Ugovorom o zalozi na digitalnoj imovini obavezuje se zalogodavac prema poveriocu (u daljem tekstu: založni poverilac) da mu pruži obezbeđenje za njegovo potraživanje prema zalogodavcu ili trećem licu tako što će se poveriočevo pravo zaloge na digitalnoj imovini zalogodavca uspostaviti u skladu sa ovim zakonom.

Ugovor o zalozi na digitalnoj imovini sadrži naročito:

Ugovor o zalozi na digitalnoj imovini može biti poseban ugovor ili sastavni deo okvirnog ili drugog ugovora između poverioca i dužnika.

Ugovor o zalozi, u smislu ovog člana, može se izvršiti i korišćenjem pametnog ugovora.

Ugovor o zalozi na digitalnoj imovini zaključuje se u papirnom ili elektronskom obliku, odnosno na trajnom nosaču podataka koji omogućava čuvanje i reprodukovanje izvornih podataka u neizmenjenom obliku.

Nadzorni organ može da propiše dodatne elemente koje mora da sadrži ugovor o zalozi na digitalnoj imovini, kao i posebna pravila kojima se uređuje izvršavanje ugovora o zalozi na digitalnoj imovini korišćenjem pametnog ugovora.

Založno pravo se stiče upisom u registar založnog prava koji vodi pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom koji ima dozvolu nadzornog organa za vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini, kao i za čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika i sa tim povezane usluge.

Uslov za upis založnog prava na digitalnoj imovini u registar založnog prava jeste da je digitalna imovina koja je predmet založnog prava prethodno poverena na čuvanje i administriranje pružaocu usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji ima dozvolu za vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini.

Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom koji vodi registar založnog prava na digitalnoj imovini u koji se upisuje založno pravo je dužan da u isto vreme sa upisom založnog prava onemogući dalje raspolaganje založenom digitalnom imovinom, kao i da obezbedi da založenom digitalnom imovinom nije moguće raspolagati sve do namirenja obezbeđenog potraživanja, odnosno brisanja založnog prava.

Izuzetno od

stava 3. ovog člana

, ugovorom o zalozi na digitalnoj imovini može se utvrditi da će raspolaganje založenom digitalnom imovinom biti dozvoljeno. U tom slučaju, založenu digitalnu imovinu čuva pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom koji vodi registar založnog prava u koji je upisano založno pravo na toj digitalnoj imovini, i to do namirenja obezbeđenog potraživanja, odnosno brisanja založnog prava na toj digitalnoj imovini, u skladu sa ugovorom o zalozi na toj digitalnoj imovini.

Ako je zalogodavac založio digitalnu imovinu na kojoj nema pravo svojine ili ako zaloga nije punovažna iz drugih razloga, upis u registar založnog prava ne proizvodi pravno dejstvo.

Upis založnog prava u registar založnog prava mogu tražiti poverilac ili zalogodavac.

Ako upis traži poverilac, potrebna je izričita izjava zalogodavca da pristaje da poverilac upiše založno pravo u registar založnog prava.

Poverilac čije je založno pravo upisano u registar založnog prava može se naplatiti iz vrednosti predmeta založnog prava pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno u celosti.

Založnim pravom može se obezbediti novčano potraživanje u domaćoj ili stranoj valuti u skladu sa zakonom, kao i nenovčano potraživanje izraženo u digitalnoj imovini.

Založnim pravom obezbeđuje se određen iznos glavnog potraživanja, dužna kamata i troškovi ostvarenja naplate potraživanja.

Založnim pravom mogu se obezbediti i buduća, kao i uslovna potraživanja.

U slučaju stečajnog postupka nad imovinom zalogodavca, na namirenje iz vrednosti predmeta založnog prava primenjuju se pravila zakona kojim se uređuje stečaj, osim ako nije drugačije propisano ovim zakonom.

Založni poverilac je, u smislu zakona kojim se uređuje stečaj, razlučni poverilac koji je stekao založno pravo u skladu sa ovim zakonom.

Ugovorom o zalozi na digitalnoj imovini ili posebnim punomoćjem založni poverilac ili više njih mogu ovlastiti treće lice da preduzima pravne radnje radi zaštite i namirenja obezbeđenog potraživanja (u daljem tekstu: ovlašćeno lice).

Ovlašćeno lice u odnosu na zalogodavca ima prava založnog poverioca.

Za odricanje od založnog prava ovlašćeno lice mora imati posebno ovlašćenje.

Pri upisu založnog prava u registar založnog prava upisuju se podaci o ovlašćenom licu umesto podataka o založnom poveriocu.

Ako ima više založnih poverilaca oni mogu na način iz

stava 1. ovog člana

odrediti jednog od njih da obavlja poslove ovlašćenog lica.

Zalogodavac, u smislu ovog zakona, je lice koje ima pravo svojine na digitalnoj imovini ili svojstvo imaoca digitalne imovine kojom može slobodno raspolagati.

Zalogodavac može biti dužnik ili treće lice.

Zalogodavac ima pravo da upotrebljava založenu digitalnu imovinu u skladu sa njenom uobičajenom namenom, kao i da, ako digitalna imovina koja je predmet založnog prava daje plodove, pribira te plodove.

Ugovorom o zalozi na digitalnoj imovini može se utvrditi da založni poverilac ima prava iz

stava 1. ovog člana

.

Pravo na upotrebu založene digitalne imovine može se ugovorom o zalozi na digitalnoj imovini proširiti ili ograničiti.

Zalogodavac može da založi digitalnu imovinu na kojoj je već uspostavljeno založno pravo, ako ugovorom o zalozi na digitalnoj imovini nije drugačije utvrđeno.

Ugovorom o zalozi na digitalnoj imovini može se utvrditi da založni poverilac ima pravo da u trenutku dospelosti potraživanja, pod uslovom da založena digitalna imovina ima tržišnu cenu, po toj tržišnoj ceni digitalnu imovinu zadrži za sebe.

Založni poverilac i zalogodavac se mogu sporazumeti da će poverilac moći da predmet založnog prava po određenoj ceni zadrži za sebe u trenutku dospelosti potraživanja.

Založni poverilac ima pravo da iz cene postignute prodajom predmeta založnog prava naplati svoje potraživanje pre ostalih poverilaca zalogodavca, osim ako nije drugačije određeno ovim zakonom.

Ako je isti predmet založnog prava, u skladu sa ovim zakonom, založen većem broju poverilaca, redosled isplate njihovih potraživanja iz vrednosti tog predmeta određuje se prema vremenu (dan, čas i minut) prijema zahteva za upis založnog prava u registar založnih prava.

Utvrđivanje reda prvenstva za obezbeđenje potraživanja po osnovu javnih prihoda ili drugih potraživanja Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave vrši se na način predviđen

stavom 2. ovog člana

.

U trenutku dospelosti, založni poverilac stiče pravo da iz vrednosti predmeta založnog prava namiri svoje glavno potraživanje, kamatu i troškove oko ostvarenja naplate potraživanja.

Višak vrednosti iznad iznosa potraživanja dobijen nakon namirenja iz predmeta založnog prava založni poverilac je dužan isplatiti zalogodavcu narednog radnog dana, u suprotnom plaća zalogodavcu propisanu zateznu kamatu za period od dana namirenja do dana isplate viška vrednosti.

Zalogodavac je dužan da sarađuje sa založnim poveriocem u postupku namirenja poveriočevog potraživanja iz predmeta založnog prava.

Zalogodavac je dužan da založnom poveriocu pruži obaveštenja radi sprovođenja namirenja.

Obaveze zalogodavca iz st. 1. i 2. ovog člana ima i dužnik, kada to nije isto lice.

Ako povredi neku od obaveza iz ovog člana zalogodavac, odnosno dužnik kada to nije isto lice, dužan je da naknadi štetu koju trpi založni poverilac.

Zalogodavac je dužan da trpi da se založni poverilac namiri iz vrednosti predmeta založnog prava.

Do okončanja namirenja, zalogodavac je dužan da se uzdržava od radnji kojima se može smanjiti vrednost predmeta založnog prava.

Zalogodavac je dužan da preduzme i druge radnje koje su neophodne da bi založni poverilac mogao da namiri svoje potraživanje.

Ako povredi neku od obaveza iz ovog člana, zalogodavac je dužan da naknadi štetu koju trpi založni poverilac.

Založni poverilac može pristupiti vansudskoj prodaji predmeta založnog prava po dospelosti obezbeđenog potraživanja.

Potvrda iz registra založnog prava na digitalnoj imovini daje ovlašćenje založnom poveriocu da u ime i za račun zalogodavca zaključi ugovor o prodaji digitalne imovine u postupku namirenja.

Dužnik može punovažno ispuniti dug u bilo koje vreme pre prodaje založene digitalne imovine.

U roku iz

stava 3. ovog člana

zalogodavac može, iako nije dužan, ispuniti obavezu dužnika.

Vansudska prodaja predmeta založnog prava, u smislu ovog zakona, obuhvata i javnu prodaju putem nadmetanja.

Savesno lice koje kupi predmet založnog prava na vansudskoj javnoj prodaji, stiče pravo svojine na tom predmetu bez tereta.

Pravo svojine koje je savesni kupac stekao ne može se osporavati zbog eventualnih propusta u postupku prodaje.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na druge vrste vansudskih prodaja u postupku namirenja, ako je lice kupilo predmet založnog prava po tržišnoj ceni ili po ceni po kojoj bi ga prodao razuman i pažljiv čovek, čuvajući interese dužnika i zalogodavca.

Založni poverilac se može namiriti iz vrednosti založene digitalne imovine i posle zastarelosti njegovog potraživanja.

Ako potraživanje založnog poverioca prestane isplatom duga ili na drugi način, založno pravo prestaje i briše se iz registra založnog prava na digitalnoj imovini na zahtev založnog poverioca, dužnika ili zalogodavca, kada to nije isto lice.

Založno pravo prestaje i briše se iz registra založnog prava na digitalnoj imovini ako digitalna imovina prestane da postoji.

Založno pravo prestaje na osnovu javne prodaje i druge prodaje založene digitalne imovine, izvršene radi namirenja potraživanja založnog poverioca.

Brisanje založnog prava iz registra založnog prava na digitalnoj imovini može se tražiti i kada se založni poverilac odrekne založnog prava u pismenoj formi, kada se svojstvo založnog poverioca stekne u istom licu sa svojstvom dužnika, kao i kada založni poverilac stekne pravo svojine na založenoj digitalnoj imovini.

Ako dužnik ili zalogodavac, kad to nije isto lice, traži brisanje založnog prava, dužan je da podnese registru založnog prava na digitalnoj imovini pismenu izjavu založnog poverioca da pristaje na brisanje, sudsku odluku ili drugi odgovarajući dokument iz kojeg proističe da je založno pravo prestalo.

Registar založnog prava na digitalnoj imovini je registar koji vodi pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom koji za to ima dozvolu nadzornog organa, a u koji se, u skladu sa ovim zakonom, upisuju založna prava na digitalnoj imovini.

Nadzorni organ na svojoj internet prezentaciji objavljuje spisak svih pružalaca usluga povezanih s digitalnom imovinom koji vode registar založnog prava na digitalnoj imovini iz

stava 1. ovog člana

.

Registar založnog prava na digitalnoj imovini dostupan je svim licima bez obzira na mesto i teritoriju s koje pristupaju tom registru. Sva lica se mogu obratiti bilo kom pružaocu usluga povezanih s digitalnom imovinom koji vodi registar založnog prava na digitalnoj imovini, radi pretraživanja.

Podaci iz registra založnog prava na digitalnoj imovini su javni i besplatno dostupni na internet prezentaciji pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom koji vodi registar založnog prava na digitalnoj imovini.

Registar založnog prava na digitalnoj imovini se mora voditi ažurno.

Upis podataka u registar založnog prava na digitalnoj imovini nije dokaz o postojanju svojinskih i drugih prava zalogodavca na založenoj digitalnoj imovini, niti da je obezbeđeno potraživanje ili zalaganje punovažno.

Više pružalaca usluga povezanih s digitalnom imovinom koji vode registar založnog prava na digitalnoj imovini mogu da zaključe sporazum o uspostavljanju zajedničkog registra založnog prava na digitalnoj imovini.

Registar založnog prava na digitalnoj imovini sadrži:

Ako je subjekt založnog prava domaće fizičko lice, podaci iz

stava 1. tačka 1)

ovog člana odnose se na ime, prezime, jedinstveni matični broj i mesto u kome to lice ima prebivalište, a ako je subjekt založnog prava strano fizičko lice podaci iz

stava 1. tačka 1)

ovog člana odnose se na ime, prezime, broj pasoša i zemlju izdavanja pasoša.

Ako je subjekt založnog prava domaće pravno lice podaci iz

stava 1. tačka 1)

ovog člana odnose se na poslovno ime i matični broj, a ako je subjekt založnog prava strano pravno lice podaci iz

stava 1. tačka 1)

ovog člana odnose se na poslovno ime, oznaku pod kojom se to pravno lice vodi u stranom registru privrednih subjekata, naziv tog registra i naziv države u kojoj se nalazi njegovo sedište.

U registar založnog prava na digitalnoj imovini se upisuju i sve promene podataka iz

stava 1. ovog člana

.

Izmene i dopune koje se odnose na bitne elemente upisanog založnog prava imaju karakter novog upisa.

Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom koji vodi registar založnog prava na digitalnoj imovini je dužan da vodi evidenciju o vremenu (dan, čas i minut) prijema zahteva za upis založnog prava u registar založnih prava.

U registar zaloge upisuju se zabeležba spora po tužbi za brisanje založnog prava ili drugog spora u vezi sa založnim pravom.

Za brisanje zabeležbe spora prilaže se pravosnažna odluka suda ili poravnanje kojim je predmetni spor okončan.

Nadzorni organ može propisati i druge slučajeve u kojima dolazi do brisanja zabeležbe spora.

Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom dužan je da čuva dokumentaciju na osnovu koje je izvršen upis podataka u registar založnog prava na digitalnoj imovini, odnosno na osnovu koje je založno pravo brisano, i to pet godina od dana prestanka založnog prava.

Dokumentacija iz

stava 1. ovog člana

u papirnoj formi prevodi se u elektronsku formu i čuva u skladu sa propisima kojima se uređuje čuvanje elektronskih dokumenata.

Ugovorom o fiduciji digitalne imovine obavezuje se fiducijarni dužnik (u daljem tekstu: fiducijant) prema fiducijarnom poveriocu (u daljem tekstu: fiducijar) da na njega, u svrhu obezbeđenja potraživanja, prenese pravo svojine na digitalnoj imovini, a fiducijar se obavezuje da, u skladu sa tim ugovorom, primljena ili ekvivalentna sredstva obezbeđenja vrati fiducijantu po izvršenju obezbeđenog potraživanja, odnosno istovremeno s tim izvršenjem.

Fiducijar, ako nije drugačije ugovoreno, ima pravo da koristi digitalnu imovinu koja je predmet ugovora o fiduciji iz

stava 1. ovog člana

i da njome raspolaže, uključujući i pravo na njeno otuđenje.

Fiducijant može biti i treće lice koje pruža obezbeđenje za tuđi dug.

Ugovor o fiduciji digitalne imovine može se, osim u svrhu obezbeđenja potraživanja u skladu sa

stavom 1. ovog člana

, zaključiti i u drugu svrhu koja u tom slučaju mora biti definisana samim ugovorom o fiduciji digitalne imovine.

Nadzorni organ bliže uređuje fiduciju na digitalnoj imovini i propisuje bliže uslove i obaveznu sadržinu ugovora o fiduciji digitalne imovine.

Ako je to propisano pravilima poslovanja pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom i ako je to utvrđeno u ugovoru o fiduciji digitalne imovine, na fiduciju digitalne imovine se mogu shodno primeniti odredbe ovog zakona koje se odnose na založno pravo na digitalnoj imovini.

Ukoliko je ugovor o fiduciji zaključen u svrhu obezbeđenja potraživanja u skladu sa

članom 121. stav 1. ovog zakona

fiducijant će, u smislu zakona kojim se uređuje stečajni postupak, imati položaj razlučnog poverioca.

Ukoliko je ugovor o fiduciji zaključen u bilo koju svrhu osim obezbeđenja potraživanja, u skladu sa

članom 121. stav 4. ovog zakona

, fiducijant će, u smislu zakona kojim se uređuje stečajni postupak, imati položaj izlučnog poverioca.