Ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije u skladu sa ovim zakonom.

Restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito:

U subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije.

Odluka o restrukturiranju sadrži: poslovno ime i sedište subjekta privatizacije, način restrukturiranja, rok u kome su poverioci dužni da prijave svoja potraživanja, kao i druge podatke od značaja za sprovođenje restrukturiranja.

Odluka iz

stava 1. ovog člana

registruje se u registar u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Odluka o restrukturiranju objavljuje se u sredstvima javnog informisanja (jednom dnevnom listu, internetu ili televiziji), u roku od 15 dana od dana donošenja.

U postupku restrukturiranja subjekta privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom javno preduzeće, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije (u daljem tekstu: državni poverilac), dužni su da otpuste dug prema subjektu privatizacije u celini i svoje potraživanje namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije.

Državni poverioci dužni su da otpuste dug i prema podređenom (zavisnom) društvu:

Državnim poveriocem smatra se i Agencija za osiguranje depozita kada vrši funkciju stečajnog upravnika nad bankama u stečaju i kada upravlja u ime i za račun Republike Srbije potraživanjima Republike Srbije po osnovu preuzetih ino obaveza.

Ostali poverioci mogu da otpuste dug prema subjektu privatizacije, radi namirivanja potraživanja iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (u daljem tekstu: ostali poverioci).

Ako ostali poverioci ne otpuste dug prema subjektu privatizacije, uslove i način namirenja svog potraživanja određuju u sporazumu sa kupcem kapitala subjekta privatizacije.

Državni poverilac dužan je da pismeno prijavi svoje potraživanje u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke o restrukturiranju u dnevnom listu.

U prijavi se mora naročito naznačiti naziv državnog poverioca, pravni osnov potraživanja, kao i iznos potraživanja, i to posebno iznos glavnog potraživanja, a posebno iznos obračunate kamate.

Ako se subjekt privatizacije ne saglasi sa visinom prijavljenog potraživanja državnog poverioca, prijavljeno potraživanje može da ospori podnošenjem prigovora arbitražnom veću u roku od osam dana od dana dostavljanja prijave.

Ako državni poverilac odbije prigovor iz

stava 3. ovog člana

, o visini potraživanja državnog poverioca odlučuje arbitražno veće.

Arbitražno veće iz

člana 20a

Zakona ima tri člana.

Sastav arbitražnog veća određuju stranke tako što jednog arbitra predlaže državni poverilac, drugog subjekt privatizacije, a predsednik veća je predstavnik Privredne komore Srbije.

Odluku o visini potraživanja državnog poverioca arbitražno veće donosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora na visinu potraživanja.

Na postupak pred arbitražnim većem shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Ako arbitražno veće ne donese odluku o visini potraživanja u roku iz

stava 3. ovog člana

, verodostojnim i konačnim smatraju se podaci o visini potraživanja sadržani u programu restrukturiranja.

Državni poverilac namiruje svoje dospelo a neizmireno potraživanje iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije, u visini srazmernoj njegovom potraživanju u ukupnim potraživanjima svih poverilaca koji se namiruju iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta.

Potraživanje državnog poverioca namiruje se najviše do visine nominalnog iznosa potraživanja uvećanog za pripadajuće kamate, pre raspodele sredstava ostvarenih od prodaje kapitala u skladu sa

članom 60.

Zakona.

Dospelim potraživanjima iz

stava 1. ovog člana

smatraju se neizmirena potraživanja sa stanjem na dan 31. decembra 2004. godine.

Otpuštanje duga državnog poverioca u celini prema subjektu privatizacije punovažno je u slučaju da je kapital subjekta koji se restrukturira u postupku privatizacije prodat metodom javnog tendera ili metodom javne aukcije.

Potraživanje državnog poverioca smatra se izmirenim u potpunosti ako je izmireno na način propisan

članom 20g

Zakona.

Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način restrukturiranja subjekta privatizacije.

Odredbe o otpustu duga koje se odnose na subjekt privatizacije koji se restrukturira u postupku privatizacije primenjuju se i na subjekt privatizacije koji se privatizuje metodom javnog tendera, odnosno javne aukcije.

Za subjekte koji se privatizuju metodom javnog tendera, odnosno javne aukcije, državni poverioci ne mogu tražiti prinudnu naplatu niti bilo koju meru postupka izvršenja radi namirenja potraživanja nastalih do 31. decembra 2007. godine.

Po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i druge organe nadležne za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene.