak na način na koji se izbegavaju nepotrebna odugovlačenja i troškovi i obezbeđuje pravičan i efikasan postupak rešavanja spora između stranaka.
2. U najkraćem roku pošto je konstituisan i pošto pozove stranke da izlože svoje stavove, arbitražni sud ustanovljava okvirni raspored odvijanja arbitraže. Arbitražni sud može u svako doba, pošto je pozvao stranke da izlože svoje stavove, da produži ili skrati svaki rok predviđen ovim Pravilima ili rok o kome su se stranke sporazumele.
3. Ako to zatraži jedna od stranaka u odgovarajućoj fazi postupka, arbitražni sud održava raspravu radi saslušanja svedoka, uključujući i saslušanje veštaka kao svedoka, ili radi toga da stranke usmeno iznesu svoje stavove. Ako takvog zahteva nema, arbitražni sud odlučuje da li će održati raspravu ili će postupak voditi na temelju isprava i druge procesne građe.
4. Sve dopise koje upućuje arbitražnom sudu, stranka upućuje i svim drugim strankama. Ona ih upućuje istovremeno, osim ako je arbitražni sud dozvolio nešto drugo, ukoliko mu to dopušta merodavno pravo.
5. Arbitražni sud može, na zahtev stranke, dozvoliti da se jedno ili više trećih lica pridruži arbitraži u svojstvu stranke, pod uslovom da su ta lica ugovorne strane u arbitražnom sporazumu, osim ako arbitražni sud ne nađe, pošto omogući svakoj stranci, uključujući i treće lice ili lica koja treba da se pridruže da se o tome izjasne, da pridruživanje ne treba da bude dopušteno zbog štete koju bi nanelo jednoj od stranaka. Arbitražni sud može doneti jednu jedinstvenu odluku ili više odluka u odnosu na sve stranke koje su tako bile uključene u arbitražu.
1. Ukoliko stranke nisu prethodno sporazumno odredile mesto arbitraže, odrediće ga arbitražni sud, vodeći računa o okolnostima slučaja. Smatra se da je arbitražna odluka doneta u mestu arbitraže.
2. Arbitražni sud može da se sastane radi većanja u svakom mestu koje smatra odgovarajućim. Ako se stranke nisu drugačije sporazumele, arbitražni sud može takođe da se sastane u svakom mestu koje smatra odgovarajućim i u drugom cilju, uključujući i održavanje usmene rasprave.
1. Ako se stranke nisu drugačije sporazumele, arbitražni sud odmah pošto je imenovan utvrđuje jezik ili jezike na kojima će se voditi postupak. Takvo utvrđivanje se odnosi na tužbu, odgovor na tužbu i na sve ostale podneske, a ako se održava usmena rasprava, takođe i na jezik ili jezike na kojima će se ta rasprava voditi.
2. Arbitražni sud može da odredi da sve isprave priložene uz tužbu ili odgovor na tužbu i sve ostale isprave podnete u toku postupka koje su predate na izvornom jeziku moraju da budu propraćene prevodom na jezik ili jezike koje su stranke ugovorile ili koje je odredio arbitražni sud.
1. Tužilac, u roku koji odredi arbitražni sud, upućuje tužbu u pisanom obliku tuženom i svakom od arbitara. Tužilac može da odluči da se njegovo obaveštenje o arbitraži predviđeno
1. Unutar roka koji odredi arbitražni sud, tuženi upućuje tužiocu i svakom od arbitara pismeni odgovor na tužbu. Tuženi može da odluči da se njegov odgovor na obaveštenje o arbitraži predviđen
). Uz odgovor na tužbu se, ukoliko je to moguće, prilažu sve isprave i drugi dokazi na koje se tuženi oslanja ili se na njih poziva.
3. U odgovoru na tužbu ili u kasnijem stadijumu arbitražnog postupka, ako arbitražni sud odluči da okolnosti opravdavaju takvo odlaganje, tuženi može da podnese protivtužbu ili zahtev za prebijanje pod uslovom da je arbitražni sud za njih nadležan.
U toku arbitražnog postupka stranka može izmeniti ili dopuniti tužbu ili odgovor na tužbu, uključujući i protivtužbu ili zahtev za prebijanje, osim u slučaju kad arbitražni sud smatra da nije celishodno da dopusti takve izmene i dopune zbog toga što su podnete sa zakašnjenjem ili bi mogle prouzrokovati štetu ostalim strankama ili zbog drugih okolnosti. Ipak, tužba ili odgovor na tužbu, uključujući protivtužbu ili zahtev za prebijanje, ne mogu da se izmene niti dopune na takav način da te izmene i dopune prekorače granice nadležnosti arbitražnog suda.
1. Arbitražni sud je ovlašćen da odlučuje o sopstvenoj nadležnosti uključujući i odlučivanje o svakom prigovoru u pogledu postojanja ili punovažnosti arbitražnog sporazuma. U tom cilju arbitražna klauzula koja je sastavni deo nekog ugovora smatra se sporazumom koji je nezavisan od ostalih odredaba tog ugovora. Odluka arbitražnog suda kojom se utvrđuje ništavost takvog ugovora ne povlači automatski i ništavost arbitražne klauzule.
2. Prigovor nenadležnosti arbitražnog suda podnosi se najkasnije u odgovoru na tužbu ili, ako je reč o protivtužbi ili zahtevu za prebijanje, u odgovoru na protivtužbu ili na zahtev za prebijanje. Činjenica da je stranka imenovala arbitra ili učestvovala u njegovom imenovanju ne lišava je prava da podnese takav prigovor. Prigovor da je arbitražni sud prekoračio granice svojih ovlašćenja podnosi se čim predmet za koji se tvrdi da prelazi granice njegovih ovlašćenja bude iznet tokom arbitražnog postupka. Arbitražni sud može u oba slučaja da dozvoli i zakasneli prigovor ako smatra da je do zakašnjenja došlo iz opravdanih razloga.
3. Arbitražni sud može da rešava o prigovoru predviđenom
bilo kao o prethodnom pitanju, bilo u odluci o suštini spora. Arbitražni sud može da nastavi arbitražni postupak i da donese arbitražnu odluku bez obzira na to što se pred sudom vodi postupak kojim se osporava njegova nadležnost.
Arbitražni sud odlučuje koje dalje pisane podneske, osim tužbe i odgovora na tužbu, stranke treba ili mogu da mu podnesu i utvrđuje rok za njihovo upućivanje.
Rokovi koje odredi arbitražni sud za upućivanje pisanih podnesaka (uključujući tužbu i odgovor na tužbu) ne bi trebalo da budu duži od 45 dana. Međutim, arbitražni sud može da produži rokove ako nađe da je takvo produženje opravdano.
1. Arbitražni sud može, na zahtev stranke, da odredi privremene mere.
2. Privremena mera je bilo koja vremenski ograničena mera kojom arbitražni sud, u svako doba pre donošenja arbitražne odluke kojom se konačno rešava spor, naređuje stranci, na primer, ali ne isključivo u navedenim slučajevima:
a)
da održi ili ponovo uspostavi status quo dok se spor konačno ne reši;
b)
da preduzme radnju koja bi sprečila nastupanje (i) neposredne ili neizbežne štete ili (ii) štete samom arbitražnom postupku, ili da se uzdrži od radnje koja bi mogla prouzrokovati takvu štetu;
c)
da obezbedi način za očuvanje sredstava iz kojih bi se kasnija arbitražna odluka mogla izvršiti;
ili
d)
da sačuva dokaz koji može biti značajan i bitan za rešavanje spora.
3. Stranka koja zahteva privremenu meru na osnovu treba da pred arbitražnim sudom dokaže:
a)
da postoji verovatnoća da će, ako se mera ne odredi, nastupiti šteta koja se ne može nadoknaditi na odgovarajući način arbitražnom odlukom o naknadi štete i da takva šteta znatno premašuje štetu koju će verovatno pretrpeti stranka protiv koje je uperena privremena mera ako se mera odredi; i
b)
da postoji osnovana mogućnost da će uspeti u svom zahtevu koji se odnosi na suštinu spora.
Odluka u tom pogledu ne utiče na slobodu ocene arbitražnog suda prilikom donošenja bilo koje kasnije odluke.
, uslovi predviđeni primenjuju se samo u meri u kojoj arbitražni sud to smatra celishodnim.
5. Arbitražni sud može na zahtev bilo koje stranke ili u izuzetnim okolnostima, na sopstvenu inicijativu pod uslovom da prethodno obavesti stranke, promeniti, obustaviti ili ukinuti privremenu meru koju je odredio.
6. Arbitražni sud može zahtevati da stranka koja zahteva privremenu meru položi odgovarajuće obezbeđenje u vezi sa tom merom.
7. Arbitražni sud može od svake stranke zahtevati da ga odmah obavesti o svim bitnim promenama okolnosti na osnovu kojih je podnet zahtev za određivanje privremene mere ili na osnovu kojih je ona određena.
8. Stranka koja zahteva privremenu meru može biti odgovorna za sve troškove i štetu koju je mera prouzrokovala bilo kojoj stranci ako arbitražni sud kasnije odluči da u datim okolnostima mera nije trebalo da bude određena. Arbitražni sud može dosuditi naknadu takvih troškova i štete u svako doba u toku postupka.
9. Zahtev za privremenu meru koji stranka podnese redovnom sudu ne smatra se nespojivim sa arbitražnim sporazumom niti se smatra odricanjem od tog sporazuma.
1. Svaka stranka snosi teret dokazivanja činjenica na kojima zasniva svoju tužbu ili odgovor na tužbu.
2. Stranke mogu predložiti bilo koje lice da kao svedok, uključujući i veštaka u svojstvu svedoka, pred arbitražnim sudom dā iskaz o bilo kom faktičkom ili stručnom pitanju bez obzira da li je to lice stranka u arbitražnom postupku ili je na bilo koji način povezano sa strankom. Ako arbitražni sud nije naložio nešto drugo, iskazi svedoka, uključujući i veštake u svojstvu svedoka, mogu se dati u obliku pismena koje su ta lica potpisala.
3. U svako doba tokom arbitražnog postupka arbitražni sud može zahtevati da stranke podnesu dodatne dokaze u roku koji sam odredi.
4. Arbitražni sud odlučuje o dopuštenosti, značaju i dokaznoj snazi podnetih dokaza.
1. U slučaju održavanja usmene rasprave arbitražni sud blagovremeno obaveštava stranke o datumu, vremenu i mestu održavanja rasprave.
2. Svedoci, uključujući i veštake u svojstvu svedoka, mogu se saslušavati pod uslovima i na način koji utvrdi arbitražni sud.
3. Ako se stranke nisu drugačije sporazumele, rasprava je nejavna. Arbitražni sud može da zahteva da se svedok ili svedoci, uključujući veštake u svojstvu svedoka, udalje za vreme davanja iskaza drugih svedoka, osim ako je svedok, uključujući i veštaka u svojstvu svedoka, stranka u arbitražnom postupku, od koje se u načelu ne bi moglo zahtevati da se udalji.
4. Arbitražni sud može naložiti da se svedoci, uključujući i veštaka u svojstvu svedoka, ispituju putem sredstava telekomunikacija koja ne zahtevaju njihovo fizičko prisustvo na raspravi (kao što je videokonferencija).
1. Arbitražni sud, posle konsultacije sa strankama, može da imenuje jednog ili više nezavisnih veštaka da mu podnesu pismeni izveštaj o pojedinim pitanjima koja bude odredio. Primerak naloga veštaku ustanovljen od strane arbitražnog suda upućuje se strankama.
2. Veštak podnosi arbitražnom sudu i strankama, u načelu pre nego što prihvati imenovanje, opis svojih kvalifikacija i izjavu o nepristrasnosti i nezavisnosti. Stranke obaveštavaju arbitražni sud u roku koji im on odredi da li imaju bilo kakav prigovor koji se odnosi na veštakove kvalifikacije, njegovu nepristrasnost ili nezavisnost. Arbitražni sud odlučuje u najkraćem roku da li prihvata te prigovore. Pošto je veštak imenovan, stranka može prigovoriti njegovim kvalifikacijama, nepristrasnosti ili nezavisnosti, samo na osnovu razloga za koje je doznala po izvršenom imenovanju. Arbitražni sud odlučuje u najkraćem roku, koje mere eventualno treba preduzeti.
3. Stranke pružaju veštaku sve relevantne informacije ili mu stavljaju na uvid važne isprave i robu koje on od njih zatraži. Arbitražni sud odlučuje o svakoj nesaglasnosti između stranke i veštaka u pogledu osnovanosti takvih zahteva.
4. Po prijemu izveštaja veštaka arbitražni sud upućuje primerak izveštaja strankama i daje im mogućnost da se o njemu pismeno izjasne. Stranke imaju pravo da pregledaju svaku ispravu na koju se pozvao veštak u svom izveštaju.
5. Pošto je podneo izveštaj, veštak se na zahtev stranke može saslušati na raspravi, kojoj stranke mogu da prisustvuju i na kojoj mogu da postavljaju pitanja veštaku. Svaka stranka može da dovede na tu raspravu veštake u svojstvu svedoka u cilju svedočenja o spornim pitanjima. Na taj se postupak primenjuju odredbe iz
1. Ako u roku koji je određen ovim Pravilima ili od strane arbitražnog suda, bez navođenja opravdanih razloga:
a)
tužilac propusti da podnese tužbu, arbitražni sud nalaže okončanje arbitražnog postupka, osim ako ima preostalih pitanja o kojima bi trebalo da se odluči, a arbitražni sud smatra za celishodno da o njima odluči;
b)
tuženi propusti da podnese odgovor na obaveštenje o arbitraži ili odgovor na tužbu, arbitražni sud nalaže da se postupak nastavi i neće smatrati samo na osnovu tog propuštanja da tuženi priznaje navode tužioca; odredbe ove tačke takođe se primenjuju na tužiočevo propuštanje da podnese odgovor na protivtužbu ili na zahtev za prebijanje.
2. Ako jedna od stranaka, premda valjano obaveštena prema ovim Pravilima, ne dođe na raspravu bez navođenja opravdanih razloga, arbitražni sud može da nastavi arbitražni postupak.
3. Ako jedna od stranaka, pošto ju je arbitražni sud valjano pozvao da podnese dodatne dokaze, to ne učini u utvrđenom roku bez navođenja opravdanih razloga, arbitražni sud može da donese odluku na temelju dokaza kojima raspolaže.
1. Arbitražni sud može da zatraži od stranaka da se izjasne da li imaju još predloga u pogledu izvođenja nekog dokaza, saslušanja svedoka ili davanja izjava, a ako nemaju, može da zaključi usmenu raspravu.
2. Arbitražni sud može, ako to smatra neophodnim zbog izuzetnih okolnosti, da odluči na sopstvenu inicijativu ili na zahtev stranke, da ponovo otvori usmenu raspravu u svako doba pre donošenja arbitražne odluke.
Propuštanje stranke da odmah prigovori da nije udovoljeno nekoj odredbi ovih Pravila ili nekom uslovu iz arbitražnog sporazuma smatra se odricanjem od prava te stranke na takav prigovor osim ako stranka dokaže da je, s obzirom na okolnosti, propuštanje da se prigovori bilo opravdano.