Postupak privatizacije pokreće se inicijativom nadležnog organa subjekta privatizacije (u daljem tekstu: inicijativa za privatizaciju) i pripremom prospekta za privatizaciju (u daljem tekstu: prospekt).

Inicijativa za privatizaciju, u smislu ovog zakona, jeste akt subjekta privatizacije kojim se izražava namera za sprovođenje privatizacije i donosi se u pismenoj formi.

Inicijativa za privatizaciju dostavlja se organizacijama sindikata koje deluju u subjektu privatizacije, a zaposleni se o tome obaveštavaju na način utvrđen opštim aktom subjekta privatizacije.

Inicijativa za privatizaciju sa prospektom dostavlja se Agenciji u roku od pet dana od dana njenog donošenja.

Postupak privatizacije može se pokrenuti i inicijativom ministarstva nadležnog za poslove privatizacije i zainteresovanih kupaca.

U slučaju iz

stava 5. ovog člana

subjekt privatizacije dužan je da u roku od sedam dana od dana prijema inicijative za privatizaciju dostavi prospekt Agenciji.

Inicijativu za privatizaciju u subjektima privatizacije sa većinskim državnim kapitalom ministarstvo nadležno za poslove privatizacije dostavlja Vladi Republike Srbije radi davanja saglasnosti.

Prospekt u smislu ovog zakona, jeste prikaz osnovnih podataka o subjektu privatizacije prema poslednjem finansijskom izveštaju.

Obrazac prospekta propisaće ministar nadležan za poslove privatizacije.

Agencija oglašava prospekt u sredstvima javnog informisanja (štampa, internet ili televizija) najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja prospekta.

Oglašavanje iz

stava 3. ovog člana

vrši se radi prikupljanja podataka o broju potencijalnih kupaca.

Potencijalni kupac svoju zainteresovanost za kupovinu kapitala odnosno imovine subjekta privatizacije izražava pismenim putem i o tome obaveštava subjekt privatizacije i Agenciju u roku koji odredi Agencija u javnom oglasu.

Troškove oglašavanja prospekta snosi subjekt privatizacije.

Agencija u roku od pet dana od dana isteka roka za prikupljanje podataka o broju potencijalnih kupaca obaveštava subjekte privatizacije o metodu prodaje, odnosno o potrebi restrukturiranja, u skladu sa ovim zakonom.

Ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije u skladu sa ovim zakonom.

Restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito:

U subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije.

Odluka o restrukturiranju sadrži: poslovno ime i sedište subjekta privatizacije, način restrukturiranja, rok u kome su poverioci dužni da prijave svoja potraživanja, kao i druge podatke od značaja za sprovođenje restrukturiranja.

Odluka iz

stava 1. ovog člana

registruje se u registar u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Odluka o restrukturiranju objavljuje se u sredstvima javnog informisanja (jednom dnevnom listu, internetu ili televiziji), u roku od 15 dana od dana donošenja.

U postupku restrukturiranja subjekta privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom javno preduzeće, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije (u daljem tekstu: državni poverilac), dužni su da otpuste dug prema subjektu privatizacije u celini i svoje potraživanje namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije.

Državni poverioci dužni su da otpuste dug i prema podređenom (zavisnom) društvu:

Državnim poveriocem smatra se i Agencija za osiguranje depozita kada vrši funkciju stečajnog upravnika nad bankama u stečaju i kada upravlja u ime i za račun Republike Srbije potraživanjima Republike Srbije po osnovu preuzetih ino obaveza.

Ostali poverioci mogu da otpuste dug prema subjektu privatizacije, radi namirivanja potraživanja iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (u daljem tekstu: ostali poverioci).

Ako ostali poverioci ne otpuste dug prema subjektu privatizacije, uslove i način namirenja svog potraživanja određuju u sporazumu sa kupcem kapitala subjekta privatizacije.

Državni poverilac dužan je da pismeno prijavi svoje potraživanje u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke o restrukturiranju u dnevnom listu.

U prijavi se mora naročito naznačiti naziv državnog poverioca, pravni osnov potraživanja, kao i iznos potraživanja, i to posebno iznos glavnog potraživanja, a posebno iznos obračunate kamate.

Ako se subjekt privatizacije ne saglasi sa visinom prijavljenog potraživanja državnog poverioca, prijavljeno potraživanje može da ospori podnošenjem prigovora arbitražnom veću u roku od osam dana od dana dostavljanja prijave.

Ako državni poverilac odbije prigovor iz

stava 3. ovog člana

, o visini potraživanja državnog poverioca odlučuje arbitražno veće.

Arbitražno veće iz

člana 20a

Zakona ima tri člana.

Sastav arbitražnog veća određuju stranke tako što jednog arbitra predlaže državni poverilac, drugog subjekt privatizacije, a predsednik veća je predstavnik Privredne komore Srbije.

Odluku o visini potraživanja državnog poverioca arbitražno veće donosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora na visinu potraživanja.

Na postupak pred arbitražnim većem shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Ako arbitražno veće ne donese odluku o visini potraživanja u roku iz

stava 3. ovog člana

, verodostojnim i konačnim smatraju se podaci o visini potraživanja sadržani u programu restrukturiranja.

Državni poverilac namiruje svoje dospelo a neizmireno potraživanje iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije, u visini srazmernoj njegovom potraživanju u ukupnim potraživanjima svih poverilaca koji se namiruju iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta.

Potraživanje državnog poverioca namiruje se najviše do visine nominalnog iznosa potraživanja uvećanog za pripadajuće kamate, pre raspodele sredstava ostvarenih od prodaje kapitala u skladu sa

članom 60.

Zakona.

Dospelim potraživanjima iz

stava 1. ovog člana

smatraju se neizmirena potraživanja sa stanjem na dan 31. decembra 2004. godine.

Otpuštanje duga državnog poverioca u celini prema subjektu privatizacije punovažno je u slučaju da je kapital subjekta koji se restrukturira u postupku privatizacije prodat metodom javnog tendera ili metodom javne aukcije.

Potraživanje državnog poverioca smatra se izmirenim u potpunosti ako je izmireno na način propisan

članom 20g

Zakona.

Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način restrukturiranja subjekta privatizacije.

Odredbe o otpustu duga koje se odnose na subjekt privatizacije koji se restrukturira u postupku privatizacije primenjuju se i na subjekt privatizacije koji se privatizuje metodom javnog tendera, odnosno javne aukcije.

Za subjekte koji se privatizuju metodom javnog tendera, odnosno javne aukcije, državni poverioci ne mogu tražiti prinudnu naplatu niti bilo koju meru postupka izvršenja radi namirenja potraživanja nastalih do 31. decembra 2007. godine.

Po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i druge organe nadležne za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene.

Subjekt privatizacije koji se privatizuje metodom javnog tendera priprema dokumentaciju u skladu sa propisom iz

člana 33. ovog zakona

.

Subjekt privatizacije koji se privatizuje metodom javne aukcije izrađuje program privatizacije u skladu sa propisom iz

člana 40. ovog zakona

.

Agencija izrađuje program restrukturiranja ili izradu programa poverava subjektu privatizacije, odnosno pravnom ili finansijskom savetniku, u skladu sa propisom iz

člana 20đ

Zakona, koji je obavezujući za subjekt.

Subjekt koji izrađuje program restrukturiranja dužan je da pre izrade programa sačini sveobuhvatnu analizu poslovanja subjekta privatizacije u roku koji odredi Agencija.

Agencija može pripremiti dokumentaciju iz

stava 1. ovog člana

ili program iz

stava 2. ovog člana

, koji su obavezujući za subjekt privatizacije.

Program privatizacije sadrži naročito podatke o: poslovanju, vrednosti kapitala ili imovine i obliku organizovanja subjekta privatizacije.

Program privatizacije donosi nadležni organ subjekta privatizacije.

Program privatizacije dostavlja se Agenciji u roku koji ne može biti duži od 90 dana od dana dostavljanja odluke o metodu privatizacije.

Agencija vrši kontrolu programa iz

stava 1. ovog člana

i prihvata ga ako taj program sadrži propisane podatke.

Uz program iz

stava 3. ovog člana

dostavlja se izjava odgovornog lica u subjektu privatizacije o tačnosti podataka sadržanih u programu privatizacije. Odgovorno lice odgovara za štetu koju svojom izjavom prouzrokuje subjektu privatizacije ili kupcu kapitala, ako je izjava data grubom nepažnjom ili sa namerom da se šteta prouzrokuje.

Agencija je dužna da u roku od 30 dana od dana dostavljanja programa privatizacije donese odluku o prihvatanju, vraćanju na ispravku ili o izmeni programa privatizacije, u skladu sa propisom kojim se uređuje sadržaj i način izrade programa privatizacije.

Subjekt privatizacije dužan je da ispravku ili izmenu programa privatizacije izvrši u roku koji odredi Agencija, koji ne može biti duži od 60 dana od dana donošenja odluke iz

stava 4. ovog člana

.

Ako Agencija ne donese odluku u roku iz

stava 4. ovog člana

, smatra se da je program privatizacije prihvaćen.

Subjekt privatizacije dužan je da postupi po odluci Agencije.

U slučaju da subjekt privatizacije ne dostavi program privatizacije ili ne postupi po odluci Agencije, dalji postupak privatizacije sprovodi Agencija, u skladu sa zakonom.

Program restrukturiranja sadrži, naročito: podatke o poslovanju, unutrašnjoj organizaciji i vrednosti kapitala i imovine; godišnji račun; konsolidovani godišnji račun; način otplate dugova; bilas otvaranja; položaj delova, odnosno organizacionih jedinica; socijalni program; program zaštite životne sredine, kao i druge podatke od značaja za sprovođenje restrukturiranja subjekta privatizacije.

Program restrukturiranja iz

stava 1. ovog člana

donosi nadležni organ subjekta privatizacije.

Subjekt privatizacije dužan je da program restrukturiranja dostavi Agenciji u roku od 90 dana od dana kad Agencija odobri sveobuhvatnu analizu poslovanja subjekta privatizacije.

Agencija može produžiti rok za dostavljanje programa restrukturiranja najduže za 90 dana, na zahtev subjekta privatizacije ili poverioca, kao pravnog, odnosno finansijskog savetnika, ako za to postoje opravdani razlozi.

Agencija je dužna da u roku od najduže 30 dana od dana prijema programa restrukturiranja donese odluku o prihvatanju, odbijanju, vraćanju na ispravku ili o izmeni programa.

Subjekt privatizacije dužan je da ispravku ili izmenu programa restrukturiranja izvrši u roku koji odredi Agencija koji ne može da bude duži od 60 dana od dana dostavljanja odluke iz

stava 5. ovog člana

.

U slučaju da subjekt privatizacije ne postupi po odluci Agencije u roku iz

stava 6. ovog člana

, dalji postupak privatizacije sprovodi Agencija, u skladu sa Zakonom.

Program restrukturiranja smatra se donetim kada Agencija donese odluku o prihvatanju tog programa.

Program restrukturiranja donet u skladu sa ovim zakonom ima snagu izvršne isprave i smatra se ugovorom kojim se utvrđuje visina i način izmirivanja potraživanja poverilaca koja su u njemu utvrđena.

Ako se po donošenju programa restrukturiranja protiv subjekta privatizacije, odnosno kupca kapitala pokrene postupak pred nadležnim organom, nadležni organ je dužan da u slučaju kad je potraživanje osnovano, obaveže subjekt privatizacije, odnosno kupca kapitala, na isplatu potraživanja na način predviđen programom restrukturiranja.

U subjektu privatizacije koji se privatizuje metodom javne aukcije utvrđuje se raspon vrednosti kapitala ili imovine.

Cena po kojoj će kapital ili imovina biti prodati primenom metoda iz

člana 10.

Zakona formira se zavisno od uslova na tržištu.

Vlada Republike Srbije propisuje metodologiju procene vrednosti kapitala ili imovine subjekta privatizacije.