Založno pravo se stiče upisom u registar založnog prava koji vodi pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom koji ima dozvolu nadzornog organa za vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini, kao i za čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika i sa tim povezane usluge.

Uslov za upis založnog prava na digitalnoj imovini u registar založnog prava jeste da je digitalna imovina koja je predmet založnog prava prethodno poverena na čuvanje i administriranje pružaocu usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji ima dozvolu za vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini.

Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom koji vodi registar založnog prava na digitalnoj imovini u koji se upisuje založno pravo je dužan da u isto vreme sa upisom založnog prava onemogući dalje raspolaganje založenom digitalnom imovinom, kao i da obezbedi da založenom digitalnom imovinom nije moguće raspolagati sve do namirenja obezbeđenog potraživanja, odnosno brisanja založnog prava.

Izuzetno od

stava 3. ovog člana

, ugovorom o zalozi na digitalnoj imovini može se utvrditi da će raspolaganje založenom digitalnom imovinom biti dozvoljeno. U tom slučaju, založenu digitalnu imovinu čuva pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom koji vodi registar založnog prava u koji je upisano založno pravo na toj digitalnoj imovini, i to do namirenja obezbeđenog potraživanja, odnosno brisanja založnog prava na toj digitalnoj imovini, u skladu sa ugovorom o zalozi na toj digitalnoj imovini.

Ako je zalogodavac založio digitalnu imovinu na kojoj nema pravo svojine ili ako zaloga nije punovažna iz drugih razloga, upis u registar založnog prava ne proizvodi pravno dejstvo.

Upis založnog prava u registar založnog prava mogu tražiti poverilac ili zalogodavac.

Ako upis traži poverilac, potrebna je izričita izjava zalogodavca da pristaje da poverilac upiše založno pravo u registar založnog prava.