Poreska uprava može, poreskom obvezniku koji nije platio porez, a koji je dospeo za plaćanje, odnosno sporedno poresko davanje u roku iz opomene, da pošalje upozorenje pisanim ili elektronskim putem, kao i sms porukom, odnosno na drugi način, kada je to moguće, da dospelu a neplaćenu poresku obavezu, sa kamatom obračunatom u skladu sa zakonom, plati u roku od pet dana od dana dostavljanja upozorenja.
Ako poreski obveznik nije platio porez, odnosno sporedno poresko davanje, u roku iz
ovog zakona dostavljene poreskom obvezniku, sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana donošenja rešenja, a poreski obveznik se obaveštava o svojim pravima u postupku prinudne naplate.
uvećanje poreskog duga, koji u sebi ne sadrži kamatu i koji je predmet prinudne naplate za 5% na dan početka postupka prinudne naplate na koji se obračunava kamata (u daljem tekstu: uvećanje poreskog duga).
Iznos uvećanja poreskog duga je prihod budžeta Republike, osim iznosa uvećanja poreskog duga koji je pravna posledica prinudne naplate izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave, koji pripada budžetu jedinice lokalne samouprave.
U slučaju iz , Poreska uprava donosi zaključak o prekidu postupka prinudne naplate, koji se dostavlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu sa računa.
Prekid iz ne utiče na založno pravo, ni na uvećanje poreskog duga.
U postupku prinudne naplate poreza Poreska uprava primenjuje radnje uređene ovim zakonom, vodeći računa o ekonomičnosti postupka.
Postupak prinudne naplate neće biti pokrenut ako je očigledno da poreski obveznik nema imovinu iz koje naplata može da bude izvršena, što ne isključuje mogućnost prinudne naplate od drugih poreskih obveznika ili poreskih dužnika.
Naplata se ne vrši iz predmeta prinudne naplate ako su troškovi prinudne naplate veći od vrednosti predmeta prinudne naplate.
Prinudna naplata se vrši u onoj meri u kojoj se pokriva dugovani iznos poreza i sporedna poreska davanja.
U izvršavanju prinudne naplate poreza Poreska uprava je obavezna da poštuje dostojanstvo poreskog obveznika.
Naplata poreza i sporednih poreskih davanja, u postupku prinudne naplate, sprovodi se na:
1)
novčanim sredstvima poreskog obveznika;
2)
novčanim potraživanjima poreskog obveznika;
2a)
zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji, kao i na drugim vrstama prihoda na tekućim računima fizičkih lica, u delu koji nije izuzet od izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje;
3)
nenovčanim potraživanjima i drugim pravima poreskog obveznika;
4)
gotovom novcu i hartijama od vrednosti;
4a)
štednim ulozima;
5)
pokretnim stvarima;
6)
nepokretnostima.
Prinudna naplata se može sprovesti na jednom ili više predmeta u isto vreme.
Treće lice, osim člana domaćinstva poreskog obveznika, koje tvrdi da ima pravo na stvari koja je predmet postupka prinudne naplate a koje bi sprečilo prodaju imovine, može podneti nadležnom sudu izlučnu tužbu.
Sud može da naloži prekid ili obustavljanje sprovođenja određene mere u toku postupka prinudne naplate na stvari iz
pruži dokaz da ima pravo na stvari koja je predmet prinudne naplate, Poreska uprava može da prekine, odnosno obustavi primenu mera prinudne naplate nad tim predmetom.
Radi obezbeđenja naplate poreza koji je dospeo za naplatu, Poreska uprava može rešenjem ustanoviti prethodnu meru obezbeđenja naplate poreza, i to: zabranu raspolaganja novčanim sredstvima, zabranu raspolaganja i opterećenja na novčanim sredstvima na poslovnim računima poreskog obveznika, novčanim i nenovčanim potraživanjima, zabranu raspolaganja i opterećenja sredstava na tekućim računima i štednim ulozima, zabranu raspolaganja, otuđenja i opterećenja pokretnih stvari, zabranu raspolaganja, otuđenja i opterećenja nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnosti upisanih u javnu knjigu, kao i zabranu izvršenja od strane trećih lica.
Rešenje o ustanovljavanju prethodne mere obezbeđenja naplate poreza istovremeno se dostavlja poreskom obvezniku i nadležnim registrima, čime postaje izvršno.
Prethodna mera obezbeđenja naplate poreza traje do donošenja rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih sredstva poreskog obveznika i upisa u registar blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, upisa založnog prava u registar pokretnih stvari, odnosno registar nepokretnosti, odnosno do naplate poreza u celosti.
Radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza na stvarima, odnosno imovinskim pravima poreskog obveznika, ustanovljava se zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca.
Poreski poverilac je, u smislu ovog zakona, Republika, odnosno jedinica lokalne samouprave - za izvorne javne prihode koje utvrđuje, naplaćuje i kontroliše u javnopravnom odnosu.
Zaloga traje do namirenja poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja.
zabranu prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenog kod banke, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza i upis zabrane u registar blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija;
3a)
zabranu isplate ili prenosa drugih vrsta prihoda sa tekućih računa fizičkih lica do prenosa sredstava u svrhu izmirenja obaveze po osnovu poreza;
3b)
zabranu isplate štednog uloga do prenosa sredstava u svrhu izmirenja obaveze po osnovu poreza;
4)
zabranu dužnicima poreskog obveznika da poreskom obvezniku plate gotovinske dugove i upis zabrane u odgovarajući registar;
5)
zabranu dužnicima poreskog obveznika da ispune druge obaveze prema njemu i upis zabrane u registar pokretnih stvari.
istovremeno se dostavlja poreskom obvezniku i odgovarajućim registrima, dužnicima poreskog obveznika, odnosno banci, čime postaje izvršno.
Po izvršenom popisu pokretnih stvari ili nepokretnosti, Poreska uprava rešenjem nalaže odgovarajućem organu da izvrši upis založnog prava u registar pokretnih stvari, odnosno nepokretnosti.
upisuje se odmah po dostavljanju, kod nadležnog organa, u založni registar pokretnih stvari, u registar nepokretnosti, odnosno u registar blokiranih računa, sa datumom i tačnim vremenom prijema.
Zakonsko založno pravo u korist Republike ustanovljava se upisom u odgovarajući registar.
Posle dostavljanja rešenja iz ovog zakona, poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže predmetima prinudne naplate na kojima je zaloga, odnosno hipoteka uspostavljena.
Rešenjem o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava poreskog obveznika obustavljaju se sve finansijske transakcije preko računa poreskog obveznika, osim transakcija koje se odnose na namirivanje poreza.
Rešenjem iz ovog zakona zabranjuje se dužnicima da namiruju svoje obaveze prema poreskom obvezniku, od dana dostavljanja tog rešenja.
Republika stiče založno pravo na stvarima, kojim se obezbeđuje i potraživanje u odnosu na sporedna poreska davanja, čiji se prioritet određuje u skladu sa vremenom upisa u registar ili vremenom obaveštenja dužnika.
Službenik Poreske uprave ovlašćen za sprovođenje prinudne naplate (u daljem tekstu: poreski izvršitelj) ima pravo da, radi sastavljanja popisa, uđe na zemljište i u prostorije u kojima poreski obveznik obavlja svoju poslovnu delatnost.
Ako poreski izvršitelj treba da uđe u stan ili drugu prostoriju radi vršenja popisa, procene i zaplene pokretnih stvari koje se nalaze u stanu ili drugoj prostoriji ili popisa i procene stana ili druge prostorije koje su predmet obezbeđenja naplate poreske obaveze ili prinudne naplate poreske obaveze u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza, založnog prava ili u postupku prinudne naplate poreske obaveze, a njihov držalac ne dozvoljava ulazak u stan ili druge prostorije, Poreska uprava podnosi zahtev nadležnom sudu za donošenje rešenja kojim se poreskom izvršitelju dozvoljava ulazak u stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, radi izvršenja radnji u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreske obaveze, založnog prava i drugih radnji u postupku prinudne naplate poreske obaveze u skladu sa ovim zakonom. Uz zahtev se prilaže izvršno rešenje Poreske uprave iz ovog zakona.
donese najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva.
Pre pristupanja popisu, poreski izvršitelj će pokazati dokumente kojima potvrđuje svoja ovlašćenja i rešenje o prinudnoj naplati i pozvati poreskog obveznika da plati dugovani iznos poreza i sporednih poreskih davanja.
Ako u toku popisa poreski obveznik istakne da je na pokretnoj stvari ustanovljeno založno pravo i upisano u registar založnih prava u korist privatnopravnog poverioca, poreski izvršitelj to uzima u obzir pri utvrđivanju prihoda koji se mogu realizovati.
Poreski izvršitelj može da, ako proceni da su osnovane tvrdnje poreskog obveznika ili drugih lica da na određenim stvarima postoje prava koja bi mogla sprečiti izvršenje, ne utvrdi prioritet prilikom popisa stvari.
Prvenstvo u popisu imaju stvari koje se najlakše mogu unovčiti.
Poreski izvršitelj je ovlašćen da udalji lice koje ometa sprovođenje prinudne naplate, kao i da zatraži pomoć policije ako se ometanje nastavi ili ako lice koje poseduje stvari odbije da ih učini dostupnim za potrebe sprovođenja prinudne naplate.
Poreska uprava pribavlja, po službenoj dužnosti, dokaz o nepokretnostima koje su svojina poreskog obveznika, od organa nadležnog za vođenje registra nepokretnosti.
Organ nadležan za vođenje registra nepokretnosti dužan je da, u roku od tri dana od dana prijema zahteva iz
Radi sastavljanja popisa, poreski izvršitelji imaju pravo da uđu na zemljište i u prostorije u kojima poreski obveznik obavlja svoju poslovnu delatnost, a na osnovu sudskog rešenja iz
Poreska uprava, u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze, podnosi zahtev za brisanje zaloge, odnosno hipoteke i obaveštava banku i dužnika poreskog obveznika o prestanku važenja rešenja iz i
novčanim sredstvima poreskog obveznika - prenosom sredstava sa računa poreskog obveznika, uključujući i sredstva na deviznom računu, na uplatni račun javnih prihoda;
zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji, kao i na drugim vrstama prihoda na tekućim računima fizičkih lica - zaplenom na određenom delu tog primanja i nalogom isplatiocu, odnosno banci, da novčani iznos za koji je određeno izvršenje, obustavlja i uplaćuje, odnosno prenosi na propisani uplatni račun javnih prihoda do potpune isplate;
3)
nenovčanim potraživanjima poreskog obveznika - zabranom, prenosom potraživanja i popisom sa procenom, zaplenom i prodajom predmeta potraživanja;
4)
gotovom novcu i hartijama od vrednosti - popisom i zaplenom;
4a)
štednim ulozima - plenidbom i prenosom sredstava na uplatni račun javnih prihoda;
5)
pokretnim stvarima - zaplenom i prodajom;
6)
nepokretnostima - zaplenom, utvrđivanjem početne vrednosti i prodajom.
Poreska uprava može na osnovu rešenja, po bilo kojem redosledu, primenjivati jedno ili više sredstava prinudne naplate iz
Zaplenjeni novac i prihode od prodaje pokretnih stvari i nepokretnosti Poreska uprava uplaćuje na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda.
Ako je prodajom ostvarena veća cena od iznosa poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku u roku od 30 dana, a kamata se obračunava u korist poreskog obveznika po isteku tog roka, u skladu sa
poreskom obvezniku dospela nova poreska obaveza koja nije plaćena, razlika ostvarena prodajom pokretnih stvari, odnosno nepokretnosti po većoj ceni koristi se za namirenje te obaveze.
Prihodi od unovčavanja predmeta prinudne naplate iz
ovog zakona, smatraće se da procenjena vrednost pokretnih stvari, odnosno trećina utvrđene početne vrednosti nepokretnosti predstavlja cenu koja je uplaćena na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda.
Ako je procenjena vrednost pokretnih stvari, odnosno trećina utvrđene početne vrednosti nepokretnosti na kojoj nije postojalo prioritetno založno pravo drugog poverioca iz
, poreskom obvezniku vraća se razlika između procenjene vrednosti pokretne stvari, odnosno trećine utvrđene vrednosti nepokretnosti, i zbira iznosa za koji je namireno prioritetno založno pravo drugog poverioca i iznosa za koji je namirena poreska obaveza.
Način i postupak povraćaja razlike iz propisuje ministar.
ovog zakona, je prenos sredstava sa računa poreskog obveznika otvorenog kod banke na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati poreza.
sadrži i nalog organizaciji za poslove prinudne naplate da obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom, od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i da iznos obračunate kamate prenese na odgovarajuće račune javnih prihoda.
izvršava se na način uređen zakonom kojim se uređuje platni promet, odnosno na način uređen odredbama drugih zakona, a koje se odnose na prinudnu naplatu sa računa klijenata.
Ako na računu poreskog obveznika privremeno nema dovoljno sredstava, organizacija nadležna za prinudnu naplatu, odnosno banka izvršava rešenje sukcesivno, prema raspoloživim sredstvima na računu, dok se rešenje u celini ne izvrši.
, naplata dugovanog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja vrši se neposredno iz sredstava koja se nalaze na računu banke.
Rešenje o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava poreskog obveznika proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu do dana namirenja obaveza, odnosno dana poništenja rešenja.
ovog zakona, radi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih davanja posle početka postupka prinudne naplate iz novčanih sredstava poreskog obveznika na njegovim računima, Poreska uprava može da ustanovi i privremenu meru obezbeđenja naplate poreskog potraživanja.
je zabrana poreskom obvezniku da novčane obaveze koje ima prema trećim licima izmiruje ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom.
Banka je dužna da po prijemu naloga od strane organizacije nadležne za prinudnu naplatu, izdatog na osnovu rešenja iz
, odmah obustavi izmirenje novčanih obaveza koje poreski obveznik ima prema trećim licima na osnovu ugovora o promeni poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), po osnovu prebijanja (kompenzacija) i po drugom osnovu u skladu sa zakonom, osim za plaćanja po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak s rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju, solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice) i novčanih naknada iz socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije.
Prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije, kao i na drugim vrstama prihoda na tekućim računima poreskog obveznika izvršava se na osnovu rešenja iz
određuje se zaplena na određenom delu zarade, naknade zarade, odnosno penzije, i nalaže isplatiocu ovih prihoda da prilikom svake isplate tih prihoda, počev od prve naredne isplate od prijema rešenja iz
, pa sve do potpune naplate poreza i sporednih poreskih davanja, vrši obustavu na zaradi, naknadi zarade, odnosno penziji i uplatu obustavljenog iznosa na propisani uplatni račun javnih prihoda.
Isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije, je dužan da postupa po nalogu iz rešenja iz
Isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije, je dužan da obavesti Poresku upravu, odnosno poreski organ nadležne jedinice lokalne samouprave o promenama od uticaja na izvršenje rešenja iz
, najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene.
Ako isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije, ne obustavi i ne uplati iznos zarade, naknade zarade, odnosno penzije, na kome se sprovodi prinudna naplata, na propisani uplatni račun javnih prihoda, u roku iz
ovog zakona, je zaplena i prenos sredstava sa tekućeg računa otvorenog kod banke na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati.
sadrži i nalog banci kod koje se vodi tekući račun da obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom, od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i da iznos obračunate kamate prenese na odgovarajuće uplatne račune javnih prihoda.
Ako na tekućem račun nema dovoljno sredstava, banka izvršava rešenje sukcesivno, prema raspoloživim sredstvima na tekućem računu, dok se rešenje u celini ne izvrši.
Ako banka ne postupi na način uređen u , naplata dugovanog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja vrši se neposredno iz sredstava koja se nalaze na računu banke.
Rešenje o prinudnoj naplati iz drugih prihoda na tekućim računima proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja banci.
Ako ovim zakonom nije drukčije propisano, na prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije, kao i na drugim vrstama prihoda na tekućim računima poreskog obveznika, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Prinudna naplata iz nenovčanih potraživanja poreskog obveznika kada potraživanje glasi na predaju stvari ili prenos prava svojine na poreskog obveznika, izvršava se na osnovu rešenja iz
ne izvrši plaćanje, po dospelosti, Poreska uprava vrši prinudnu naplatu iz nenovčanog potraživanja dužnika poreskog obveznika, u skladu sa ovog zakona.
Kada Poreska uprava dođe u posed stvari, njihova prodaja vrši se u skladu sa , odnosno ovog zakona.
Prinudna naplata iz drugih nenovčanih potraživanja vrši se shodnom primenom odredaba .
Rešenje o prinudnoj naplati iz hartija od vrednosti Poreska uprava dostavlja banci ili drugom pravnom licu kod koga se hartije od vrednosti čuvaju, kao i poreskom obvezniku.
Banka, odnosno drugo pravno lice kod koga se hartije od vrednosti čuvaju, dostavlja Poreskoj upravi podatke o hartijama od vrednosti, uključujući i procenu njihove vrednosti u roku od pet dana od dana prijema rešenja.
U roku od narednih osam dana banka, odnosno drugo pravno lice iz
, dužni su da prodaju hartije od vrednosti pod najboljim uslovima na tržištu.
Ostvarena cena, od koje se odbija provizija i troškovi prodaje, uplaćuje se na račun Poreske uprave i najkasnije narednog radnog dana uplaćuje na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda.
ovog zakona, je plenidba i prenos sredstava sa štednog uloga otvorenog kod banke na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati.
sadrži i nalog banci kod koje se vodi štedni ulog da obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom, od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i da iznos obračunate kamate prenese na odgovarajuće uplatne račune javnih prihoda.
Ako na štednom ulogu nema dovoljno sredstava, banka izvršava rešenje sukcesivno, prema raspoloživim sredstvima na štednom ulogu, dok se rešenje u celini ne izvrši.
Ako banka ne postupi na način uređen u , naplata dugovanog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja vrši se neposredno iz sredstava koja se nalaze na računu banke.
Rešenje o prinudnoj naplati iz štednih uloga proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja banci.
Ako ovim zakonom nije drukčije propisano, na prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja iz štednih uloga, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Ako su pokretne stvari popisane u postupku ustanovljavanja založnog prava u skladu sa ovim zakonom, postupak prinudne naplate počinje procenom popisanih pokretnih stvari.
Popisana pokretna stvar, na kojoj je upisana zaloga u korist Republike ili je pokrenut postupak ustanovljavanja založnog prava u korist Republike, ne oduzima se od poreskog obveznika u momentu popisa.
Popisana pokretna stvar oduzima se od poreskog obveznika po isteku roka iz ovog zakona, o čemu se sastavlja zapisnik.
Izuzetno, ako postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik ugroziti prinudnu naplatu poreza tako što će sakriti, otuđiti, uništiti ili učiniti neupotrebljivom popisanu pokretnu stvar, uključujući i popisanu pokretnu stvar na kojoj je, u skladu sa zakonom, ustanovljeno založno pravo Republike, pre ili u postupku prinudne naplate, stvar će se oduzeti u momentu popisa.
Poreski izvršitelj je dužan da obrazloži postojanje osnova sumnje iz
Poreski izvršitelj je dužan da o izvršenom popisu obavesti sva lica, izuzev članova domaćinstva poreskog obveznika, za koja je ukazano da im pripadaju popisane stvari i da ih uputi da u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja mogu podneti nadležnom sudu izlučnu tužbu.
daje se usmeno, ako su ta lica prisutna popisu i to se unosi u zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari, koji se dostavlja tim licima, a odsutna lica se obaveštavaju pismeno.
, Poreska uprava stvar prodaje neposrednom pogodbom, bez odlaganja.
Ako se po izlučnoj tužbi utvrdi da podnosilac tužbe nije vlasnik popisane stvari, a poreski obveznik je otuđi, uništi ili ošteti i time ugrozi naplatu poreske obaveze, Poreska uprava je dužna da u roku od pet dana od dana saznanja za ovakav postupak poreskog obveznika podnese krivičnu prijavu javnom tužiocu, a prinudna naplata će se bez odlaganja dovršiti primenom sredstava i u odnosu na predmete izvršenja iz
Ako se određena stvar poreskog obveznika nalazi kod drugog lica, ono je dužno da je, na zahtev poreskog izvršitelja, preda za svrhu prinudne naplate ili da plati poresku obavezu poreskom izvršitelju.
Prodaja pokretnih stvari vrši se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom između kupca i Poreske uprave, o čemu se donosi zaključak.
Usmenim javnim nadmetanjem, u smislu ovog zakona, smatra se usmeno javno nadmetanje na kome učestvuju najmanje dva ponuđača.
Ako na nekom usmenom javnom nadmetanju ne učestvuju najmanje dva ponuđača, usmeno javno nadmetanje se ponovo oglašava u roku od osam dana od dana za koji je bilo oglašeno usmeno javno nadmetanje na kome nije bilo najmanje dva ponuđača.
Ako je pokretna stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove, Poreska uprava tu stvar prodaje neposrednom pogodbom, bez odlaganja.
Prodaja putem usmenog javnog nadmetanja odrediće se kod stvari veće vrednosti, kada se može očekivati da će se prodati po ceni većoj od iznosa koji bi se dobio prodajom putem neposredne pogodbe.
Na usmenom javnom nadmetanju na kome se prodaju pokretne stvari čija je pojedinačna vrednost preko 200.000 dinara, mogu učestvovati samo lica koja polože depozit u visini od 10% od procenjene vrednosti pokretne stvari. U slučaju da kupac pokretne stvari u roku od osam dana od dana kada mu je dostavljen zapisnik o prodaji pokretne stvari ne uplati iznos za koji mu je pokretna stvar prodata, prodaja se u odnosu na tog kupca oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita i ne može biti ponuđač u daljem postupku prodaje te stvari.
Prodaji zaplenjenih pokretnih stvari pristupa se po isteku roka od osam dana od dana popisa.
Poreska uprava će, u roku od pet dana od dana zaplene, oglasiti prodaju stvari na internet strani i oglasnoj tabli. Oglašavanje prodaje stvari vrši se i u dnevnom listu koji se prodaje na teritoriji cele Republike, ako je procenjena vrednost pokretnih stvari koje se prodaju putem usmenog javnog nadmetanja veća od 1.000.000 dinara.
Poreski obveznik, lica zaposlena u Poreskoj upravi i sa njima povezana lica ne mogu biti kupci stvari iz
odnosi se i na preprodaju kupljenih stvari, njihovo davanje u zakup, na poklon ili na korišćenje tim licima, u periodu od godinu dana po izvršenoj prodaji.
Na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i u roku određenom za prodaju neposrednom pogodbom, pokretna stvar se ne može prodati po ceni nižoj od 60% procenjene vrednosti.
Ako se pokretna stvar ne proda na prvom usmenom javnom nadmetanju, zaključkom se određuje i zakazuje drugo, u roku od osam dana od dana održavanja prvog javnog nadmetanja.
Na drugom usmenom javnom nadmetanju pokretna stvar se ne može prodati po ceni nižoj od 30% utvrđene procenjene vrednosti.
Ako pokretna stvar ne bude prodata ni na drugom usmenom javnom nadmetanju, javna nadmetanja se ponavljaju na način iz
, sa najnižom cenom od jedne trećine procenjene vrednosti, sve do prodaje stvari, odnosno isteka roka od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje putem usmenog javnog nadmetanja.
Pokretne stvari koje nisu prodate neposrednom pogodbom u roku iz
prodaju se po pravilima koja važe za drugo i naredna usmena javna nadmetanja. Pokretne stvari se mogu prodati na prvom usmenom javnom nadmetanju za iznos koji je manji od 60% od utvrđene početne vrednosti, odnosno po ceni nižoj od 30% utvrđene početne vrednosti, na drugom usmenom javnom nadmetanju, ako se sa tim pismeno saglasi poreski obveznik.
Kada su zaplenjene stvari prodate, Poreska uprava će kupcu, posle izvršene uplate iznosa za koji mu je pokretna stvar prodata izdati dokument o prodaji imovine kojim se kupcu potvrđuje da je na njega preneto pravo svojine i da je pravni osnov sticanja prava svojine kupovina stvari u postupku prinudne naplate poreza.
Postupak prodaje zaplenjenih stvari prekida se kada postignuta cena dostigne visinu dugovanog poreza i sporednih poreskih davanja, a preostale stvari vraćaju se poreskom obvezniku.
Ako prodaja zaplenjenih stvari nije uspela na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i na narednim javnim nadmetanjima, odnosno putem neposredne pogodbe, u roku od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje putem usmenog javnog nadmetanja, odnosno neposredne pogodbe, stvari se prenose u svojinu Republike rešenjem Poreske uprava, odnosno u svojinu jedinice lokalne samouprave rešenjem nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, po ceni koja će se utvrditi naknadnom procenom njihove vrednosti.
Organ nadležan za evidenciju pokretnih stvari u državnoj svojini dužan je da, u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja iz
i izvršene zapisničke primopredaje stvari nadležnom organu za evidenciju pokretnih stvari u državnoj svojini, kao i za štetu koja nastane usled istih, odgovara nadležni organ za evidenciju pokretnih stvari u državnoj svojini.
Vlada bliže uređuje način i postupak sa stvarima iz
Nepokretnost se popisuje, određuje njena početna vrednost i prodaje od strane poreskog izvršitelja u postupku prinudne naplate, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati iz
Zaplenu nepokretnosti koja nije upisana u odgovarajući registar vrši poreski izvršitelj u momentu popisa.
Pre pristupanja zapleni, poreski izvršitelj će pokazati dokument kojim potvrđuje svoja ovlašćenja i rešenje o prinudnoj naplati i pozvati poreskog obveznika da plati dugovani iznos.
Poreski izvršitelj ovlašćen je da udalji lice koje ometa sprovođenje prinudne naplate, kao i da zatraži pomoć policije ako se ometanje nastavi ili ako lice koje poseduje nepokretnost odbije da je učini dostupnom radi sprovođenja prinudne naplate.
Prilikom utvrđivanja početne vrednosti nepokretnosti vodi se računa i o tome koliko nepokretnost manje vredi zbog toga što na njoj ostaju određena prava i tereti posle prodaje.
Protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti poreski obveznik može izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana prijema.
, donosi zaključak o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja.
Oglas o prodaji nepokretnosti objavljuje se na oglasnoj tabli organizacione jedinice koja je nadležna za teritoriju na kojoj se nalazi nepokretnost ili internet strani Poreske uprave, odnosno internet strani nadležne jedinice lokalne samouprave i istovremeno se dostavlja, radi oglašavanja, dnevnom listu koji pokriva celu teritoriju Republike, kao i poreskom obvezniku, založnim poveriocima i licima koja imaju zakonsko pravo preče kupovine na toj nepokretnosti.
Oglas o određivanju prodaje nepokretnosti sadrži naročito:
1) opis i adresu zaplenjene nepokretnosti koja se prodaje;
2) utvrđenu početnu vrednost nepokretnosti;
3) naznačenje službenosti i tereta koje preuzima kupac;
4) način, mesto, datum i sat prodaje;
5) iznos depozita koji polažu lica koja učestvuju na usmenom javnom nadmetanju;
6) rok u kojem je kupac nepokretnosti dužan da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata.
Na nepokretnosti prodatoj javnim nadmetanjem ili na drugi način ne postoji pravo reklamacije.
polaže se na račun Poreske uprave u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti.
Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena depozit se vraća odmah po zaključenju javnog nadmetanja.
Zainteresovani ponuđači imaju pravo da najkasnije do dana održavanja javne prodaje razgledaju nepokretnost koja je predmet javne prodaje.
Na prvom usmenom javnom nadmetanju nepokretnost se ne može prodati po ceni nižoj od 75% utvrđene početne vrednosti.
Ako se nepokretnost ne proda na prvom usmenom javnom nadmetanju, zaključkom se određuje i zakazuje drugo u roku od osam dana od dana održavanja prvog javnog nadmetanja.
Na drugom usmenom javnom nadmetanju nepokretnost se ne može prodati po ceni nižoj od 50% utvrđene početne vrednosti.
Ako nepokretnost ne bude prodata ni na drugom usmenom javnom nadmetanju, javna nadmetanja se ponavljaju na način iz
Nepokretnost se može prodati na prvom usmenom javnom nadmetanju za iznos manji od 75% od utvrđene početne vrednosti, odnosno po ceni nižoj od 50% od utvrđene početne vrednosti, na drugom usmenom javnom nadmetanju, ako se sa tim pismeno saglasi poreski obveznik.
O toku usmenog javnog nadmetanja sastavlja se zapisnik.
Po okončanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, Poreska uprava donosi rešenje o prodaji nepokretnosti.
Lice koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti koja je predmet prinudne naplate poreza ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponuđačem na usmenom javnom nadmetanju, ako po zaključenju usmenog javnog nadmetanja izjavi na zapisnik o prodaji nepokretnosti da nepokretnost kupuje pod istim uslovima.
Ako nepokretnost ne bude prodata po pravilima o usmenom javnom nadmetanju u roku od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju javne prodaje usmenim javnim nadmetanjem, direktor Poreske uprave ili lice u Poreskoj upravi koje on za to ovlasti, gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, odnosno lice koje on ovlasti nadležne jedinice lokalne samouprave, zaključkom određuje prodaju nepokretnosti neposrednom pogodbom.
ovog zakona, Poreska uprava će doneti rešenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu Republike, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave će doneti rešenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu jedinice lokalne samouprave, u vrednosti jedne trećine utvrđene početne vrednosti.
dostavlja se poreskom obvezniku i organu nadležnom za registar nepokretnosti.
Poreska uprava namiruje prioritetno hipotekarno potraživanje do jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti.
Po namirenju potraživanja prioritetnih poverilaca, Poreska uprava dostavlja dokaz o namirenju organu nadležnom za vođenje registra, sa nalogom da se hipoteka briše.
Kupci ne mogu biti, po osnovu javnog nadmetanja ili po osnovu neposredne pogodbe, poreski obveznik i lica zaposlena u Poreskoj upravi, kao ni sa njima povezana lica.
odnosi se i na preprodaju kupljene nepokretnosti, njeno davanje u zakup, na poklon ili na korišćenje tim licima, u periodu od godinu dana po izvršenoj prodaji.
Organ nadležan za evidenciju nepokretnosti u državnoj svojini dužan je da, u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja iz
i izvršene zapisničke primopredaje nepokretnosti oslobođene od lica i stvari nadležnom organu za evidenciju nepokretnosti u državnoj svojini, kao i za štetu koja nastane usled istih, odgovara nadležni organ za evidenciju nepokretnosti u državnoj svojini.
Vlada bliže uređuje način i postupak sa nepokretnostima iz
Kupac nepokretnosti dužan je da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata u roku od osam dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja, po umanjenju tog iznosa za položeni depozit, koji postaje deo plaćene cene.
U slučaju da kupac u ostavljenom roku ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti, u periodu od šest meseci od isteka poslednjeg dana roka iz
, Poreska uprava poziva drugog najpovoljnijeg ponuđača, ako ponuđena cena nije niža od cene propisane ovim zakonom, da se izjasni da li kupuje nepokretnost za ponuđeni iznos. Ako drugi najpovoljniji ponuđač pismeno pristane da kupi nepokretnost za ponuđenu cenu, donosi se rešenje o prodaji nepokretnosti tom ponuđaču.
ne uplati iznos, za koji mu je nepokretnost prodata u ostavljenom roku, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita ako mu nije vraćen i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti u periodu od šest meseci od isteka poslednjeg dana roka za uplatu iznosa za koji mu je nepokretnost prodata.
Poreska uprava nastavlja postupak prodaje nepokretnosti u roku od osam dana od dana donošenja rešenja o oglašavanju prodaje nevažećom, na način i pod uslovima koji su važili za usmeno javno nadmetanje koje se ponavlja.
U slučaju postojanja prioritetnog hipotekarnog potraživanja drugog poverioca na prodatoj nepokretnosti, iz iznosa određenog u
Po izvršenoj uplati iznosa za koji je nepokretnost prodata usmenim javnim nadmetanjem, odnosno neposrednom pogodbom i konačnosti rešenja o prodaji nepokretnosti iz
, Poreska uprava dostavlja to rešenje, uz dokaz da je izvršena uplata, organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti, radi brisanja hipoteke na nepokretnosti.
Na zaštitu kupca i njegovih prava, kao i na sve ostalo što nije posebno uređeno ovim zakonom u vezi sa prodajom nepokretnosti, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju izvršenje i obezbeđenje.
Kada se u postupku prinudne naplate utvrdi da poreski obveznik nema imovinu iz koje se poreski dug prinudnom naplatom može namiriti, odnosno da mu je imovina koja se predaje Republici po vrednosti manja od poreskog duga, Poreska uprava će rešenjem konstatovati njegovu privremenu nesolventnost i pokrenuti stečajni postupak, u svojstvu poverioca, u skladu sa zakonom, ako je poreski obveznik pravno lice.
Ako poreski obveznik ponovo postane solventan, Poreska uprava stavlja van snage rešenje o proglašenoj nesolventnosti i nastavlja postupak prinudne naplate.