Za privredni prestup može se propisati samo novčana kazna.

(1) Najmanja mera novčane kazne koja se može propisati za pravno lice je 10.000 dinara, a najveća 3.000.000 dinara.

(2) Visina novčane kazne za pravno lice može se propisati i u srazmeri sa visinom učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, u kom slučaju najveća mera novčane kazne može biti do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.

(3) Najmanja mera novčane kazne koja se može propisati za odgovorno lice iznosi 2.000 dinara, a najveća 200.000 dinara.

Ako u propisu kojim je određen privredni prestup nije propisana najmanja ili najveća mera novčane kazne, ta mera određuje se prema članu 18. st. 1. i 3. ovog zakona.

(1) Sud će pravnom licu odmeriti kaznu u granicama propisanim za privredni prestup, uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja (otežavajuće i olakšavajuće okolnosti), a naročito težinu učinjenog privrednog prestupa, posledice koje su nastupile ili su mogle nastupiti, okolnosti pod kojima je privredni prestup učinjen i ekonomsku snagu pravnog lica.

(2) Pri odmeravanju kazne odgovornom licu shodno će se primenjivati odredbe člana 41. Krivičnog zakona Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Pri odmeravanju kazne sud će posebno uzeti u obzir da li je pravno lice ili odgovorno lice osuđivano za privredni prestup ili za krivično delo koje je srodno sa privrednim prestupom, da li je raniji privredni prestup, odnosno krivično delo istovrsno sa novim privrednim prestupom i koliko je vremena proteklo od ranije osude.

(1) Sud može pravnom licu ili odgovornom licu da pooštri kaznu predviđenu za učinjeni privredni prestup do dvostrukog iznosa najveće mere predviđene kazne, ako se učinilac nalazi u višestrukom povratu.

(2) Višestruki povrat za pravno lice postoji ako je pravno lice već bilo najmanje dva puta osuđivano za srodne privredne prestupe na kazne preko 20.000 dinara i ako od poslednje pravnosnažno izrečene kazne nije proteklo više od pet godina.

(3) Višestruki povrat za odgovorno lice postoji ako je za srodna krivična dela ili privredne prestupe bilo najmanje dvaput osuđivano na kaznu zatvora ili novčanu kaznu preko 4.000 dinara, ako od poslednje izdržane kazne zatvora, odnosno pravnosnažno izrečene novčane kazne nije prošlo više od pet godina i ako učinilac pokazuje sklonost za vršenje takvih krivičnih dela, odnosno privrednih prestupa.

(4) Pri odlučivanju da li će pooštriti kaznu, sud će posebno imati u vidu okolnosti pod kojima je privredni prestup učinjen i težinu posledica koje su nastupile.

(5) Kazna propisana

u članu 18. stav 2. ovog zakona

ne može se pooštriti.

(1) Sud može odmeriti kaznu i ispod najmanje mere propisane za pojedini privredni prestup (ublažavanje kazne), kad to predviđa ovaj zakon ili propis kojim je određen privredni prestup, ili ako nađe da postoje naročito olakšavajuće okolnosti.

(2) Kazna se može ublažiti do najmanje mere propisane u članu 18. st. 1. i 3. ovog zakona.

(3) Ako je organ samoupravne radničke kontrole ili drugi organ u pravnom licu otkrio i prijavio privredni prestup, ili su privredni prestup otkrili i prijavili radnici u tom pravnom licu, sud može pravnom licu ublažiti kaznu, a može ga i osloboditi od kazne.

(1) U presudi se određuje rok plaćanja novčane kazne koji ne može biti kraći od 15 dana niti duži od tri meseca.

(2) U opravdanim slučajevima sud može dozvoliti osuđenom pravnom licu i odgovornom licu da isplate novčanu kaznu u otplatama, s tim da rok isplate ne može biti duži od jedne godine.

(3) Posle smrti osuđenog odgovornog lica novčana kazna neće se izvršiti.

Za plaćanje novčane kazne izrečene pravnom licu koje je posle pravnosnažnosti presude, odnosno rešenja o privrednom prestupu donesenog u skraćenom postupku prestalo da postoji, odgovorno je pravno lice koje je preuzelo imovinu kojom je raspolagalo pravno lice koje je prestalo da postoji - do visine te imovine.

(1) Novčane kazne naplaćene od pravnog lica i odgovornog lica pripadaju određenoj društveno-političkoj zajednici republike, odnosno autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalazi sedište osuđenog pravnog lica, odnosno sedište organa društveno-političke zajednice, drugog državnog organa ili mesne zajednice ako je osuđeno za privredni prestup odgovorno lice u tom organu, odnosno zajednici.

(2) Novčane kazne naplaćene za devizne, carinske i spoljnotrgovinske privredne prestupe, kao i za druge privredne prestupe za koje je to saveznim zakonom određeno, unose se u budžet federacije.

(1) Za više privrednih prestupa u sticaju sud će prethodno utvrditi kaznu za svaki privredni prestup, pa će izreći jedinstvenu kaznu koja predstavlja zbir pojedinačno utvrđenih kazni, a koja ne može preći dvostruki iznos najveće zakonske mere kazne.

(2) Na način predviđen

u stavu 1. ovog člana

sud će odmeriti kaznu i kad naknadno sudi za privredni prestup izvršen pre ranije osude.

(3) Ako je za jedne privredne prestupe u sticaju sud odmerio kaznu po

stavu 1. ovog člana

a za druge po

članu 18. stav 2. ovog zakona

, jedinstvenu kaznu za sve te privredne prestupe predstavlja zbir tako odmerenih kazni.

(4) Zaštitne mere sud će izreći ako ih utvrdi ma i za jedan privredni prestup u sticaju.

Novčana kazna koju je osuđeno pravno lice ili odgovorno lice platilo za prekršaj uračunava se u kaznu izrečenu za privredni prestup čija obeležja obuhvataju i obeležja prekršaja.