Nakon razmatranja spisa iz

člana 23. stav 3. ovog zakona

vanpretresno veće donosi rešenje o odbijanju izručenja ili o ispunjenosti pretpostavki za izručenje.

Ako vanpretresno veće utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke iz

čl. 7.

i

16. ovog zakona

, rešenjem će odbiti izručenje i bez odlaganja će ga dostaviti neposredno višem sudu.

Neposredno viši sud će, nakon saslušanja javnog tužioca i branioca lica čije izručenje se zahteva, potvrditi, ukinuti ili preinačiti rešenje iz

stava 1. ovog člana

.

Pravnosnažno rešenje o odbijanju izručenja dostavlja se ministarstvu nadležnom za pravosuđe, koje o tome obaveštava državu molilju.

Ako vanpretresno veće utvrdi da su ispunjene pretpostavke iz

čl. 7.

i

16. ovog zakona

, doneće rešenje o tome.

Protiv rešenja iz

stava 1. ovog člana

dozvoljena je žalba neposredno višem sudu u roku od tri dana od dana prijema rešenja.

Neposredno viši sud će, nakon saslušanja javnog tužioca, lica čije izručenje se zahteva i njegovog branioca, potvrditi, ukinuti ili preinačiti rešenje iz

stava 1. ovog člana

.

Lice čije izručenje se zahteva može biti izručeno po pojednostavljenom postupku, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ako se lice iz

stava 1. ovog člana

saglasi sa tim da bude izručeno po pojednostavljenom postupku, istražni sudija će ga upoznati sa posledicama takve izjave i pitati da li je data dobrovoljno. O tome će se sastaviti zapisnik.

Saglasnost iz

stava 2. ovog člana

je neopoziva.

Zapisnik iz

stava 2. ovog člana

i spise istražni sudija odmah dostavlja vanpretresnom veću, koje donosi rešenje iz

člana 29. ovog zakona

. Protiv tog rešenja žalba nije dozvoljena.

Rešenje iz

stava 4. ovog člana

bez odlaganja se dostavlja ministru nadležnom za pravosuđe, koji postupa u skladu sa čl. 31. do 35. ovog zakona.