Po prijemu rešenja o privremenom, odnosno trajnom oduzimanju imovine, Direkcija odmah postupa u skladu sa nadležnostima iz

člana 9. ovog zakona

.

Direkcija upravlja oduzetom imovinom iz

stava 1. ovog člana

sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno dobrog stručnjaka.

Direkcija upravlja oduzetom imovinom u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Aktom ministra nadležnog za pravosuđe bliže se uređuje način upravljanja oduzetom imovinom i vraćanja privremeno oduzete imovine.

O oduzetoj imovini sačinjava se zapisnik u koji se unose podaci o vlasniku (ime i prezime, adresa prebivališta ili boravišta, JMBG, a za pravno lice adresa sedišta, PIB i matični broj), podaci o imovini i stanju u kojem je preuzeta, podaci o vrednosti koja se oduzima (

član 44. stav 2

), napomena da li se imovina privremeno ili trajno oduzima, da li je privremeno oduzeta imovina ostala kod vlasnika ili je poverena drugom fizičkom ili pravnom licu (

čl. 52.

i

53

) i drugi podaci.

Ministar nadležan za pravosuđe propisuje bližu sadržinu i način sastavljanja zapisnika iz

stava 1. ovog člana

, postupak za procenu vrednosti oduzete imovine i sadržinu i način vođenja evidencija o poslovima koje u smisl

u člana 9. stav 1. ovog zakona

obavlja Direkcija.

Prilikom vođenja evidencija u skladu sa ovim zakonom, Direkcija je dužna da postupa u skladu sa propisima koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti.

Rešenje suda o privremenom oduzimanju imovine (

član 26. stav 1

) je izvršno. Izvršenje tog rešenja neposredno sprovodi Direkcija.

Privremeno oduzimanje imovine sprovodi se shodnom primenom odredaba zakona koji uređuje izvršenje i obezbeđenje, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Direkcija snosi troškove čuvanja, održavanja i upravljanja privremeno oduzetom imovinom od dana sprovođenja izvršenja rešenja iz

stava 1. ovog člana

.

Ministar nadležan za pravosuđe bliže propisuje način utvrđivanja troškova čuvanja, održavanja i upravljanja privremeno oduzetom imovinom.

U opravdanim slučajevima direktor Direkcije može odlučiti da privremeno oduzeta imovina ostane kod vlasnika, uz obavezu da se o imovini stara sa pažnjom dobrog domaćina. Vlasnik snosi troškove čuvanja i održavanja imovine.

U opravdanim slučajevima direktor Direkcije može poveriti upravljanje privremeno oduzetom imovinom drugom fizičkom ili pravnom licu na osnovu ugovora.

Ako je nepokretna imovina privremeno oduzeta, Direkcija može zaključiti ugovor o zakupu te imovine.

Ugovor iz

stava 1. ovog člana

zaključuje se po tržišnim uslovima sa već postojećim zakupcima ili sa vlasnikom te imovine, ukoliko on podnese zahtev.

U slučaju da nema zakupaca iz

stava 2. ovog člana

, Direkcija može ponudu za izdavanje u zakup nepokretnosti javno oglasiti, a ugovor o zakupu će biti zaključen sa najboljim ponuđačem.

U slučaju raskida ugovora o zakupu nepokretnosti od strane Direkcije, obaveštenje o raskidu ugovora Direkcija dostavlja sa zahtevom da se zakupac iseli i preda nepokretnost Direkciji u stanju u kojem je primljena.

U slučaju da zakupac ne postupi po zahtevu Direkcije iz

stava 4. ovog člana

, iseljenje zakupca neposredno sprovodi Direkcija, po potrebi, uz asistenciju policije, najkasnije u roku od 72 časa od časa dostavljanja zahteva.

Na zahtev državnog organa, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, direktor Direkcije može privremeno oduzetu nepokretnu imovinu dati na korišćenje bez naknade, radi obavljanja društveno korisnih poslova.

Na prihod ostvaren po osnovu ugovora iz

stava 1. ovog člana

Direkcija plaća porez u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana.

Ako je privremeno oduzeto pravno lice Direkcija može pravo upravljanja preneti na fizičko ili pravno lice na osnovu ugovora.

Lice na koje je preneto pravo upravljanja u poslovima upravljanja ima ovlašćenja, obaveze i odgovornost kao zastupnik društvenog kapitala, u skladu sa zakonom koji uređuje privatizaciju.

Privremeno oduzete predmete od istorijske, umetničke i naučne vrednosti Direkcija predaje na čuvanje ustanovama nadležnim za čuvanje ovih predmeta do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine.

Privremeno oduzete devize i efektivni strani novac se prenose, odnosno uplaćuju na namenski račun Direkcije koji se vodi kod Narodne banke Srbije, o čemu se zaključuje ugovor, a privremeno oduzeti dinari deponuju se na namenski račun Direkcije koji se vodi kod ministarstva nadležnog za poslove finansija i privrede - Uprave za trezor.

Predmete od plemenitih metala, dragog i poludragog kamenja i bisera Direkcija predaje na čuvanje Narodnoj banci Srbije do donošenja odluke iz

stava 1. ovog člana

.

Privremeno oduzeto oružje predaje se na čuvanje ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, osim kolekcionarskih i trofejnih primeraka, koji se poveravaju na čuvanje muzeju.

O čuvanju predmeta iz st. 1. do 4. ovog člana Direkcija zaključuje ugovor sa nadležnim ustanovama, odnosno Narodnom bankom Srbije.

Ako je vlasniku privremeno oduzeta pokretna i nepokretna imovina, Direkcija može iz novčanih sredstava, odnosno sredstava dobijenih prodajom pokretne imovine da namiri nužne troškove čuvanja i održavanja nepokretne imovine.

Ako privremeno oduzimanje imovine bude ukinuto, Republika Srbija snosi troškove iz

stava 1. ovog člana

.

Radi očuvanja vrednosti privremeno oduzete imovine Direkcija može da prodaje pokretnu imovinu i hartije od vrednosti, neposredno ili preko određenog fizičkog ili pravnog lica.

Ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano, u postupku prodaje imovine iz

stava 1. ovog člana

shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje izvršenje i obezbeđenje.

Ministar nadležan za pravosuđe svojim aktom bliže uređuje način prodaje imovine iz

stava 1. ovog člana

.

Prodaja imovine iz

člana 55. stav 1.

i

člana 56. stav 1. ovog zakona

vrši se usmenim javnim nadmetanjem koje se oglašava u "Službenom glasniku Republike Srbije", odnosno drugom javnom glasilu.

Lako kvarljiva roba i životinje mogu se prodati bez usmenog javnog nadmetanja.

Pokretna imovina se prodaje po istoj ili višoj ceni od procenjene vrednosti koju je odredila Direkcija. Ako imovina ne bude prodata nakon dva usmena javna nadmetanja prodaja se može izvršiti neposrednom pogodbom.

Prodaja hartija od vrednosti i drugih vrednosnih papira vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje promet hartija od vrednosti.

Pokretna imovina koja ne bude prodata u roku dužem od godinu dana može biti poklonjena u humanitarne svrhe ili uništena.

Odluku o poklonu imovine iz

stava 1. ovog člana

donosi Vlada, na predlog direktora, po pribavljenom mišljenju ministra nadležnog za zdravstvo ili socijalnu zaštitu.

Odluku o uništenju imovine iz

stava 1. ovog člana

direktor donosi i zbog postojanja zdravstvenih, veterinarskih, fitosanitarnih, sigurnosnih ili drugih razloga propisanih zakonom.

Imovina se uništava pod nadzorom Direkcije, u skladu sa posebnim propisima, koji uređuju uništavanje određenih vrsta stvari.

Troškove uništenja snosi Direkcija.

Novčana sredstva dobijena upravljanjem privremeno oduzete imovine i prodajom imovine iz

člana 56. stav 1. ovog zakona

čuvaju se na posebnim računima Direkcije do ukidanja privremenog oduzimanja imovine.

Novčana sredstva iz

stava 1. ovog člana

koriste se za povraćaj imovine i naknadu štete i troškova. Ako novčana sredstva nisu dovoljna, razlika se isplaćuje iz budžeta Republike Srbije.

Radi sprečavanja umanjenja vrednosti privremeno oduzete imovine, novčana sredstva iz

stava 1. ovog člana

mogu se privremeno koristiti za poslovanje pravnog lica čijom imovinom upravlja Direkcija.

Vlasniku privremeno oduzete imovine za koju je, u skladu sa ovim zakonom, utvrđeno da ne potiče iz krivičnog dela, bez odlaganja se vraćaju oduzeta novčana sredstva ili novčana sredstva dobijena prodajom imovine.

Novčana sredstva iz

stava 1. ovog člana

Direkcija vraća po službenoj dužnosti ili na zahtev vlasnika.

Ako Direkcija nije upravljala privremeno oduzetom imovinom kao dobar domaćin, vlasnik kome su vraćena novčana sredstva može u roku od 30 dana od dana povraćaja sredstava podneti Direkciji zahtev za naknadu štete prouzrokovane privremenim oduzimanjem imovine.

Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvojen ili Direkcija ne donese odluku o njemu u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, vlasnik može nadležnom sudu podneti tužbu za naknadu štete. Ako je zahtev samo delimično usvojen, vlasnik može podneti tužbu u odnosu na preostali deo zahteva.

Imovina i novčana sredstva dobijena prodajom imovine postaju svojina Republike Srbije kada odluka o trajnom oduzimanju imovine postane pravnosnažna.

Trajno oduzete devize i efektivni strani novac uplaćuju se i vode na posebnom računu kod Narodne banke Srbije, a trajno oduzeti dinari uplaćuju se na račune propisane za uplatu javnih prihoda.

Na osnovu odluke ministarstva nadležnog za nauku, odnosno kulturu, trajno oduzete predmete od istorijske, umetničke i naučne vrednosti Direkcija ustupa bez naknade ustanovama nadležnim za čuvanje takvih dobara.

Na trajno oduzetu pokretnu imovinu ne primenjuju se odredbe carinskog zakona koje se odnose na obaveze državnih organa u vezi sa carinskom robom i prevoznim sredstvima.

Odluku o postupanju sa trajno oduzetim predmetima iz člana 54. st. 3. i 4. ovog zakona donosi Vlada.

Na trajno oduzetu nepokretnu imovinu primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javna svojina. Vlada može odrediti namenu trajno oduzete imovine u cilju obavljanja društveno korisnih poslova.

Imovinom iz

stava 6. ovog člana

upravlja Direkcija, do odluke Vlade o raspolaganju tom imovinom.

Po odbitku troškova upravljanja oduzetom imovinom i namirenju imovinskopravnog zahteva oštećenog, novčana sredstva dobijena prodajom trajno oduzete imovine uplaćuju se u budžet Republike Srbije.

Sredstva iz

stava 1. ovog člana

u iznosu od 30% koriste se za finansiranje socijalnih i zdravstvenih potreba u skladu sa odlukom Vlade.