Institucija elektronskog novca dužna je da u svakom trenutku posluje u skladu sa organizacionim, kadrovskim, tehničkim i drugim zahtevima utvrđenim ovim zakonom i drugim propisima.

Na sistem upravljanja i sistem unutrašnjih kontrola institucije elektronskog novca shodno se primenjuju odredbe

člana 89. ovog zakona

.

Institucija elektronskog novca dužna je da, radi stabilnog i sigurnog poslovanja i ispunjenja obaveza prema poveriocima, tokom svog poslovanja održava kapital koji ni u jednom trenutku ne može biti niži od iznosa početnog kapitala propisanog

u članu 128. ovog zakona

ili od iznosa zbira kapitalnih zahteva iz st. 2. i 3. ovog člana, u zavisnosti od toga koji je iznos veći.

Ako pruža platne usluge koje nisu neposredno povezane sa izdavanjem elektronskog novca, institucija elektronskog novca dužna je da kapitalni zahtev za te usluge izračunava primenom metoda za izračunavanje kapitalnog zahteva platne institucije, u skladu s članom 90. st. 2. do 4. ovog zakona.

Kapitalni zahtev institucije elektronskog novca za izdavanje tog novca iznosi najmanje 2% proseka neiskorišćenog elektronskog novca.

Prosek neiskorišćenog elektronskog novca jeste prosečan ukupan iznos finansijskih obaveza koje se odnose na izdati elektronski novac na kraju svakog kalendarskog dana u prethodnih šest meseci. Ovaj prosek utvrđuje se prvog dana u mesecu za prethodnih šest meseci, a koristi se za izračunavanje kapitalnog zahteva za izdavanje elektronskog novca za taj mesec.

Ako institucija elektronskog novca pruža platne usluge koje nisu neposredno povezane sa izdavanjem elektronskog novca ili obavlja druge poslove iz člana 116. stav 2. tač. 2) do 5) ovog zakona, a iznos proseka neiskorišćenog elektronskog novca nije unapred poznat, Narodna banka Srbije može toj instituciji rešenjem dati saglasnost da umesto ovog proseka kao osnov za izračunavanje kapitalnog zahteva za izdavanje elektronskog novca koristi iznos dela novčanih sredstava za koji se pretpostavlja da će se upotrebiti za izdavanje elektronskog novca.

Uz zahtev za davanje saglasnosti iz

stava 5. ovog člana

, institucija elektronskog novca dužna je da Narodnoj banci Srbije dostavi dokaze o tome da nije moguće unapred utvrditi iznos proseka neiskorišćenog elektronskog novca, kao i dokaze da se deo novčanih sredstava iz tog stava može objektivno proceniti na osnovu istorijskih podataka.

Ako period u kom posluje nije dovoljno dug za izračunavanje proseka neiskorišćenog elektronskog novca, institucija elektronskog novca može umesto ovog proseka kao osnov za izračunavanje kapitalnog zahteva za izdavanje elektronskog novca koristiti projektovani iznos neiskorišćenog elektronskog novca utvrđen u njenom poslovnom planu, uz prethodno obaveštenje Narodne banke Srbije, koja može zahtevati ispravku nerealno projektovanog iznosa.

Način izračunavanja kapitala i kapitalnih zahteva institucije elektronskog novca, kao i način i rokovi izveštavanja o načinu izračunavanja tog kapitala i kapitalnih zahteva, bliže se uređuju propisom Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije može instituciji elektronskog novca rešenjem naložiti povećanje kapitala iz

člana 130. ovog zakona

do 20% u odnosu na zbir iznosa kapitalnih zahteva izračunatih u skladu sa st. 2. i 3. tog člana.

Na zahtev institucije elektronskog novca, Narodna banka Srbije može doneti rešenje o davanju saglasnosti za smanjenje kapitala iz

člana 130. ovog zakona

do 20% u odnosu na zbir iznosa kapitalnih zahteva izračunatih u skladu sa st. 2. i 3. tog člana, pri čemu taj kapital ne može biti niži od iznosa početnog kapitala iz

člana 128. ovog zakona

.

Narodna banka Srbije rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana donosi uzimajući u obzir funkcionisanje sistema upravljanja i sistema unutrašnjih kontrola, a naročito upravljanje rizicima u instituciji elektronskog novca, kao i podatke o gubicima u poslovanju te institucije.

Institucija elektronskog novca dužna je da novčana sredstva primljena od imaoca elektronskog novca bez odlaganja zameni za elektronski novac.

Novčana sredstva iz

stava 1. ovog člana

ne smatraju se depozitom u smislu zakona kojim se uređuju banke.

Institucija elektronskog novca ne može se baviti primanjem depozita.

Institucija elektronskog novca dužna je da zaštiti novčana sredstva primljena radi zamene za izdati elektronski novac, u skladu s

čl. 93.

i

94. ovog zakona

.

Ako se instituciji elektronskog novca novčana sredstva iz

stava 1. ovog člana

prenose plaćanjem posredstvom platnog instrumenta, ta institucija nije dužna da zaštiti ova sredstva pre njihovog odobravanja na njen platni račun ili stavljanja na raspolaganje ovih sredstava instituciji elektronskog novca na drugi način, u skladu sa ovim zakonom. U svakom slučaju, institucija elektronskog novca dužna je da zaštiti ova novčana sredstva u roku od pet poslovnih dana od dana izdavanja elektronskog novca.

Ako pruža platne usluge koje nisu neposredno povezane sa izdavanjem elektronskog novca, institucija elektronskog novca dužna je da zaštiti novčana sredstva koja je primila od korisnika platnih usluga ili od drugih pružalaca platnih usluga u vezi sa izvršenjem platne transakcije, u skladu s

čl. 93.

i

94. ovog zakona

.

Odredbe čl. 96. do 100. shodno se primenjuju na institucije elektronskog novca.

Izuzetno od

člana 98. stav 3. ovog zakona

, institucija elektronskog novca dužna je da u svojim poslovnim knjigama odvojeno evidentira poslovne promene koje nastaju na osnovu izdavanja elektronskog novca i poslovne promene koje nastaju na osnovu platnih usluga koje nisu neposredno povezane sa izdavanjem elektronskog novca.

Izuzetno od člana 100. st. 1. i 2. ovog zakona, institucija elektronskog novca dužna je da Narodnoj banci Srbije, pored pojedinačnih finansijskih izveštaja za prethodnu godinu, sa izveštajem spoljnog revizora, dostavi i odvojene računovodstvene podatke koji se odnose na izdavanje elektronskog novca, kao i odvojene računovodstvene podatke koji se odnose na platne usluge koje nisu neposredno povezane sa izdavanjem elektronskog novca, sa izveštajem spoljnog revizora o tim podacima, najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

Institucija elektronskog novca smatra se velikim pravnim licem, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo.

Institucija elektronskog novca može izdavati elektronski novac i pružati platne usluge preko ogranka.

Ogranak institucije elektronskog novca jeste njen izdvojeni organizacioni deo koji nema svojstvo pravnog lica, a preko koga ova institucija izdaje elektronski novac ili pruža jednu ili više platnih usluga, u skladu sa ovim zakonom.

Institucija elektronskog novca može u trećoj državi izdavati elektronski novac i pružati platne usluge samo preko ogranka.

Radi osnivanja ogranka u trećoj državi, institucija elektronskog novca podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje saglasnosti, uz koji dostavlja sledeće podatke i dokumentaciju:

O zahtevu iz

stava 4. ovog člana

Narodna banka Srbije odlučuje u roku od tri meseca od dana prijema urednog zahteva.

Ako je zahtev iz

stava 4. ovog člana

neuredan, Narodna banka Srbije u roku od mesec dana od dana prijema tog zahteva obaveštava instituciju elektronskog novca iz tog stava na koji način da uredi taj zahtev, u kom slučaju rok iz

stava 5. ovog člana

počinje da teče od dana kada je podnet uredan zahtev u skladu sa obaveštenjem iz ovog stava.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način davanja i oduzimanja saglasnosti iz

stava 4. ovog člana

.

Institucija elektronskog novca ne može izdavati elektronski novac preko zastupnika.

Institucija elektronskog novca može pružati platne usluge preko jednog ili više zastupnika.

Na instituciju elektronskog novca koja namerava da pruža platne usluge preko zastupnika u Republici Srbiji shodno se primenjuju odredbe

člana 101. stav 4.

i

člana 102. ovog zakona

.

Na instituciju elektronskog novca koja namerava da pojedine operativne poslove u vezi sa izdavanjem elektronskog novca i pružanjem platnih usluga poveri drugom licu - shodno se primenjuju odredbe

člana 103. ovog zakona

.

Institucija elektronskog novca može obavljati distribuciju i otkup elektronskog novca preko trećeg fizičkog ili pravnog lica s kojim je zaključila ugovor o obavljanju tih poslova, nakon što o tome obavesti Narodnu banku Srbije i dostavi joj podatke o tom licu (ime i prezime, jedinstveni matični broj i adresu prebivališta za fizička lica, odnosno poslovno ime ili naziv, matični broj, poreski identifikacioni broj i adresu sedišta za pravna lica i preduzetnike).

Ako prestane da obavlja distribuciju i otkup elektronskog novca preko lica iz

stava 1. ovog člana

, institucija elektronskog novca dužna je da bez odlaganja o tome obavesti Narodnu banku Srbije.

Institucija elektronskog novca dužna je da na svojoj Internet prezentaciji objavi i dnevno ažurira spisak s podacima iz

stava 1. ovog člana

o svim trećim fizičkim i pravnim licima preko kojih vrši distribuciju i otkup elektronskog novca, kao i podatke o svim lokacijama na kojima se obavljaju distribucija i otkup elektronskog novca preko trećeg fizičkog ili pravnog lica.

Institucija elektronskog novca koja izdaje elektronski novac, pruža platne usluge i/ili obavlja distribuciju i otkup elektronskog novca u skladu s čl. 135. do 137. ovog zakona odgovara za zakonito poslovanje ogranka, zastupnika i trećih lica, kao i za zakonito obavljanje operativnih poslova koje je poverila drugom licu.