Ovim zakonom uređuje se jedinstven sistem određivanja i zaštite tajnih podataka koji su od interesa za nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje i spoljne poslove Republike Srbije, zaštite stranih tajnih podataka, pristup tajnim podacima i prestanak njihove tajnosti, nadležnost organa i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i odgovornost za neizvršavanje obaveza iz ovog zakona i druga pitanja od značaja za zaštitu tajnosti podataka.
podatak od interesa za Republiku Srbiju je svaki podatak ili dokument kojim raspolaže organ javne vlasti, koji se odnosi na teritorijalni integritet i suverenost, zaštitu ustavnog poretka, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje poslove i spoljne poslove;
2)
tajni podatak je podatak od interesa za Republiku Srbiju koji je zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenom u skladu sa zakonom, određen i označen određenim stepenom tajnosti;
3)
strani tajni podatak je podatak koji Republici Srbiji poveri strana država ili međunarodna organizacija uz obavezu da ga čuva kao tajni, kao i tajni podatak koji nastane u saradnji Republike Srbije sa drugim državama, međunarodnim organizacijama i drugim međunarodnim subjektima, u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumom koji je sa stranom državom, međunarodnom organizacijom ili drugim međunarodnim subjektom zaključila Republika Srbija;
4)
dokument je svaki nosač podatka (papir, magnetni ili optički medij, disketa, USB memorija, smart kartica, kompakt disk, mikrofilm, video i audio zapis i dr.), na kome je zapisan ili memorisan tajni podatak;
5)
određivanje tajnih podataka je postupak kojim se podatak, u skladu sa ovim zakonom, određuje kao tajni i za koji se utvrđuje stepen i rok tajnosti;
6)
označavanje stepena tajnosti je označavanje tajnog podatka oznakama: "DRŽAVNA TAJNA", "STROGO POVERLJIVO", "POVERLJIVO" ili "INTERNO";
7)
organ javne vlasti je državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ jedinice lokalne samouprave, organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva državni organ ili se finansira u celini, odnosno u pretežnom delu iz budžeta, a koji postupa sa tajnim podacima, odnosno koji ih stvara, pribavlja, čuva, koristi, razmenjuje ili na drugi način obrađuje;
8)
bezbednosna provera je postupak koji pre izdavanja sertifikata za pristup tajnim podacima sprovodi nadležni organ, u cilju prikupljanja podataka o mogućim bezbednosnim rizicima i smetnjama u pogledu pouzdanosti za pristup tajnim podacima;
9)
šteta je narušavanje interesa Republike Srbije nastalo kao posledica neovlašćenog pristupa, otkrivanja, uništavanja i zloupotrebe tajnih podataka ili kao posledica druge radnje obrade tajnih podataka i stranih tajnih podataka;
10)
rukovalac tajnim podatkom je fizičko lice ili organizaciona jedinica organa javne vlasti, koji preduzima mere zaštite tajnih podataka u skladu sa odredbama ovog zakona (u daljem tekstu: rukovalac);
11)
korisnik tajnog podatka je državljanin Republike Srbije ili pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji, kome je izdat sertifikat od strane nadležnog organa, odnosno strano fizičko ili pravno lice kome je na osnovu zaključenog međunarodnog sporazuma izdata bezbednosna dozvola za pristup tajnim podacima (u daljem tekstu: dozvola), kao i funkcioner organa javne vlasti koji na osnovu ovog zakona ima pravo pristupa i korišćenja tajnih podataka bez izdavanja sertifikata;
12)
bezbednosni rizik je stvarna mogućnost narušavanja bezbednosti tajnih podataka;
13)
mere zaštite su opšte i posebne mere koje se preduzimaju radi sprečavanja nastanka štete, odnosno mere koje se odnose na ostvarivanje administrativne, informatičko-telekomunikacione, personalne i fizičke bezbednosti tajnih podataka i stranih tajnih podataka.
Tajnim podatkom ne smatra se podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti.
Tajni podaci se čuvaju i koriste u skladu sa merama zaštite koje su propisane ovim zakonom, propisom donesenim na osnovu ovog zakona i međunarodnim sporazumom.
Lice koje koristi tajni podatak ili lice koje se upoznalo sa njegovom sadržinom dužno je da taj podatak čuva bez obzira na način na koji je za takav podatak saznalo.
Kao tajni podatak može se odrediti podatak od interesa za Republiku Srbiju čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta, ako je potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
nacionalnu bezbednost Republike Srbije, javnu bezbednost, odnosno na odbrambene, spoljnopolitičke, bezbednosne i obaveštajne poslove organa javne vlasti;
2)
odnose Republike Srbije sa drugim državama, međunarodnim organizacijama i drugim međunarodnim subjektima;
3)
sisteme, uređaje, projekte, planove i strukture koji su u vezi sa podacima iz ;
4)
naučne, istraživačke, tehnološke, ekonomske i finansijske poslove koji su u vezi sa podacima iz .
Tajnost podatka, pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom, određuje ovlašćeno lice.
Ovlašćena lica su:
1)
predsednik Narodne skupštine;
2)
predsednik Republike;
3)
predsednik Vlade;
4)
rukovodilac organa javne vlasti;
5)
izabrani, postavljeni ili imenovani funkcioner organa javne vlasti koji je za određivanje tajnih podataka ovlašćen zakonom, odnosno propisom donesenim na osnovu zakona, ili ga je za to pismeno ovlastio rukovodilac organa javne vlasti;
6)
lice zaposleno u organu javne vlasti koje je za to pismeno ovlastio rukovodilac tog organa.
Ovlašćena lica iz ne mogu da prenesu ovlašćenja na druga lica.
određuje tajnost podatka prilikom njegovog nastanka, odnosno kada organ javne vlasti započne obavljanje posla čiji je rezultat nastanak tajnog podatka.
ovlašćeno lice može odrediti tajnost podatka i naknadno, kad se ispune kriterijumi određeni ovim zakonom.
Pri određivanju tajnosti podatka, ovlašćeno lice procenjuje moguću štetu po interes Republike Srbije.
Lice koje je zaposleno, odnosno koje obavlja određene poslove u organu javne vlasti dužno je da, u okviru svojih radnih zadataka, odnosno ovlašćenja, obavesti ovlašćeno lice o podacima koji bi mogli da budu određeni kao tajni.
, i u skladu sa tim, vrši se obeležavanje dokumenta oznakom tajnosti predviđenom ovim zakonom (u daljem tekstu: oznaka tajnosti).
Pri određivanju stepena tajnosti podatka ovlašćeno lice određuje najniži stepen tajnosti koji sprečava nastanak štete po interese Republike Srbije.
Ako dokument sadrži podatke koji se mogu označiti različitim stepenima tajnosti, ovlašćeno lice u odnosu na te stepene tajnosti obeležava dokument višim stepenom tajnosti.
Ovlašćeno lice određuje kao tajni onaj podatak koji je nastao objedinjavanjem ili povezivanjem podataka koji sami po sebi nisu tajni, ako tako objedinjeni ili povezani predstavljaju podatak koji treba zaštititi iz razloga utvrđenih ovim zakonom.
Dokument koji sadrži podatke koji su već određeni kao tajni u različitim stepenima i rokovima čuvanja tajnosti, označava se u odnosu na te podatke višim stepenom tajnosti i dužim rokom čuvanja tajnosti sadržanog podatka.
Ako manji deo dokumenta sadrži tajne podatke, izdvaja se i prilaže uz dokument kao poseban prilog obeležen oznakom tajnosti.
Bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti "DRŽAVNA TAJNA" i "STROGO POVERLJIVO" određuje Vlada, uz prethodno pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost.
Bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti "POVERLJIVO" i "INTERNO" određuje Vlada, na predlog nadležnog ministra, odnosno rukovodioca organa javne vlasti.
Dokument koji sadrži strani tajni podatak zadržava oznaku stepena tajnosti kojim je označen u stranoj državi ili međunarodnoj organizaciji.
Pri označavanju stepena tajnosti dokumenata, za dokumenta namenjena za saradnju sa stranim državama, međunarodnim organizacijama, odnosno drugim subjektima međunarodnog prava, osim izraza iz
, ovlašćeno lice je dužno da o tome, bez odlaganja, u pisanom obliku obavesti organe javne vlasti i lica koja su tajni podatak dobila ili imaju pristup tom podatku.
Ako ovlašćeno lice u postupku određivanja tajnosti utvrdi da nastupanjem određenog datuma prestaju razlozi zbog kojih je podatak proglašen za tajni, utvrdiće datum prestanka tajnosti i označiti ga u dokumentu koji sadrži takav podatak.
Ako ovlašćeno lice u postupku određivanja tajnosti utvrdi da nastupanjem određenog događaja prestaju razlozi zbog kojih je podatak proglašen za tajni, utvrdiće da tajnost prestaje nastupanjem tog događaja i označiti ga u dokumentu koji sadrži takav podatak.
postoje razlozi da se podatak i dalje čuva kao tajni, ovlašćeno lice može jednom produžiti rok za prestanak tajnosti najduže za vremenski period utvrđen za pojedine stepene tajnosti.
, Vlada može produžiti rok čuvanja tajnosti u slučajevima:
1)
kada bi njihovo otkrivanje imalo nepopravljive teške štetne posledice po nacionalnu bezbednost i naročito bitne državne, političke, ekonomske ili vojne interese Republike Srbije;
2)
kada je to predviđeno međunarodnim sporazumom ili drugim međunarodnim obavezama Republike Srbije;
3)
kada bi njihovo otkrivanje imalo nepopravljive teške posledice po osnovna ljudska i građanska prava jednog ili više lica, ili bi ugrozilo bezbednost jednog ili više lica.
U postupku vršenja kontrole, Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka (u daljem tekstu: Kancelarija Saveta) može od ovlašćenog lica zahtevati vanrednu procenu tajnosti podatka i na osnovu te procene sama doneti odluku o opozivu tajnosti.
Ovlašćeno lice organa javne vlasti opoziva tajnost podatka, odnosno dokumenta koji sadrži tajni podatak i omogućava ostvarivanje prava tražiocu, odnosno podnosiocu zahteva na osnovu rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u postupku po žalbi, odnosno na osnovu odluke nadležnog suda u postupku po tužbi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.
Narodna skupština, predsednik Republike i Vlada mogu sa pojedinih dokumenata opozvati oznaku tajnosti, bez obzira na stepen tajnosti, ako je to u javnom interesu ili zbog izvršavanja međunarodnih obaveza.
Promena stepena tajnosti je označavanje podatka višim, odnosno nižim stepenom tajnosti od onog stepena tajnosti koji je podatak do tada imao, pre isteka roka iz .
Promena stepena tajnosti podatka i vremenskog trajanja tajnosti vrši se shodnom primenom odredbi .
O promeni stepena tajnosti i vremenskog trajanja tajnosti, kao i opozivu tajnosti podatka, ovlašćeno lice bez odlaganja u pisanom obliku obaveštava korisnike tajnih podataka ili lica koja imaju pristup tim podacima.
Promena stepena i roka tajnosti, kao i opoziv tajnosti stranog tajnog podatka, vrši se u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumom i utvrđenim međunarodnim obavezama.
Organ javne vlasti, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, uspostavlja sistem postupaka i mera zaštite tajnih podataka prema sledećim kriterijumima:
1)
stepenu tajnosti;
2)
prirodi dokumenta u kome je sadržan tajni podatak;
Organ javne vlasti primenjuje opšte i posebne mere zaštite u skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona, radi zaštite tajnih podataka koji se nalaze u njegovom posedu.
određivanje načina korišćenja i postupanja sa tajnim podatkom;
4)
određivanje odgovornog lica za čuvanje, korišćenje, razmenu i druge radnje obrade tajnog podatka;
5)
određivanje rukovaoca tajnim podacima, uključujući i njegovu bezbednosnu proveru u zavisnosti od stepena tajnosti podatka;
6)
određivanje posebnih zona, zgrada i prostorija namenjenih zaštiti tajnih podataka i stranih tajnih podataka;
7)
nadzor nad postupanjem sa tajnim podatkom;
8)
mere fizičko-tehničke zaštite tajnog podatka, uključujući i ugradnju i postavljanje tehničkih sredstava zaštite, utvrđivanje bezbednosne zone i zaštitu van bezbednosne zone;
9)
mere zaštite informaciono-telekomunikacionih sistema;
10)
mere kripto-zaštite;
11)
zaštitni režim radnih i formacijskih mesta, u okviru akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta;
12)
utvrđivanje posebnih programa obrazovanja i obuke za potrebe obavljanja poslova zaštite tajnih podataka i stranih tajnih podataka;
Rukovalac tajnim podacima, u skladu sa ovim zakonom i u okviru svojih ovlašćenja, preduzima mere zaštite tajnih podataka i omogućava korisnicima neposredan pristup tajnim podacima, izdaje kopiju dokumenta koji sadrži tajni podatak, vodi evidenciju korisnika i stara se o razmeni tajnih podataka.
Tajni podaci čuvaju se na način tako da je pristup tim podacima dozvoljen samo ovlašćenim korisnicima.
Tajni podaci mogu se prenositi i dostavljati izvan prostorija organa javne vlasti samo uz pridržavanje propisanih mera bezbednosti i postupaka kojima se obezbeđuje da podatke dobije samo lice koje ima sertifikat za pristup tajnim podacima i koje ima pravo da ih dobije.
Prilikom prenošenja i dostavljanja tajnih podataka izvan prostorija organa, postupci i mere zaštite određuju se prema stepenu tajnosti tih podataka, u skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona.
Prenošenje i dostavljanje tajnih podataka korišćenjem telekomunikaciono-informatičkih sredstava vrši se uz obaveznu primenu propisanih mera kripto-zaštite.
Sprovođenje mera kripto-zaštite, prilikom prenošenja i dostavljanja tajnih podataka iz , obavlja se u skladu sa zakonom.
Kada dođe do saznanja da je došlo do gubitka, krađe, oštećenja, uništenja ili neovlašćenog otkrivanja tajnih podataka i stranih tajnih podataka, funkcioner, zaposleno lice, odnosno lice koja obavlja poslove u organu javne vlasti, bez odlaganja obaveštava ovlašćeno lice organa javne vlasti.
koje utvrdi da je prilikom prenosa i dostavljanja tajnih podataka izvan prostorija organa javne vlasti, došlo do gubitka, krađe, oštećenja, uništenja ili neovlašćenog otkrivanja tajnog podatka i stranog tajnog podatka, bez odlaganja obaveštava ovlašćeno lice organa koji mu je tajne podatke i strane tajne podatke preneo, odnosno dostavio.
Ovlašćeno lice dužno je da bez odlaganja preduzme sve potrebne mere za utvrđivanje okolnosti zbog kojih je došlo do gubitka, krađe, oštećenja, uništenja ili neovlašćenog otkrivanja tajnog podatka i stranog tajnog podatka, izvrši procenu prouzrokovane štete, kao i da preduzme potrebne mere u cilju otklanjanja štete i sprečavanja ponovnog gubitka, krađe, oštećenja, uništenja ili neovlašćenog otkrivanja tajnog podatka i stranog tajnog podatka.
Pristup tajnim podacima i korišćenje podataka i dokumenata bilo kog stepena tajnosti bez izdavanja sertifikata, na osnovu funkcije i u cilju obavljanja poslova iz njihove nadležnosti imaju predsednik Narodne skupštine, predsednik Republike i predsednik Vlade.
Državni organi koje bira Narodna skupština, rukovodioci državnih organa koje bira Narodna skupština, sudije Ustavnog suda i sudije, ovlašćeni su da pristupe podacima svih stepena tajnosti koji su im potrebni za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti bez bezbednosne provere.
imaju pravo na pristup tajnim podacima koji su označeni stepenom "DRŽAVNA TAJNA" i "STROGO POVERLJIVO" uz prethodnu bezbednosnu proveru iz , ako je to potrebno za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti, ako se ti podaci odnose na:
1)
radnje sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, koje sprovode nadležni državni organi, do okončanja istrage, odnosno gonjenja;
2)
način primene posebnih postupaka i mera u pribavljanju bezbednosnih i obaveštajnih podataka u konkretnom slučaju;
3)
pripadnike ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i službi bezbednosti sa prikrivenim identitetom, dok je to neophodno radi zaštite životnih interesa ovih lica, odnosno članova njihovih porodica (život, zdravlje i fizički integritet);
4)
identitet sadašnjih i bivših saradnika službi bezbednosti, odnosno trećih lica, dok je to neophodno potrebno radi zaštite životnih interesa ovih lica, odnosno članova njihovih porodica (život, zdravlje i fizički integritet).
Lica koja imaju pristup tajnim podacima u skladu sa ovim zakonom, ovlašćena su i dužna da u postupku koji vode i inače, na svaki svrsishodan način i od svakoga zaštite tajnost podataka koje su saznali i da tajnim podacima iz
Članovi odbora Narodne skupštine nadležnog za nadzor i kontrolu u sektoru odbrane i bezbednosti, imaju pravo na pristup i uvid u tajne podatke u vezi sa vršenjem funkcije nadzora i kontrole, u skladu sa zakonom.
Funkcioneri, zaposlena lica, odnosno lica koja obavljaju poslove u organima javne vlasti imaju pristup tajnim podacima označenim stepenom tajnosti "INTERNO".
Pristup stranim tajnim podacima vrši se u skladu sa ovim zakonom, propisima donesenim na osnovu ovog zakona, odnosno u skladu sa međunarodnim sporazumom koji je sa stranom državom, međunarodnom organizacijom ili drugim međunarodnim subjektom zaključila Republika Srbija.
Fizičko i pravno lice - korisnik tajnog podatka, ima pravo pristupa tajnim podacima koji su neophodni za obavljanje poslova iz delokruga njegovog rada i koji su po stepenu tajnosti određeni u sertifikatu za pristup tajnim podacima (u daljem tekstu: sertifikat), odnosno dozvoli.
, u slučaju izuzetne hitnosti u postupanju, lice kome je izdat sertifikat, odnosno dozvola za pristup tajnim podacima označenim nižim stepenom tajnosti, može biti upoznato sa tajnim podatkom označenim neposredno višim stepenom tajnosti.
Pre izdavanja sertifikata, odnosno dozvole, lice kome se izdaje sertifikat dužno je da potpiše izjavu, kojom potvrđuje da će postupati sa tajnim podacima u skladu sa zakonom i drugim propisom.
Lice kome je izdat sertifikat, odnosno dozvola, te podatke ne može da upotrebljava u druge svrhe osim svrhe za koje je sertifikat, odnosno dozvola izdata.
Rukovodilac organa javne vlasti može da na zahtev nadležnog organa oslobodi lice dužnosti čuvanja tajnosti podatka posebnom odlukom kojom će se predvideti i mere zaštite tajnosti podataka, ali samo za namene i u obimu koji sadrži zahtev nadležnog organa, u skladu sa zakonom.
Na zahtev nadležnog organa, rukovodioca organa javne vlasti dužnosti čuvanja tajnosti podatka, može osloboditi organ koji ga je imenovao, izabrao, odnosno postavio, o čemu obaveštava Kancelariju Saveta.
Tajni podaci mogu se dostaviti drugom organu javne vlasti na osnovu pismenog odobrenja ovlašćenog lica organa javne vlasti koji je podatke označio kao tajne, ako posebnim zakonom nije određeno drukčije.
Tajni podatak dobijen od organa javne vlasti ne može se bez saglasnosti organa koji je podatak odredio kao tajni dostaviti drugom korisniku, ako posebnim zakonom nije određeno drukčije.
Lica koja obavljaju poslove u organu javne vlasti kome su dostavljeni tajni podaci iz
Ovlašćeno lice može tajne podatke dostaviti drugim pravnim ili fizičkim licima, koja po osnovu ugovornog odnosa pružaju usluge organu javne vlasti, ako:
1)
pravno ili fizičko lice ispunjava organizacione i tehničke uslove za čuvanje tajnih podataka u skladu sa ovim zakonom i propisom donetim na osnovu ovog zakona;
2)
su za lica koja obavljaju ugovorene poslove izvršene bezbednosne provere i izdati sertifikati;
pisanom izjavom potvrde da su upoznata sa ovim zakonom i drugim propisima koji uređuju čuvanje tajnih podataka i obavežu se da će sa tajnim podacima postupati u skladu sa tim propisima;
4)
je pristup tajnim podacima neophodno potreban radi realizacije poslova predviđenih ugovorom.
Sertifikat izdaje nadležni organ utvrđen ovim zakonom, na osnovu pisanog zahteva pravnog lica, koji se podnosi preko zakonskog zastupnika, ako podnosilac zahteva:
1)
ima registrovano sedište na teritoriji Republike Srbije;
2)
obavlja delatnost u vezi sa interesima utvrđenim u
nije kažnjen merom zabrane vršenja delatnosti, odnosno da mu nije izrečena kazna prestanka pravnog lica ili mera bezbednosti zabrane obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova;
poseduje odgovarajući sigurnosni sertifikat izdat od strane države čiji je državljanin, odnosno u kojoj ima sedište ili od strane međunarodne organizacije čiji je član;
2)
obaveza omogućavanja pristupa tajnim podacima proističe iz zaključenog međunarodnog sporazuma.
Ako se sertifikat traži za pravno lice i zaposlene u pravnom licu, zahtev podnosi zakonski zastupnik pravnog lica.
Zahtev za izdavanje sertifikata licu koje će u vezi sa izvršavanjem ugovorenih poslova sa organom javne vlasti imati pristup tajnim podacima, podnosi organ javne vlasti na koji se izvršavanje ugovorenih poslova odnosi.
Zahtev fizičkog lica za sertifikat sadrži: ime i prezime, prebivalište, poslove koje obavlja, razloge zbog kojih se traži sertifikat, kao i stepen tajnosti podataka za koje se traži sertifikat.
Zahtev pravnog lica sadrži: naziv firme, sedište i delatnost pravnog lica, ime i prezime i prebivalište zakonskog zastupnika pravnog lica, razloge zbog kojih se traži sertifikat, kao i stepen tajnosti podataka za koje se traži sertifikat.
Pored podataka iz , strano lice podnosi i sigurnosni sertifikat iz
Bezbednosnu proveru za pristup tajnim podacima i dokumentima stepena tajnosti "DRŽAVNA TAJNA" i "STROGO POVERLJIVO" vrši Bezbednosno-informativna agencija Republike Srbije.
Bezbednosnu proveru za pristup tajnim podacima i dokumentima stepena tajnosti "POVERLJIVO" i "INTERNO" vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Bezbednosnu proveru za pristup tajnim podacima i dokumentima svih stepena tajnosti za lica kojima je pristup tajnim podacima i dokumentima potreban radi obavljanja funkcija ili radnih dužnosti u ministarstvu nadležnom za poslove odbrane i Vojsci Srbije vrši Vojnobezbednosna agencija.
, bezbednosnu proveru za pristup tajnim podacima i dokumentima stepena tajnosti "POVERLJIVO" i "INTERNO" za lica kojima je pristup tajnim podacima i dokumentima potreban radi obavljanja funkcija ili radnih dužnosti u Bezbednosno-informativnoj agenciji, vrši Bezbednosno-informativna agencija.
Bezbednosnu proveru za pristup tajnim podacima i dokumentima stepena tajnosti "STROGO POVERLJIVO" za lica kojima je pristup tajnim podacima i dokumentima tog stepena tajnosti potreban radi obavljanja funkcija ili radnih dužnosti u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, pored organa iz
, vrši i ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Organi nadležni za bezbednosnu proveru iz dužni su da u postupku vršenja bezbednosne provere ostvare međusobnu saradnju, a posebno u postupku bezbednosne provere za pristup tajnim podacima označenim stepenom tajnosti "DRŽAVNA TAJNA" i "STROGO POVERLJIVO".
mogu u postupku bezbednosne provere sarađivati sa organima stranih država, međunarodnih organizacija i drugih međunarodnih subjekata nadležnih za bezbednosnu proveru, u skladu sa međunarodnim sporazumom koji je sa stranom državom, međunarodnom organizacijom, odnosno drugim međunarodnim subjektom, zaključila Republika Srbija i propisima koji u Republici Srbiji uređuju zaštitu podataka o ličnosti.
Bezbednosnom proverom podnosioca zahteva vrši se procena bezbednosnog rizika, naročito od pristupa i korišćenja tajnih podataka.
U okviru bezbednosne provere nadležni organ sa aspekta bezbednosti ocenjuje navode u popunjenom bezbednosnom upitniku.
Nadležni organ, u vezi sa navodima iz bezbednosnog upitnika, prikuplja lične i druge podatke od lica na koje se ti podaci odnose, od drugih organa javne vlasti, organizacija i lica, iz registara, evidencija, datoteka i zbirki podataka koje se vode na osnovu zakona.
Radi vršenja bezbednosne provere, Kancelarija Saveta dostavlja podnosiocu zahteva bezbednosni upitnik.
Podnosilac zahteva popunjava osnovni bezbednosni upitnik, a ako se sertifikat zahteva za tajne podatke stepena tajnosti "DRŽAVNA TAJNA" i "STROGO POVERLJIVO", popunjava i poseban bezbednosni upitnik.
Popunjeni i potpisani upitnik podnosioca zahteva istovremeno predstavlja pisanu saglasnost za vršenje bezbednosne provere i označava se stepenom tajnosti "INTERNO".
U osnovni bezbednosni upitnik unose se sledeći podaci o podnosiocu zahteva:
1)
ime i prezime, kao i prethodna imena i prezimena;
2)
jedinstven matični broj građana;
3)
datum i mesto rođenja;
4)
državljanstvo, prethodna državljanstva i dvojna državljanstva;
5)
prebivalište i boravište, kao i prethodna prebivališta;
6)
bračni status i porodično stanje;
7)
podaci o licima koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa licem na koga se odnosi bezbednosni upitnik (njihova imena i prezimena, zajedno sa prethodnim imenima i prezimenima, njihovi datumi rođenja, kao i odnos sa proveravanim licem);
8)
ime i prezime, datum rođenja i adresa prebivališta srodnika do drugog stepena srodstva u pravoj i prvog stepena srodstva u pobočnoj liniji, usvojioca, staratelja, očuha, maćehe, odnosno hranitelja;
9)
stručna sprema i zanimanje;
10)
podaci o prethodnim zaposlenjima;
11)
podaci u vezi sa izvršenjem vojne obaveze;
12)
podaci o krivičnom i prekršajnom kažnjavanju i krivičnim i prekršajnim postupcima koji su u toku;
13)
medicinski podaci u vezi sa bolestima zavisnosti (alkohol, opojne droge i dr.), odnosno duševnim bolestima;
14)
kontakti sa stranim službama bezbednosti i obaveštajnim službama;
15)
disciplinski postupci i izrečene disciplinske mere;
16)
podaci o članstvu ili učešću u aktivnostima organizacija čije su aktivnosti ili ciljevi zabranjeni;
17)
podaci o odgovornosti za povredu propisa koji se odnose na tajnost podataka;
18)
podaci o pravu svojine ili drugom stvarnom pravu na nepokretnosti, podaci o pravu svojine na drugim stvarima upisanim u javni registar, kao i podatak o godišnjem porezu na ukupan prihod građana za prethodnu godinu;
U osnovni bezbednosni upitnik za pravna lica unose se sledeći podaci o podnosiocu zahteva:
1)
naziv firme i sedište, kao i prethodni nazivi firmi i sedišta;
2)
matični broj pravnog lica i poresko-identifikacioni broj;
3)
ime i prezime zastupnika;
4)
datum i mesto osnivanja;
5)
podaci o organizacionim jedinicama, ograncima, zavisnim društvima i drugim oblicima povezivanja;
6)
poreklo osnivačkog kapitala uključujući i promene u poslednje tri godine;
7)
broj zaposlenih;
8)
broj zaposlenih za koje se traži sertifikat i vrsta poslova koje obavljaju;
9)
podaci o osudama za krivično delo, privredni prestup i prekršaj pravnog lica i odgovornih lica u pravnom licu, kao i podaci o postupcima za krivično delo, privredni prestup ili prekršaj protiv pravnog lica koji su u toku;
10)
podaci o kontaktima sa stranim službama bezbednosti i obaveštajnim službama;
11)
podaci o učešću u aktivnostima organizacije čije su aktivnosti i ciljevi zabranjeni;
12)
podaci o odgovornosti za povredu propisa koji se odnose na tajnost podataka;
13)
podaci o prethodnoj bezbednosnoj proveri;
14)
podaci o pravu svojine ili drugom stvarnom pravu na nepokretnostima, podaci o pravu svojine na drugim stvarima upisanim u javni registar, kao i podatak o godišnjem finansijskom izveštaju za prethodnu godinu u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
Za bezbednosnu proveru utvrđenu u , pored osnovnog, ispunjava se i poseban bezbednosni upitnik.
U poseban bezbednosni upitnik, unose se podaci o:
1)
službi u stranim vojskama i paravojnim formacijama;
2)
drugi podaci i činjenice, osim podataka navedenih u koje fizičko, odnosno pravno lice čine podložnim uticajima i pritiscima koji predstavljaju bezbednosni rizik;
3)
dugovima nastalim usled finansijskih zaduženja ili preuzetih garancija.
Posebna bezbednosna provera vrši se kada se izdavanje sertifikata, odnosno dozvole traži za podatke stepena tajnosti "DRŽAVNA TAJNA".
Posebna bezbednosna provera obuhvata, pored provere činjenica u okviru potpune bezbednosne provere, i proveru činjenica, okolnosti i događaja iz privatnog života podnosioca zahteva, najmanje u poslednjih deset godina od dana podnošenja zahteva za izdavanje sertifikata, koje bi, u slučaju postojanja, predstavljale osnov za sumnju u njegovu poverljivost i pouzdanost, a naročito ako su njegove aktivnosti u suprotnosti sa interesima Republike Srbije, ili ako je povezan sa stranim licima koja mogu da ugroze bezbednost i međunarodne interese Republike Srbije.
nadležni organ je dužan da o produženju roka obavesti rukovodioca organa javne vlasti koji je dostavio zahtev za bezbednosnu proveru i Kancelariju Saveta.
Ako se bezbednosna provera ne izvrši u rokovima utvrđenim u , smatra se da ne postoji bezbednosni rizik pristupa tajnim podacima podnosioca zahteva.
Radi izvršavanja neodložnih poslova i zadataka organa javne vlasti, u cilju sprečavanja ili otklanjanja štete, direktor Kancelarije Saveta može izuzetno i pre završetka bezbednosne provere izdati licu privremeni sertifikat za pristup određenim tajnim podacima, ako se na osnovu uvida u podneti bezbednosni upitnik oceni da ne postoje sumnje u pogledu bezbednosti.
dužno je da pisanom izjavom potvrdi da će sa tajnim podatkom koji mu je poveren postupati u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima koji uređuju čuvanje i postupanje sa tajnim podacima.
, dostavljaju Kancelariji Saveta izveštaj o rezultatima bezbednosne provere, odnosno posebne bezbednosne provere, uključujući i popunjeni bezbednosni upitnik, sa preporukom za izdavanje ili uskraćivanje sertifikata.
Ako je izveštaj nepotpun ili je dostavljen bez preporuke, Kancelarija Saveta donosi rešenje na osnovu dostavljenog izveštaja.
Izuzetno, ako se iz izveštaja o rezultatima bezbednosne provere i preporuke za izdavanje sertifikata ne može utvrditi da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi za izdavanje sertifikata fizičkom ili pravnom licu, ili je posle izvršene bezbednosne provere došlo do bitne izmene proveravanih podataka koja bi mogla biti od uticaja na izdavanje sertifikata, Kancelarija Saveta će zahtevati od nadležnog organa iz
Kancelarija Saveta rešenjem odbija zahtev za izdavanje sertifikata ako se na osnovu izveštaja bezbednosne, odnosno dopunske bezbednosne provere utvrdi:
1)
da je podnosilac zahteva naveo neistinite i nepotpune podatke u osnovnom, odnosno posebnom bezbednosnom upitniku;
2)
da podnosilac zahteva ne ispunjava uslove za izdavanje sertifikata, odnosno dozvole iz ;
3)
da podnosilac zahteva nije obezbedio uslove za preduzimanje propisanih mera zaštite tajnih podataka;
4)
da postoji bezbednosni rizik od pristupa i korišćenja tajnih podataka podnosioca zahteva.
Obrazloženje rešenja o odbijanju izdavanja sertifikata ne sadrži podatke koji se smatraju tajnim u smislu ovog zakona, niti navođenje izvora bezbednosne provere.
Na postupak izdavanja sertifikata, odnosno dozvole primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Sadržinu, oblik i način dostavljanja sertifikata propisuje Vlada, na predlog Kancelarije Saveta.
Kancelarija Saveta dostavlja sertifikat i upoznaje korisnika sa propisanim uslovima za postupanje sa tajnim podacima, kao i pravnim i drugim posledicama njihovog neovlašćenog korišćenja.
Prilikom prijema sertifikata, korisnik potpisuje sertifikat, kao i izjavu da je upoznat sa odredbama ovog zakona i drugih propisa kojima se uređuje zaštita tajnih podataka i da će koristiti tajne podatke u skladu sa zakonom i drugim propisom.
Kancelarija Saveta u pisanom obliku obaveštava imaoca sertifikata da može da podnese zahtev za produženje važenja sertifikata, najkasnije šest meseci pre isteka važenja sertifikata.
Ako je protiv lica kome je izdat sertifikat pokrenut disciplinski postupak zbog teže povrede službene dužnosti, teže povrede vojne discipline, odnosno teže povrede radnih obaveza i dužnosti, krivični postupak zbog osnovane sumnje da je počinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, odnosno prekršajni postupak za prekršaj predviđen ovim zakonom, rukovodilac organa javne vlasti može rešenjem privremeno zabraniti pristup tajnim podacima tom licu, do pravosnažnog okončanja postupka.
Ako se utvrdi da lice kome je izdat sertifikat, tajne podatke ne koristi ili ne čuva u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima, odnosno da više ne ispunjava uslove za izdavanje sertifikata, Kancelarija Saveta donosi rešenje o prestanku važenja sertifikata i pre isteka roka važenja, odnosno rešenje o ograničenju prava pristupa tajnim podacima označenim određenim stepenom tajnosti.
Kancelarija Saveta izdaje dozvolu stranom licu, u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumom.
Po prijemu zahteva, Kancelarija Saveta putem međunarodne razmene proverava da li je podnosiocu zahteva izdat sigurnosni sertifikat od strane države čiji je državljanin ili u kojoj ima sedište, odnosno od strane međunarodne organizacije čiji je član.
Dozvola se izdaje samo za pristup podacima i dokumentima koji su određeni u zaključenom međunarodnom sporazumu koji je sa stranom državom, međunarodnom organizacijom ili drugim međunarodnim subjektom zaključila Republika Srbija.
Na izdavanje dozvole stranom licu shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o izdavanju sertifikata.
Kancelarija Saveta vodi jedinstvenu centralnu evidenciju izdatih sertifikata i dozvola, rešenja o izdavanju sertifikata i dozvola, rešenja o odbijanju izdavanja sertifikata i dozvola, rešenja o produženju važenja sertifikata i dozvola i rešenja o ograničenju ili prestanku važenja sertifikata i dozvola, kao i potpisane izjave lica kojima je izdat sertifikat, odnosno dozvola.
Kancelarija Saveta čuva zahteve za izdavanje sertifikata, odnosno dozvole, bezbednosne upitnike i izveštaje o bezbednosnoj proveri sa preporukom.
U podatke iz svoje bezbednosne provere, prikupljene u skladu sa ovim zakonom, lice ima pravo uvida i druga prava na osnovu uvida u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti, izuzev u podatke koji bi otkrili metode i postupke korišćene u prikupljanju podataka, kao i identifikovali izvore podataka iz bezbednosne provere.
Organ javne vlasti vodi evidenciju rešenja o sertifikatu za lica koja u organu javne vlasti obavljaju funkciju ili su zaposlena, odnosno obavljaju poslove.
čuva se u posebnom delu kadrovskog dosijea lica, a podaci iz rešenja mogu se koristiti samo u vezi sa sprovođenjem odredaba ovog zakona, odnosno propisa donetog na osnovu ovog zakona.
Za unutrašnju kontrolu nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetog na osnovu ovog zakona odgovoran je rukovodilac organa javne vlasti.
U ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, ministarstvu nadležnom za poslove odbrane i Bezbednosno-informativnoj agenciji, a po potrebi i u drugim organima javne vlasti, za unutrašnju kontrolu i druge stručne poslove u vezi sa određivanjem i zaštitom tajnih podataka sistematizuje se posebno radno mesto, ili se za obavljanje ovih zadataka i poslova posebno zadužuje postojeća organizaciona jedinica u sastavu ministarstva ili agencije.
Unutrašnjom kontrolom obezbeđuje se redovno praćenje i ocenjivanje pojedinih delatnosti, kao i delatnost organa javne vlasti u celini, u vezi sa sprovođenjem ovog zakona i propisa i mera donetih na osnovu ovog zakona.
Rukovodilac organa javne vlasti, neposredno ili preko ovlašćenog lica, vrši unutrašnju kontrolu neposrednim uvidom, odgovarajućim proverama i razmatranjem podnetih izveštaja.
Kancelarija Saveta je služba Vlade sa svojstvom pravnog lica, u čijoj su nadležnosti određeni poslovi sprovođenja i kontrole primene ovog zakona i nadzor nad sprovođenjem zakona.
postupa po zahtevima za izdavanje sertifikata i dozvola;
2)
obezbeđuje primenu standarda i propisa u oblasti zaštite tajnih podataka;
3)
stara se o izvršavanju prihvaćenih međunarodnih obaveza i zaključenih međunarodnih sporazuma između Republike Srbije i drugih država, odnosno međunarodnih organa i organizacija u oblasti zaštite tajnih podataka i sarađuje sa odgovarajućim organima stranih država i međunarodnih organizacija;
4)
izrađuje i vodi Centralni registar stranih tajnih podataka;
5)
predlaže obrazac bezbednosnog upitnika;
6)
predlaže obrazac preporuke, sertifikata i dozvole;
7)
vodi evidenciju o izdatim sertifikatima, odnosno dozvolama, kao i evidenciju o odbijanju izdavanja sertifikata, odnosno dozvola;
8)
organizuje obuku korisnika tajnih podataka u skladu sa standardima i propisima;
9)
predlaže Vladi plan zaštite tajnih podataka za vanredne i hitne slučajeve;
10)
opoziva tajnost podatka u skladu sa odredbama ovog zakona;
11)
posle prestanka organa javne vlasti koji nemaju pravnog sledbenika, obavlja poslove koji se odnose na zaštitu tajnih podataka;
12)
sarađuje sa organima javne vlasti u sprovođenju ovog zakona u okviru svoje nadležnosti;
13)
obavlja i druge poslove koji su predviđeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Direktor Kancelarije Saveta podnosi Vladi godišnji izveštaj o aktivnostima u okviru nadležnosti Kancelarije Saveta.
Kancelarija Saveta preuzima tajne podatke organa javne vlasti koji su prestali da postoje, a nemaju pravnog sledbenika, odnosno zadužuje drugi organ javne vlasti za čuvanje i korišćenje tih podataka.
Vlada postavlja i razrešava direktora Kancelarije Saveta, po pribavljenom mišljenju Saveta za nacionalnu bezbednost.
Direktor Kancelarije Saveta se postavlja na vreme od pet godina.
Isto lice može biti postavljeno za direktora Kancelarije Saveta najviše dva puta.
Za direktora Kancelarije Saveta se postavlja lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koje ima visoku stručnu spremu i najmanje deset godina radnog iskustva na poslovima iz oblasti bezbednosti.
Direktor Kancelarije Saveta ne može biti član političke stranke.
Direktor Kancelarije Saveta odgovoran je Vladi i predsedniku Vladi.
Direktor Kancelarije Saveta je državni službenik na položaju.
Direktoru Kancelarije Saveta prestaje rad na položaju iz razloga utvrđenih zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika.
Direktor Kancelarije Saveta razrešava se s položaja iz razloga utvrđenih zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika, kao i ako postane član političke stranke.
Kancelarija Saveta ima zamenika direktora, koga postavlja Vlada, na predlog direktora Kancelarije Saveta.
Zamenik direktora se postavlja na vreme od pet godina.
Zamenik direktora može biti lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima visoku stručnu spremu i najmanje devet godina radnog iskustva u oblasti zaštite tajnih podataka.
Zamenik direktora ne može biti član političke stranke.
Zamenik direktora je državni službenik na položaju.
Zamenik direktora obavlja funkciju direktora Kancelarije Saveta u slučaju odsustva, smrti, isteka mandata, razrešenja i privremene ili trajne sprečenosti direktora Kancelarije Saveta da vrši svoju funkciju.
Zameniku direktora prestaje rad na položaju iz razloga utvrđenih zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika.
Zamenik direktora razrešava se s položaja iz razloga utvrđenih zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika, kao i ako postane član političke stranke.
Direktor Kancelarije Saveta donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, na koji saglasnost daje Vlada, po pribavljenom mišljenju Saveta za nacionalnu bezbednost.
Lice koje radi na poslovima zaštite tajnih podataka može biti zaposleno u Kancelariji Saveta, ako je prošlo posebnu bezbednosnu proveru.
Na radne odnose direktora Kancelarije Saveta, zamenika direktora i zaposlene u Kancelariji Saveta na poslovima zaštite tajnih podataka primenjuju se propisi koji se odnose na radne odnose državnih službenika i nameštenika.
Zbog posebnih uslova rada, složenosti i prirode posla, direktoru Kancelarije Saveta, zameniku direktora i zaposlenima u Kancelariji Saveta na poslovima zaštite podataka, može se uvećati plata do 20% u odnosu na platu državnog službenika i nameštenika čija su radna mesta razvrstana u istoj grupi, odnosno istom zvanju kao i radna mesta državnih službenika i nameštenika koji rade na poslovima zaštite tajnih podataka, u skladu sa aktom Vlade.
Razmena tajnih podataka sa stranim državama i međunarodnim organizacijama vrši se preko Kancelarije Saveta, osim ako posebnim zakonom ili zaključenim međunarodnim sporazumom nije drukčije određeno.
Kancelarija Saveta obrazuje, vodi i obezbeđuje Centralni registar stranih tajnih podataka i dokumenata.
Organ javne vlasti, koji je primio strani tajni podatak i dokumenat u skladu sa posebnim zakonom ili zaključenim međunarodnim sporazumom koji je sa stranom državom, međunarodnom organizacijom ili drugim međunarodnim subjektom zaključila Republika Srbija, obrazuje, vodi i obezbeđuje poseban registar stranih tajnih podataka.
Izveštaj koji sadrži brojčane pokazatelje o razmeni tajnih podataka sa stranom državom ili međunarodnom organizacijom, organ javne vlasti dostavlja Kancelariji Saveta najmanje jednom godišnje.
Kancelarija Saveta obaveštava stranu državu, odnosno međunarodnu organizaciju o bezbednosti stranih tajnih podataka dobijenih u međunarodnoj razmeni.
Kancelarija Saveta prima obaveštenja od strane države, odnosno međunarodne organizacije o bezbednosti tajnih podataka koje je Republika Srbija predala u međunarodnoj razmeni.
U krajnje nepovoljnim političkim, ekonomskim ili odbrambeno-bezbednosnim okolnostima za Republiku Srbiju i ako je to neophodno radi zaštite interesa iz
, na zahtev organa javne vlasti, Kancelarija Saveta razmenjuje tajne podatke sa stranom državom, odnosno međunarodnom organizacijom i bez prethodno zaključenog međunarodnog sporazuma.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu zakona vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe (u daljem tekstu: ministarstvo).
U skladu sa ovim zakonom, u vršenju nadzora, ministarstvo:
1)
prati stanje u oblasti zaštite tajnih podataka;
2)
priprema propise neophodne za sprovođenje ovog zakona;
3)
daje mišljenje na predloge propisa u oblasti zaštite tajnih podataka;
4)
predlaže Vladi sadržinu, oblik i način vođenja evidencije tajnih podataka, kao i propise kojima se uređuju obrazac bezbednosnog upitnika odnosno obrazac preporuke, sertifikata i dozvole;
5)
nalaže mere za unapređivanje zaštite tajnih podataka;
6)
kontroliše primenu kriterijuma za označavanje stepena tajnosti i vrši druge poslove kontrole u skladu sa odredbama ovog zakona;
7)
podnosi krivične prijave, zahteve za pokretanje prekršajnog postupka i predlaže pokretanje drugog postupka zbog povrede odredaba ovog zakona, u skladu sa zakonom;
8)
sarađuje sa organima javne vlasti u sprovođenju ovog zakona u okviru svoje nadležnosti;
9)
obavlja i druge poslove koji su predviđeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Ministar nadležan za pravosuđe podnosi, odboru Narodne skupštine nadležnom za nadzor i kontrolu u oblasti odbrane i bezbednosti, godišnji izveštaj o aktivnostima u sprovođenju i kontroli primene ovog zakona.
U obavljanju nadzora ministarstvo vrši kontrolu sprovođenja mera obezbeđenja, korišćenja, razmene i drugih radnji obrade tajnih podataka, bez prethodnog obaveštavanja organa javne vlasti, ovlašćenog lica, rukovaoca, odnosno korisnika tajnog podatka.
Poslove iz ministarstvo vrši preko ovlašćenih lica, koja su prethodno prošla posebnu bezbednosnu proveru.
, može se uvećati plata do 20% u odnosu na platu državnog službenika i nameštenika u ministarstvu nadležnom za pravosuđe koji obavlja poslove nadzora nad radom pravosudnih organa, u skladu sa aktom Vlade.
Bliži propis o službenoj legitimaciji i načinu rada ovlašćenih lica donosi ministar nadležan za pravosuđe.
Ko neovlašćeno nepozvanom licu saopšti, preda ili učini dostupnim podatke ili dokumenta koji su mu povereni ili do kojih je na drugi način došao ili pribavlja podatke ili dokumenta, a koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti "INTERNO" ili "POVERLJIVO", određene prema ovom zakonu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
učinjeno u odnosu na podatke označene, u skladu sa ovim zakonom, stepenom tajnosti "STROGO POVERLJIVO", kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
učinjeno u odnosu na podatke označene, u skladu sa ovim zakonom, stepenom tajnosti "DRŽAVNA TAJNA", učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
Ako je delo iz učinjeno iz koristoljublja ili radi objavljivanja ili korišćenja tajnih podataka u inostranstvu ili je izvršeno za vreme ratnog ili vanrednog stanja, učinilac će se kazniti za delo iz
ne propiše, organizuje i nadzire opšte i posebne mere zaštite tajnih podataka koji odgovaraju stepenu njihove tajnosti ();
12)
licu kome je izdat sertifikat za pristup tajnim podacima ne da na potpisivanje izjavu o tome da je upoznato sa propisima koji uređuju zaštitu tajnih podataka (
Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost, obrazovana u skladu sa članom 8. Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 116/07), danom stupanja na snagu ovog zakona nastavlja sa radom pod nazivom Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podatka.
Direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost, postavljen u skladu sa zakonom iz
, od dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavlja da obavlja funkciju kao direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podatka do isteka perioda na koji je postavljen.
Akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Kancelariji Saveta doneće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Kancelarija Saveta preuzeće potreban broj zaposlenih iz drugih organa javne vlasti koji obavljaju poslove u oblasti tajnih podataka u roku od 90 dana od dana donošenja akta iz
Od dana stupanja na snagu ovog zakona podaci i dokumenta označeni stepenom tajnosti na osnovu ranije donetih propisa, zadržavaju vrstu i stepen tajnosti označen po ranijim propisima.
Rukovodioci organa javne vlasti preispitaće oznake podataka i dokumenata iz
Organi javne vlasti dužni su da u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona usklade svoju organizaciju sa odredbama ovog zakona.
Organi javne vlasti dužni su u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona da obezbede da svim zaposlenim licima, koja zbog radnih dužnosti ili funkcija moraju da imaju pristup tajnim podacima, budu izdati sertifikati za pristup tajnim podacima, u skladu sa ovim zakonom.
U roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, nadležni organi Republike Srbije preispitaće odredbe postojećih međunarodnih sporazuma koje je zaključila Republika Srbija u oblasti zaštite tajnih podataka i po potrebi pokrenuti postupak za izmenu međunarodnih sporazuma.
Odredbe važećih zakona koji uređuju rad organa javne vlasti, u delu koji se odnosi na sistem određivanja i zaštite tajnih podataka i stranih tajnih podataka, koje nisu u suprotnosti sa odredbama ovoga zakona, primenjuju se do dana početka primene ovog zakona.
Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe:
1)
član 123. Zakona o odbrani ("Službeni glasnik RS", broj 116/07);
2)
odredbe Glave VI - Bezbednost i mere zaštite iz čl. 67. do 86. Zakona o odbrani ("Službeni list SRJ", br. 43/94, 11/95, 28/96, 44/99 i 3/02 i "Službeni glasnik RS", broj 116/07 - dr. zakon);
3)
član 45. st. 2. do 4. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", broj 97/08).