Činjenice u poreskom postupku utvrđuju se na osnovu dokaza.

Kao dokaz u poreskom postupku mogu se upotrebiti poreska prijava, poreski bilans, poslovne knjige i evidencije, računovodstveni iskazi, poslovna dokumentacija i druge isprave i informacije kojima raspolaže Poreska uprava, prikupljene od poreskog obveznika ili trećih lica, iskaz svedoka, nalaz veštaka, uviđaj i svako drugo sredstvo kojim se činjenice mogu utvrditi.

Utvrđivanje činjenica u postupku poreske kontrole vrši se i prema odredbama čl. 117-139. ovog zakona.

Poreska uprava može zahtevati od poreskog obveznika i trećih lica da, u roku koji ona odredi, dostave na uvid i proveru poslovne knjige i evidencije, računovodstvene iskaze, poslovnu dokumentaciju i druge isprave i dokaze, radi utvrđivanja činjeničnog stanja.

Poreska uprava odlučuje da li će se isprave iz

stava 1. ovog člana

dostaviti na uvid i proveru u njenim službenim prostorijama, odnosno elektronskim putem, ili će se uvid i provera obaviti kod lica koje je dužno da ih dostavi.

Poreski obveznik dužan je da, na zahtev Poreske uprave i u razumnom roku koji ona odredi, pruži sve raspoložive informacije, neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje. Poreska uprava može da zahteva od drugih lica, privrednih subjekata, banaka, državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da, u razumnom roku koji ona odredi, pruže raspoložive informacije, kao i podatke od značaja za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti Poreske uprave.

U zahtevu za davanje informacija navodi se na koga se i na šta se one odnose, kao i upozorenje na posledice uskraćivanja davanja informacija, odnosno davanja neistinitih informacija.

Zahtev za davanje informacija Poreska uprava je, na traženje poreskog obveznika, odnosno drugog lica iz

stava 1. ovog člana

, dužna da dostavi u pismenom obliku.

Poreski obveznik i drugo lice iz

stava 1. ovog člana

dužni su da daju informacije u pismenom obliku.

Izuzetno, Poreska uprava će narediti licu dužnom da ispuni obavezu iz

stava 1. ovog člana

da to učini usmeno, na službenom mestu, ako informacija nije data kada je zahtevana ili je data u pismenom obliku, a nije razjasnila činjenično stanje.

O usmenoj informaciji, datoj na službenom mestu, sastavlja se zapisnik.

Zapisnik iz

stava 6. ovog člana

sadrži imena prisutnih lica, mesto, datum i sadržinu informacije, a potpisuju ga službeno lice Poreske uprava i lice koje je dalo informaciju.

Licu koje je dalo usmenu informaciju izdaje se, na lični zahtev, kopija zapisnika.

Dostavljanje informacija i podataka iz

stava 1. ovog člana

, Poreska uprava neće zahtevati ako su dostupne putem službenih evidencija i registara.

Informacije o činjenicama od značaja za oporezivanje mogu uskratiti:

Informacije o činjenicama od značaja za oporezivanje mogu uskratiti i pomoćnici lica iz

stava 1. tačka 2) ovog člana

, kao i lica koja učestvuju u profesionalnoj delatnosti radi pripreme za zvanje.

O pravu na uskraćivanje informacija odlučuju lica iz

stava 1. ovog člana

.

Slučajevi i uslovi pod kojima se može uskratiti davanje informacija, u skladu sa ovim zakonom, odnose se i na uskraćivanje stručnih mišljenja i predočavanje isprava ili stvari.

Lice koje u ime poreskog obveznika čuva isprave, poslovne knjige, ostale evidencije i druge stvari, ne može uskratiti njihovo predočavanje, ako bi poreski obveznik bio dužan da ih predoči da ih sam čuva.

Poreska uprava odlučuje o potrebi veštačenja.

Ako ne postoji opasnost od odlaganja, Poreska uprava će obavestiti stranke u poreskom postupku o licu koje će imenovati za veštaka.

Veštaci se imenuju iz reda poreskih savetnika a, po potrebi, iz reda sudskih veštaka odgovarajuće struke.

Za veštaka u određenom poreskom postupku ne može biti imenovano lice koje je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, povezano sa poreskim obveznikom.

Stranke u poreskom postupku mogu tražiti izuzeće veštaka ako postoji opravdana sumnja u njegovu nepristrasnost ili ako bi zbog njegovog veštačenja moglo doći do povrede poslovne tajne ili štete za poslovnu delatnost stranke.

Obrazložen zahtev za izuzeće veštaka podnosi se Poreskoj upravi u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja o imenovanju veštaka.

Poreska uprava odlučuje o izuzeću veštaka.

O veštačenju se sastavlja nalaz u pismenom obliku.

Veštak može biti pozvan da usmeno obrazloži svoj nalaz.

Nalaz veštaka prilaže se spisu.

Uviđaj se obavlja kada je za utvrđivanje ili razjašnjenje činjenica od značaja za oporezivanje potrebno neposredno opažanje službenog lica Poreske uprave.

Poreski obveznik može prisustvovati uviđaju.

Uviđaj se obavlja bez prisustva poreskog obveznika, ako bi odlaganje uviđaja moglo da ugrozi utvrđivanje činjenica ili bi za posledicu imalo uništenje dokaza od značaja za oporezivanje.

Uviđaj se može obaviti i uz učestvovanje veštaka.

Nalazi utvrđeni uviđajem unose se u zapisnik o obavljenom uviđaju, koji potpisuju učesnici.

U zapisnik iz

stava 5. ovog člana

obavezno se unose i primedbe poreskog obveznika, odnosno drugog poreskog dužnika, kao i razlozi odbijanja potpisivanja zapisnika.

Zapisnik o uviđaju prilaže se spisu.

Vlasnik ili držalac stvari, prostorija ili zemljišta koje je predmet uviđaja, kao i vlasnik ili držalac prostorija ili zemljišta, na kojima se nalaze predmeti uviđaja, odnosno kroz koje je ili preko kojih je potrebno preći, dužan je da omogući da se obavi uviđaj i druge radnje u poreskom postupku, u skladu sa odredbom

člana 125.

ovog zakona.

U poreskom postupku teret dokaza snosi:

Stav 1. tačka 1) ovog člana

ne odnosi se na postupak uređen čl. 58-60. ovog zakona.

Sumnja koja proistekne zbog uskraćivanja informacija, odnosno nedostavljanja dokaza od strane poreskog obveznika koji je, u skladu sa ovim zakonom, dužan da ih dostavi Poreskoj upravi, može u postupku utvrđivanja poreske obaveze biti na njegovu štetu.

Ko tvrdi da prava koja glase na njegovo ime ili stvari koje se nalaze u njegovoj državini poseduje ili drži samo kao zastupnik drugog lica, založni poverilac ili fiducijar, dužan je da u poreskom postupku dokaže ko je vlasnik tih prava, odnosno stvari ili će se smatrati da su njegovo vlasništvo.

Ako je poreski obveznik iz opravdanih razloga propustio da izvrši neku radnju u zakonskom roku ili u roku koji je odredila Poreska uprava i zbog propuštanja trpi posledicu, na njegov zahtev dozvoliće se povraćaj u pređašnje stanje.

Propuštanje roka od strane poreskog zastupnika ide na teret poreskog obveznika.

Zahtev za povraćaj u pređašnje stanje podnosi se u roku od osam dana od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje, odnosno od dana kada je poreski obveznik saznao za uzrok.

Razlozi kojima se obrazlaže zahtev iz

stava 3. ovog člana

moraju biti opravdani.

O zahtevu za povraćaj u pređašnje stanje Poreska uprava odlučuje zaključkom.

Protiv zaključka iz

stava 5. ovog člana

nije dopuštena žalba, osim ako je zahtev za povraćaj u pređašnje stanje podnet zbog propuštenog roka za žalbu na poresko rešenje.

Po proteku roka od tri meseca od propuštenog roka, poreski obveznik ne može da podnese zahtev za povraćaj u pređašnje stanje.

Izuzetno od odredbe

stava 7. ovog člana

, poreski obveznik može podneti zahtev za povraćaj u pređašnje stanje i izvršiti propuštenu radnju i po proteku tri meseca od propuštenog roka, ako zahtev nije mogao da podnese blagovremeno zbog više sile.