Ako stranka propusti ročište ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud će toj stranci na njen predlog da dozvoli da naknadno izvrši tu radnju (vraćanje u pređašnje stanje) kad postoje opravdani razlozi za propuštanje.

Ako se dozvoli vraćanje u pređašnje stanje postupak se vraća u ono stanje u kome se nalazio pre propuštanja i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog propuštanja doneo.

Predlog za vraćanje u pređašnje stanje podnosi se sudu kod koga je trebalo da se izvrši propuštena radnja.

Predlog mora da se podnese u roku od osam dana, računajući od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje, a ako je stranka tek kasnije saznala za propuštanje, od dana kad je za to saznala.

Posle proteka 60 dana od dana propuštanja ne može da se traži vraćanje u pređašnje stanje.

Ako se vraćanje u pređašnje stanje predlaže zbog propuštanja roka, predlagač je dužan da istovremeno sa podnošenjem predloga preduzme i propuštenu radnju.

Vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno ako je propušten rok iz člana 110. st. 2. i 3. ovog zakona ili ako je propušteno ročište određeno povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje.

Predlog za vraćanje u pređašnje stanje ne utiče na tok parnice, ali sud može da odluči da zastane sa postupkom do pravnosnažnosti rešenja o predlogu.

Neblagovremene i nedozvoljene predloge za vraćanje u pređašnje stanje sud odbacuje rešenjem.

Predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opštepoznatim činjenicama, a stranka uz predlog nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze ili uz predlog nije preduzela propuštenu radnju, odbaciće sud kao neuredan.

O predlogu za vraćanje u pređašnje stanje odlučuje se, po pravilu, bez rasprave.

Ako sud nađe da je radi pravilnog utvrđivanja činjenica potrebno da se izvedu dokazi zakazaće ročište.

Protiv rešenja kojim se usvaja predlog za vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljena žalba, osim ako je usvojen neblagovremen, nedozvoljen ili neuredan predlog.