Za privredni prestup može se propisati samo novčana kazna.

(1) Najmanja mera novčane kazne koja se može propisati za pravno lice je 10.000 dinara, a najveća 3.000.000 dinara.

(2) Visina novčane kazne za pravno lice može se propisati i u srazmeri sa visinom učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, u kom slučaju najveća mera novčane kazne može biti do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.

(3) Najmanja mera novčane kazne koja se može propisati za odgovorno lice iznosi 2.000 dinara, a najveća 200.000 dinara.

Ako u propisu kojim je određen privredni prestup nije propisana najmanja ili najveća mera novčane kazne, ta mera određuje se prema članu 18. st. 1. i 3. ovog zakona.

(1) Sud će pravnom licu odmeriti kaznu u granicama propisanim za privredni prestup, uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja (otežavajuće i olakšavajuće okolnosti), a naročito težinu učinjenog privrednog prestupa, posledice koje su nastupile ili su mogle nastupiti, okolnosti pod kojima je privredni prestup učinjen i ekonomsku snagu pravnog lica.

(2) Pri odmeravanju kazne odgovornom licu shodno će se primenjivati odredbe člana 41. Krivičnog zakona Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Pri odmeravanju kazne sud će posebno uzeti u obzir da li je pravno lice ili odgovorno lice osuđivano za privredni prestup ili za krivično delo koje je srodno sa privrednim prestupom, da li je raniji privredni prestup, odnosno krivično delo istovrsno sa novim privrednim prestupom i koliko je vremena proteklo od ranije osude.

(1) Sud može pravnom licu ili odgovornom licu da pooštri kaznu predviđenu za učinjeni privredni prestup do dvostrukog iznosa najveće mere predviđene kazne, ako se učinilac nalazi u višestrukom povratu.

(2) Višestruki povrat za pravno lice postoji ako je pravno lice već bilo najmanje dva puta osuđivano za srodne privredne prestupe na kazne preko 20.000 dinara i ako od poslednje pravnosnažno izrečene kazne nije proteklo više od pet godina.

(3) Višestruki povrat za odgovorno lice postoji ako je za srodna krivična dela ili privredne prestupe bilo najmanje dvaput osuđivano na kaznu zatvora ili novčanu kaznu preko 4.000 dinara, ako od poslednje izdržane kazne zatvora, odnosno pravnosnažno izrečene novčane kazne nije prošlo više od pet godina i ako učinilac pokazuje sklonost za vršenje takvih krivičnih dela, odnosno privrednih prestupa.

(4) Pri odlučivanju da li će pooštriti kaznu, sud će posebno imati u vidu okolnosti pod kojima je privredni prestup učinjen i težinu posledica koje su nastupile.

(5) Kazna propisana

u članu 18. stav 2. ovog zakona

ne može se pooštriti.

(1) Sud može odmeriti kaznu i ispod najmanje mere propisane za pojedini privredni prestup (ublažavanje kazne), kad to predviđa ovaj zakon ili propis kojim je određen privredni prestup, ili ako nađe da postoje naročito olakšavajuće okolnosti.

(2) Kazna se može ublažiti do najmanje mere propisane u članu 18. st. 1. i 3. ovog zakona.

(3) Ako je organ samoupravne radničke kontrole ili drugi organ u pravnom licu otkrio i prijavio privredni prestup, ili su privredni prestup otkrili i prijavili radnici u tom pravnom licu, sud može pravnom licu ublažiti kaznu, a može ga i osloboditi od kazne.

(1) U presudi se određuje rok plaćanja novčane kazne koji ne može biti kraći od 15 dana niti duži od tri meseca.

(2) U opravdanim slučajevima sud može dozvoliti osuđenom pravnom licu i odgovornom licu da isplate novčanu kaznu u otplatama, s tim da rok isplate ne može biti duži od jedne godine.

(3) Posle smrti osuđenog odgovornog lica novčana kazna neće se izvršiti.

Za plaćanje novčane kazne izrečene pravnom licu koje je posle pravnosnažnosti presude, odnosno rešenja o privrednom prestupu donesenog u skraćenom postupku prestalo da postoji, odgovorno je pravno lice koje je preuzelo imovinu kojom je raspolagalo pravno lice koje je prestalo da postoji - do visine te imovine.

(1) Novčane kazne naplaćene od pravnog lica i odgovornog lica pripadaju određenoj društveno-političkoj zajednici republike, odnosno autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalazi sedište osuđenog pravnog lica, odnosno sedište organa društveno-političke zajednice, drugog državnog organa ili mesne zajednice ako je osuđeno za privredni prestup odgovorno lice u tom organu, odnosno zajednici.

(2) Novčane kazne naplaćene za devizne, carinske i spoljnotrgovinske privredne prestupe, kao i za druge privredne prestupe za koje je to saveznim zakonom određeno, unose se u budžet federacije.

(1) Za više privrednih prestupa u sticaju sud će prethodno utvrditi kaznu za svaki privredni prestup, pa će izreći jedinstvenu kaznu koja predstavlja zbir pojedinačno utvrđenih kazni, a koja ne može preći dvostruki iznos najveće zakonske mere kazne.

(2) Na način predviđen

u stavu 1. ovog člana

sud će odmeriti kaznu i kad naknadno sudi za privredni prestup izvršen pre ranije osude.

(3) Ako je za jedne privredne prestupe u sticaju sud odmerio kaznu po

stavu 1. ovog člana

a za druge po

članu 18. stav 2. ovog zakona

, jedinstvenu kaznu za sve te privredne prestupe predstavlja zbir tako odmerenih kazni.

(4) Zaštitne mere sud će izreći ako ih utvrdi ma i za jedan privredni prestup u sticaju.

Novčana kazna koju je osuđeno pravno lice ili odgovorno lice platilo za prekršaj uračunava se u kaznu izrečenu za privredni prestup čija obeležja obuhvataju i obeležja prekršaja.

(1) Pravnom licu i odgovornom licu za učinjeni privredni prestup sud može izreći uslovnu osudu.

(2) Uslovnom osudom sud može utvrditi pravnom licu kaznu do 20.000 dinara, a odgovornom licu do 4.000 dinara, s tim da se ona neće izvršiti ako osuđeni za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od jedne ni duže od dve godine (vreme proveravanja), ne učini nov privredni prestup, odnosno ako odgovorno lice ne učini krivično delo koje ima i obeležja privrednog prestupa.

(3) U pogledu izricanja uslovne osude, njenog dejstva i opozivanja važe shodno odredbe čl. 52. do 57. Krivičnog zakona Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Za privredne prestupe mogu se izreći sledeće zaštitne mere:

(1) Sud može učiniocu privrednog prestupa izreći jednu ili više zaštitnih mera kad postoje ovim zakonom predviđeni uslovi za njihovo izricanje.

(2) Zaštitne mere mogu se izreći samo ako je učiniocu izrečena kazna, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

(3) Zaštitne mere javnog objavljivanja presude i oduzimanja predmeta mogu se izreći i uz uslovnu osudu.

(1) Zaštitnu meru javnog objavljivanja presude sud će izreći ako smatra da bi bilo korisno da se javnost upozna sa presudom, a naročito ako bi objavljivanje presude doprinelo da se otkloni opasnost po život ili zdravlje ljudi ili da se zaštiti sigurnost prometa ili drugi interes privrede.

(2) Sud odlučuje, prema značaju privrednog prestupa i potrebi obaveštavanja javnosti, da li će se presuda objaviti putem štampe, radija ili televizije ili putem više navedenih sredstava informisanja, kao i da li će se obrazloženje presude objaviti u celini ili u izvodu, vodeći pri tom računa da način objavljivanja omogući obaveštenost svih u čijem interesu presudu treba objaviti.

(3) Propisom kojim se određuje privredni prestup može se predvideti obavezno izricanje zaštitne mere javnog objavljivanja presude.

(1) Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje privrednog prestupa, ili koji su nastali izvršenjem privrednog prestupa, mogu se oduzeti od pravnog ili od odgovornog lica.

(2) Predmeti iz

stava 1. ovog člana

mogu se oduzeti i kad njima ne raspolaže pravno lice - učinilac privrednog prestupa, odnosno kad nisu svojina odgovornog lica, ako to zahtevaju interesi čuvanja života i zdravlja ljudi, sigurnost prometa ili drugi interesi privrede ili razlozi morala, ali se time ne dira u pravo trećih lica na naknadu štete.

(3) Propisom kojim se određuje privredni prestup može se predvideti obavezno izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta.

(1) Novac dobijen prodajom oduzetih predmeta pripada društveno-političkoj zajednici saglasno propisu republike, odnosno autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalazi sedište osuđenog pravnog lica.

(2) Iznosi iz

stava 1. ovog člana

naplaćeni za devizne, carinske i spoljnotrgovinske privredne prestupe unose se u budžet federacije.

(1) Zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću sastoji se u zabrani proizvodnje određenih proizvoda ili u zabrani vršenja određenih poslova prometa robe i usluga ili drugih privrednih poslova. U presudi kojom se izriče ta mera navodi se privredna delatnost čije se vršenje zabranjuje pravnom licu.

(2) Ako propisom kojim se određuje privredni prestup nisu posebno propisani uslovi za izricanje mere iz

stava 1. ovog člana

, ta mera se može izreći pravnom licu ako bi dalje bavljenje određenom privrednom delatnošću bilo opasno po život ili zdravlje ljudi ili štetno za privredno ili finansijsko poslovanje drugih organizacija udruženog rada ili drugih pravnih lica ili za privredu ili bi štetilo ugledu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ili organizaciji udruženog rada u inostranstvu pri vršenju poslova spoljnotrgovinskog prometa, ili ako je pravno lice za poslednje dve godine kažnjeno zbog istog ili sličnog privrednog prestupa.

(3) Ova mera može se izreći za vreme od šest meseci do deset godina, računajući od dana pravnosnažnosti presude.

(1) Zabrana odgovornom licu da vrši određene dužnosti sastoji se u zabrani odgovornom licu da vrši dužnost koju je vršilo u vreme izvršenja privrednog prestupa, određenu rukovodeću dužnost u pogledu privrednog ili finansijskog poslovanja, određenu vrstu poslova ili svih ili nekih dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje ili rukovanje društvenim sredstvima ili za čuvanje tih sredstava.

(2) Ako propisom kojim se određuje privredni prestup nije drukčije predviđeno, meru iz

stava 1. ovog člana

sud će izreći ako je odgovorno lice zloupotrebilo vršenje dužnosti radi izvršenja privrednog prestupa ili ako se opravdano može smatrati da bi njegovo dalje vršenje takve dužnosti bilo opasno.

(3) Zaštitnu meru iz

stava 1. ovog člana

sud može izreći i kad je odgovorno lice ranije više puta bilo osuđivano za privredne prestupe ili srodna krivična dela.

(4) Ova mera može se izreći za vreme od šest meseci do deset godina, računajući od dana pravnosnažnosti presude.

(1) Zakonom se može propisati da osuda odgovornog lica za određeni privredni prestup i na određenu kaznu povlači kao pravnu posledicu zabranu odgovornom licu da vrši određene dužnosti u organizacijama udruženog rada, drugim samoupravnim organizacijama ili zajednicama, ili drugim pravnim licima, ili u organima društveno-političkih zajednica ili drugim državnim organima.

(2) Zakonom kojim se predviđa pravna posledica osude iz

stava 1. ovog člana

određuje se i njeno trajanje, koje ne može da bude duže od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude.

(3) Uslovna osuda ne povlači pravne posledice osude.

Po isteku jedne godine od dana izvršene ili zastarele kazne, sud može, na molbu osuđenog odgovornog lica, odrediti da prestane pravna posledica osude ako nađe da je osuđeno odgovorno lice to svojim vladanjem zaslužilo.