(1) Za privredni prestup može biti odgovorno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu.

(2) Društveno-političke zajednice i njihovi organi, drugi državni organi i mesne zajednice ne mogu biti odgovorni za privredni prestup.

(3) Propisom kojim se određuje privredni prestup može se predvideti da za određeni privredni prestup odgovara odgovorno lice u organu društveno-političke zajednice, drugom državnom organu ili mesnoj zajednici.

(4) Ako je propisom kojim se određuje privredni prestup predviđeno da za privredni prestup odgovara odgovorno lice u državnom organu, lica na službi u oružanim snagama SFRJ koja učine takav privredni prestup u svojstvu odgovornog lica u vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi, odgovaraju za disciplinske prestupe po zakonu kojim je uređena služba u oružanim snagama SFRJ.

(1) Strano pravno lice i odgovorno lice u stranom pravnom licu odgovorni su za privredni prestup ako strano pravno lice ima predstavništvo na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ili ako je privredni prestup učinjen njegovim prevoznim sredstvom, ako propisom kojim je određen privredni prestup nije što drugo predviđeno.

(2) Pojam teritorije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije određuje se u smislu člana 113. stav 1. Krivičnog zakona Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Propisom kojim se određuje privredni prestup može se predvideti da sva ili samo neka pravna lica mogu biti odgovorna za taj privredni prestup.

(1) Odgovornim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome je poveren određen krug poslova u oblasti privrednog ili finansijskog poslovanja u pravnom licu, odnosno u organu društveno-političke zajednice, drugom državnom organu ili mesnoj zajednici.

(2) Propisom kojim se određuje privredni prestup može se odrediti koje odgovorno lice odgovara za taj privredni prestup.

Pravno lice je odgovorno za privredni prestup ako je do izvršenja privrednog prestupa došlo radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica, ili radnjom drugog lica koje je bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica.

Pravno lice koje se nalazi pod stečajem odgovorno je za privredni prestup, bez obzira da li je privredni prestup učinjen pre otvaranja ili u toku stečajnog postupka, ali mu se ne može izreći kazna nego samo zaštitna mera oduzimanja predmeta i oduzimanje imovinske koristi.

Odgovorno lice je odgovorno za privredni prestup ako je privredni prestup izvršen njegovom radnjom ili njegovim propuštanjem dužnog nadzora iako je ono pri tom postupilo sa umišljajem ili iz nehata, ako propisom kojim je određen privredni prestup nije predviđeno da se privredni prestup može učiniti samo sa umišljajem.

Odgovornost odgovornog lica za privredni prestup ne prestaje zato što mu je prestao radni odnos u pravnom licu ili u organu društveno-političke zajednice, drugom državnom organu ili mesnoj zajednici, ni zato što je otvoren stečaj nad pravnim licem ili što je nastala nemogućnost kažnjavanja pravnog lica usled njegovog prestanka.

Odgovornost odgovornog lica za privredni prestup ne postoji ako je postupalo po naređenju drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili opšteg akta bilo dužno da preduzme da bi sprečilo izvršenje privrednog prestupa.

Odgovorno lice koje je pravnosnažno oglašeno krivim za krivično delo koje ima obeležja privrednog prestupa, neće se kazniti za privredni prestup.

Odgovornost za pokušaj privrednog prestupa postoji ako je propisom kojim se određuje privredni prestup izričito određeno da će se kazniti za pokušaj.

Odredbe Krivičnog zakona Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije o krajnjoj nuždi (član 10), o uračunljivosti (član 12), o umišljaju i nehatu (čl. 13. i 14), o odgovornosti za težu posledicu (član 15), o stvarnoj i pravnoj zabludi (čl. 16. i 17), o pokušaju (čl. 19. do 21), o saučesništvu (čl. 22. do 25), o načinu, vremenu i mestu izvršenja krivičnog dela (čl. 30. do 32), shodno važe i za privredne prestupe.