Narodna banka Srbije vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke, uključujući i kontrolu zakonitosti poslovanja banke u primeni propisa kojima se uređuju finansijske i platne usluge (oblast zaštite korisnika) i kontrolu poslovanja banke u oblasti sprečavanja pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, u skladu sa ovim zakonom i drugim zakonom po kojem je Narodna banka Srbije nadležna za vršenje nadzora nad poslovanjem banaka.
Narodna banka Srbije vrši posredno - kontrolom izveštaja i druge pismene i elektronske dokumentacije koju banka dostavlja Narodnoj banci Srbije u skladu sa ovim zakonom, kao i drugih podataka o poslovanju banke kojima Narodna banka Srbije raspolaže, i neposredno - uvidom u poslovne knjige i drugu pismenu i elektronsku dokumentaciju banke i informacioni sistem banke.
Narodna banka Srbije može izvršiti kontrolu nad bilo kojim članom bankarske grupe na način utvrđen
Pri vršenju kontrole iz ovog člana, Narodna banka Srbije ima pravo uvida u podatke o ukupnom iznosu, vrsti i ažurnosti u ispunjavanju obaveza fizičkih i pravnih lica klijenata banaka koje prikuplja posebno lice (kreditni biro), kao i pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju pravnih lica koja su s bankom kod koje se vrši kontrola povezana imovinskim, upravljačkim i poslovnim odnosima, a može od tih lica zahtevati da joj dostave i druge podatke.
Lica kod kojih se vrši kontrola iz ovog člana dužna su da ovlašćenim licima Narodne banke Srbije omoguće nesmetano vršenje kontrole i da sarađuju s njima.
Narodna banka Srbije može propisom utvrditi obavezu banaka da plaćaju naknadu za vršenje kontrole iz ovog člana, kao i način obračuna, rokove plaćanja i druga pitanja u vezi sa ovom naknadom.
Narodna banka Srbije vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke u skladu sa svojim godišnjim planom, odnosno po potrebi, na osnovu diskrecione procene, na osnovu pristupa zasnovanog na proceni rizika.
Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja kontrole iz ovog člana.
Neposrednu kontrolu nad poslovanjem banke, u skladu s politikom i procedurama Narodne banke Srbije, vrše zaposleni Narodne banke Srbije koje rešenjem za to odredi guverner Narodne banke Srbije ili lice koje on ovlasti.
može se odrediti i drugo lice koje nije zaposleno u Narodnoj banci Srbije da učestvuje u postupku neposredne kontrole, ako zbog odgovarajućih stručnih znanja može pružiti podršku zaposlenima iz tog stava.
U postupku neposredne kontrole banke mogu učestvovati i ovlašćena lica stranog regulatornog tela koje kontroliše, odnosno nadzire poslovanje članova iste bankarske grupe u kojoj je i banka, u skladu sa sporazumom o saradnji zaključenim između Narodne banke Srbije i tog tela.
Banka je dužna da ovlašćenim licima Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: ovlašćena lica) omogući da kontrolu njenog poslovanja izvrše u sedištu banke i u svim njenim organizacionim delovima.
Banka je dužna da ovlašćenim licima omogući da izvrše kontrolu usklađenosti s propisima njenih poslovnih knjiga i druge dokumentacije, kao i informacione tehnologije.
Banka je dužna da ovlašćenim licima stavi na uvid poslovne knjige i dokumentaciju koju ta lica budu zahtevala u pismenoj, odnosno elektronskoj formi, kao i da im, radi vršenja kontrole računarskih programa, omogući pristup sistemu baze podataka koji banka koristi.
Neposrednu kontrolu u skladu sa ovim zakonom ovlašćena lica vrše radnim danom u toku redovnog radnog vremena, a kada je to neophodno zbog obima i prirode kontrole, mogu je vršiti i van radnog vremena.
Ovlašćena lica u vršenju kontrole mogu da:
1)
pristupaju svim organizacionim delovima i prostorijama banke, uz poštovanje njenih bezbednosnih procedura;
2)
zahtevaju da im se stavi na raspolaganje zasebna prostorija za obavljanje poslova kontrole;
3)
zahtevaju da im se obezbede kopije dokumenata koji su u vezi s predmetom kontrole;
4)
neposredno komuniciraju s rukovodiocima banke i zaposlenima u banci radi dobijanja neophodnih pojašnjenja;
5)
obavljaju razgovore s rukovodiocima banke i zaposlenima u banci.
ovog člana mogu se tonski snimati uz prethodno obaveštavanje o tome rukovodioca, odnosno zaposlenog banke s kojim se razgovor obavlja, a to obaveštavanje može se učiniti i usmeno.
Banka koja podatke obrađuje ili poslovne knjige i drugu dokumentaciju vodi u elektronskom obliku, dužna je da ovlašćenim licima, na njihov zahtev, pruži neophodnu tehničku podršku u kontroli tih knjiga, odnosno te dokumentacije.
Banka je dužna da imenuje svog predstavnika koji će ovlašćenim licima pružiti svu neophodnu pomoć da nesmetano vrše kontrolu.
Neposredna kontrola zakonitosti poslovanja banke u primeni propisa kojima se uređuju finansijske i platne usluge može se vršiti prikriveno, odnosno tako da se lica ovlašćena za kontrolu predstavljaju kao lica koja se banci obraćaju radi pružanja određenih finansijskih, odnosno platnih usluga.
vrše prikrivenu neposrednu kontrolu tako što od zaposlenih u banci zahtevaju određene podatke i informacije o bilo kojim proizvodima i uslugama koje banka nudi, te s tim u vezi postavljaju određena pitanja, zahtevaju objašnjenja, pojašnjenja i sl.
Razgovori koji se tokom prikrivene neposredne kontrole obavljaju sa zaposlenima u banci i drugim licima iz
mogu da se tonski snimaju bez prethodne najave i obaveštenja, radi sačinjavanja zapisnika o prikrivenoj neposrednoj kontroli, a snimak nastao na ovaj način ne može se upotrebiti u druge svrhe (npr. radi pokretanja i vođenja radnog spora protiv zaposlenog).
čuva se do okončanja postupka kontrole, a najduže dve godine od dana nastanka, osim kada je odlukom guvernera Narodne banke Srbije iz opravdanih razloga produžen rok čuvanja tog snimka.
određuje se i štiti kao tajni podatak u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.
Nakon završene prikrivene neposredne kontrole u određenim poslovnim prostorijama banke, lica ovlašćena za prikrivenu neposrednu kontrolu mogu se pred licima zaposlenim u banci i drugim licima iz
, da započnu, odnosno nastave postupak neposredne kontrole.
Zaposleni u Narodnoj banci Srbije mogu vršiti prikrivenu posrednu kontrolu primene propisa kojima se uređuju finansijske i platne usluge i iz prostorija Narodne banke Srbije, odnosno na daljinu, korišćenjem savremenih sredstava komunikacije, kao što su telefonski ili video poziv, razmenom poruka putem elektronske pošte ili aplikacija za komunikaciju i sl.
Ovlašćena lica koja vrše kontrolu dužna su da o izvršenoj kontroli sačine zapisnik (u daljem tekstu: zapisnik o kontroli), osim u slučaju da se zaključi supervizorski sporazum iz
Zapisnik o kontroli sačinjava se i kada se u postupku posredne kontrole utvrde nepravilnosti u poslovanju banke, osim u slučaju da je banka o tim nepravilnostima obavestila Narodnu banku Srbije, odnosno u slučaju da se zaključi supervizorski sporazum iz
Zapisnik o kontroli Narodna banka Srbije dostavlja banci, koja na njega može dati primedbe u roku koji odredi Narodna banka Srbije, a koji ne može biti kraći od deset dana od dana dostavljanja tog zapisnika.
Narodna banka Srbije neće razmatrati primedbe banke na zapisnik o kontroli koje se odnose na promenu činjeničnog stanja nastalu nakon perioda za koji je izvršena kontrola (presečni datum), ali ih može uzeti u obzir pri izricanju mere iz ovog zakona.
Kada se proverom navoda iznetih u primedbama banke na zapisnik o kontroli utvrdi činjenično stanje koje je bitno različito od onog navedenog u zapisniku - sačinjava se dopuna zapisnika o kontroli, koja se dostavlja banci.
Narodna banka Srbije doneće rešenje o obustavi postupka kontrole ako u zapisniku o kontroli nisu utvrđene nepravilnosti ili su utvrđene manje značajne nepravilnosti, ili ako banka, u roku propisanom ovim zakonom, svojim primedbama osnovano ospori sve nalaze iz zapisnika o kontroli ili deo tih nalaza tako da preostale nepravilnosti predstavljaju manje značajne nepravilnosti.
Narodna banka Srbije može doneti rešenje o obustavi postupka kontrole ako banka u roku propisanom za dostavljanje primedaba na zapisnik o kontroli dostavi dokaze da su utvrđene nepravilnosti otklonjene ili da je otklonjen deo tih nepravilnosti, i to tako da preostale nepravilnosti predstavljaju manje značajne nepravilnosti.
Ako identifikuje okolnosti na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da u poslovanju banke postoje određeni propusti ili nepravilnosti koji bitno ne utiču na njeno finansijsko stanje, ali koje je neophodno pravovremeno i efikasno otkloniti - Narodna banka Srbije može toj banci predložiti zaključenje supervizorskog sporazuma.
Narodna banka Srbije može banci predložiti zaključenje supervizorskog sporazuma i ako u njenom poslovanju identifikuje okolnosti na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da postoje određeni propusti ili nepravilnosti u primeni propisa kojima se uređuju finansijske i platne usluge a za koje se mogu izreći mere iz
, ali je radi pravovremenog i efikasnog otklanjanja tih nepravilnosti neophodno u što kraćem roku naložiti banci njihovo otklanjanje.
Supervizorskim sporazumom se naročito:
1)
konstatuju određeni propusti ili nepravilnosti iz ;
2)
daje obrazloženje ispunjenosti uslova iz za njegovo zaključenje;
3)
precizno određuju i opisuju mere, aktivnosti i radnje koje je banka dužna da sprovede u određenom roku;
4)
ako je primenljivo, u zavisnosti od predmeta kontrole, određuje iznos novčanih sredstava za koji je banka dužna da na određeni način obešteti korisnike (povraćaj sredstava, umanjenje duga, obračun i isplata zatezne kamate i sl.);
5)
definiše postupak za praćenje izvršenja obaveza banke iz supervizorskog sporazuma, kao i posledice propuštanja rokova za njihovo izvršenje.
Ako je to opravdano usled težine ili prirode utvrđenih nepravilnosti, supervizorskim sporazumom može se utvrditi i novčana kazna za banku i za člana upravnog, odnosno izvršnog odbora banke, u iznosu koji se utvrđuje u skladu s
, a koja može biti blaža od novčane kazne koja se u skladu s tim članom izriče za nepravilnosti uporedive težine ili prirode kod kojih taj sporazum nije zaključen - ako postoje olakšavajuće okolnosti pod kojima je učinjena povreda odredaba ovog zakona i/ili drugog propisa koje ukazuju da se svrha izricanja novčane kazne može postići i blažom novčanom kaznom.
Supervizorski sporazum zaključuje se između Narodne banke Srbije i banke, nakon obavljenih razgovora koji imaju za cilj da se na sveobuhvatan način utvrdi činjenično stanje u pogledu eventualnih propusta ili nepravilnosti, te da se zajednički utvrdi i definiše najefikasniji način za njihovo otklanjanje, vodeći pritom računa o interesima korisnika, deponenata ili drugih klijenata banke.
Supervizorski sporazum zaključen u skladu sa ovim članom predstavlja izvršnu ispravu.
Ako banka ne prihvati predlog za zaključenje supervizorskog sporazuma, Narodna banka Srbije pokreće postupak kontrole.
Ako banka ne sprovede mere, aktivnosti i radnje u skladu sa uslovima bliže uređenim supervizorskim sporazumom, odnosno ako prekrši taj sporazum - Narodna banka Srbije može prema toj banci preduzeti mere propisane ovim zakonom.
Sporazum iz ovog člana može se zaključiti i ako Narodna banka Srbije identifikuje okolnosti na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da postoje određeni propusti ili nepravilnosti u primeni propisa kojima se uređuju sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.
Ako banka, u rokovima propisanim ovim zakonom, ne dostavi primedbe na zapisnik o kontroli ili dostavljenim primedbama osnovano ne ospori nalaze iz zapisnika kojima je utvrđeno da je banka postupala suprotno propisima ili na način koji ugrožava njen bonitet, Narodna banka Srbije preduzeće prema toj banci jednu od mera iz ovog zakona.
Ako proverom navoda iz primedaba banke na zapisnik o kontroli utvrdi da one bitno ne menjaju činjenično stanje, Narodna banka Srbije preduzeće prema toj banci jednu od mera iz ovog zakona.
, ako Narodna banka Srbije u toku vršenja neposredne kontrole ili na osnovu izveštaja, druge dokumentacije, podataka i informacija pribavljenih posrednom kontrolom, oceni da je banka učinila teže nepravilnosti, odnosno da se njeno finansijsko stanje znatno pogoršalo ili da postoji mogućnost znatnog pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti banke, odnosno da su ugroženi interesi deponenata ili drugih klijenata banke ili da postoji mogućnost ugrožavanja tih interesa, rešenjem o privremenoj meri naložiće banci da preduzme jednu ili više aktivnosti iz
Banka ometa kontrolu ako činjenjem ili nečinjenjem otežava sprovođenje postupka kontrole u vidu nepostupanja po zahtevima iz , neažurnosti u pismenoj komunikaciji sa ovlašćenim licima, kao i u drugim slučajevima koje Narodna banka Srbije može propisati.
Banka, u smislu ovog zakona, onemogućava postupak kontrole ako svojim činjenjem ili nečinjenjem otežava ili sprečava utvrđivanje činjeničnog stanja, a naročito u sledećim slučajevima:
1)
ako po zahtevu Narodne banke Srbije, odnosno ovlašćenih lica i u roku određenom tim zahtevom ne dostavi sve tražene podatke i dokumentaciju kojima je banka dužna da raspolaže prema zakonu, podzakonskim aktima ili standardima opreznog bankarskog poslovanja;
2)
ako namerno ili grubom nepažnjom dostavi netačne ili nepotpune podatke ili dokumentaciju;
3)
ako ovlašćenim licima ne obezbedi uslove neophodne za vršenje kontrole banke, odnosno ne obezbedi da ih ne ometaju zaposleni u banci i druga lica;
4)
ako ne dostavi tri uzastopna izveštaja koje je dužna da periodično dostavlja u skladu sa zakonom ili podzakonskim aktima i ako ni na ponovljeni zahtev Narodne banke Srbije u za to određenom roku ne dostavi tražene izveštaje ili podatke.
Ako utvrdi da banka ometa, odnosno onemogućava postupak kontrole na način iz - Narodna banka Srbije može, nezavisno od drugih mera predviđenih ovim zakonom, banci rešenjem izreći novčanu kaznu u iznosu koji se utvrđuje u skladu s