Banka je dužna da obezbedi funkcionalnu i organizacionu odvojenost aktivnosti upravljanja rizicima i redovnih poslovnih aktivnosti banke.
Upravljanje rizicima usklađuje se s veličinom i organizacionom strukturom banke, obimom njene aktivnosti i vrstama poslova koje banka obavlja.
Banka svojim aktima propisuje strategiju i politike za upravljanje rizicima, strategiju i plan upravljanja kapitalom, procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima, u skladu s propisima, standardima i pravilima struke.
obuhvataju se sve vrste rizika kojima je banka izložena u svom poslovanju, a naročito:
1)
rizik likvidnosti;
2)
kreditni rizik;
3)
kamatni rizik u bankarskoj knjizi;
3a)
devizni rizik i ostali tržišni rizici;
4)
rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica;
5)
rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva i investicione nekretnine banke;
6)
rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena;
7)
operativni rizik, uključujući pravni rizik, rizik modela i rizik neodgovarajućeg upravljanja informacionim i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje banke;
Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti te banke da ispunjava svoje dospele obaveze.
Banka svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji joj omogućava da u svakom trenutku ispuni svoje dospele obaveze (likvidnost) i da trajno ispunjava sve svoje obaveze (solventnost).
Radi efikasnog upravljanja rizikom likvidnosti, nadležni organ banke usvaja i sprovodi politiku upravljanja likvidnošću, koja obuhvata planiranje priliva i odliva novčanih sredstava, praćenje likvidnosti i donošenje odgovarajućih mera za sprečavanje ili otklanjanje uzroka nelikvidnosti.
Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način upravljanja rizikom likvidnosti banke, način utvrđivanja i nivoe likvidnosti banke, uključujući i kritično nizak nivo likvidnosti, ograničenja koja se odnose na izloženost banke riziku likvidnosti, kao i posebne zahteve u vezi s likvidnošću banke.
Kreditni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.
Banka je dužna da kreditni rizik identifikuje, meri i procenjuje prema kreditnoj sposobnosti dužnika i njegovoj urednosti u izvršavanju obaveza prema banci, kao i prema kvalitetu instrumenata obezbeđenja potraživanja banke.
Radi adekvatnog i efikasnog upravljanja kreditnim rizikom, banka je dužna da, u skladu s propisima Narodne banke Srbije i svojim aktima, obračunava i izdvaja rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.
Banka je dužna da svojim unutrašnjim aktima propiše posebne politike i procedure za identifikovanje loše aktive i upravljanje tom aktivom, kao i za redovno izveštavanje organa banke o kvalitetu kreditnog portfolija.
Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način postupanja banke u vezi s praćenjem kvaliteta instrumenata obezbeđenja iz
i praćenjem kvaliteta rada lica koja vrše procenu tih instrumenata, te slučajeve u kojima je banka dužna da otpiše bilansnu aktivu i vanbilansne stavke određenog stepena naplativosti, a može bliže urediti i sadržaj politika iz
Narodna banka Srbije može propisati način utvrđivanja i izdvajanja rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.
Kamatni rizik u bankarskoj knjizi jeste rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena kamatnih stopa.
Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i minimalne standarde upravljanja kamatnim rizikom u bankarskoj knjizi iz
Tržišni rizici su rizici od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu promena vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki banke koje nastaju usled kretanja cena na tržištu.
Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa.
Banka je dužna da obim i strukturu svoje imovine i obaveza uskladi na način koji omogućuje efikasno upravljanje tržišnim rizicima.
Banka je dužna da svojim unutrašnjim aktima propiše politike i procedure za identifikovanje, merenje i procenu tržišnih rizika, za upravljanje tržišnim rizicima, kao i za redovno izveštavanje organa banke o vrstama i nivou tih rizika.
Izloženost banke prema jednom licu jeste ukupan iznos potraživanja i vanbilansnih stavki koji se odnose na to lice ili grupu lica koja se smatraju povezanim licima u smislu ovog zakona (krediti, ulaganja u dužničke hartije od vrednosti, vlasnički ulozi i učešća, izdate garancije i avali i sl.).
Velika izloženost banke prema jednom licu ili grupi lica koja se smatraju povezanim licima u smislu ovog zakona jeste izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala banke.
Izloženost banke prema jednom licu ili grupi lica koja se smatraju povezanim licima u smislu ovog zakona ne sme preći 25% kapitala banke.
Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način obračuna velikih izloženosti, kao i izloženosti banke prema jednom licu ili grupi lica koja se smatraju povezanim licima u smislu ovog zakona, uključujući i oblik kapitala koji se uzima u obzir za potrebe tog obračuna, a može propisati i najveći dozvoljeni zbir svih velikih izloženosti banke.
Ulaganje banke u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru ne sme preći 10% kapitala banke.
Ukupna ulaganja banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru, kao i u osnovna sredstva i investicione nekretnine banke ne smeju preći 60% kapitala banke.
Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima, grešaka u razvoju, neodgovarajuće primene ili upotrebe internih modela, kao i usled nepredvidivih eksternih događaja.
Banka je dužna da, na osnovu strategije i politika za upravljanje rizicima, usvoji i primenjuje procedure za identifikovanje, merenje, odnosno procenu operativnog rizika, kao i za upravljanje tim rizikom, uključujući i adekvatno upravljanje informacionim sistemom.
Radi adekvatnog upravljanja informacionim sistemom, banka je dužna da obezbedi kontinuitet poslovanja na teritoriji Republike Srbije za nesmetano odvijanje njenih poslovnih procesa ili funkcija čije neadekvatno funkcionisanje može značajnije ugroziti stabilnost i kontinuitet poslovanja ili prouzrokovati izostanak pružanja usluga te banke utvrđenih zakonom.
Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način identifikacije, merenja i procene rizika iz ovog člana, kao i upravljanja tim rizikom.
Rizik od pranja novca i finansiranja terorizma je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat, kapital ili reputaciju banke usled korišćenja banke u svrhu pranja novca i/ili finansiranja terorizma i/ili finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.
Rizik prekomernog stepena zaduženosti banke je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog postojećeg ili potencijalnog stepena zaduženosti koji može dovesti do izmena u ostvarivanju poslovnog plana banke, kao što je prinudna prodaja imovine usled koje mogu nastati gubici ili prilagođavanja vrednosti preostale imovine banke.
Banka je dužna da uspostavi politike i procedure za identifikovanje, merenje i praćenje rizika prekomernog stepena zaduženosti i za upravljanje tim rizikom.
Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način upravljanja rizikom iz
Banka je dužna da usvoji i primenjuje adekvatnu i sveobuhvatnu strategiju i plan upravljanja kapitalom, kao i da uspostavi odgovarajuće procese radi procene i održavanja nivoa i strukture kapitala koji je u svakom trenutku potreban za pokriće svih rizika kojima je banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, uključujući i rizike koji su utvrđeni kroz rezultate testiranja otpornosti banke na stres.
Banka je dužna da kontinuirano sprovodi dokumentovani proces interne procene adekvatnosti kapitala koji odgovara prirodi, obimu i složenosti aktivnosti banke, u skladu sa strategijom i politikama za upravljanje rizicima, kao i strategijom upravljanja kapitalom.
Banka je dužna da usvoji strategiju, politiku i procedure za identifikovanje, merenje i praćenje rizika likvidnosti i za upravljanje tim rizikom, na periodičnoj i na dnevnoj osnovi, kao i da uspostavi odgovarajuće procese i sisteme za upravljanje rizikom likvidnosti - kojima se obezbeđuje da banka u svakom trenutku održava odgovarajući nivo likvidnosti.
Banka je dužna da kontinuirano sprovodi dokumentovani proces interne procene adekvatnosti likvidnosti banke koji odgovara prirodi, obimu i složenosti aktivnosti banke, u skladu sa strategijom i politikama za upravljanje rizicima, kao i strategijom upravljanja rizikom likvidnosti.
Narodna banka Srbije može propisati sadržinu akata iz , bliže uslove i minimalne standarde za sprovođenje procesa interne procene adekvatnosti kapitala i procesa interne procene adekvatnosti likvidnosti u banci, kao i način i rokove izveštavanja banke o sprovođenju i rezultatima ovih procesa.
Banka je dužna da izradi i Narodnoj banci Srbije dostavi plan oporavka kojim su predviđene mere koje će banka primeniti u slučaju znatnog pogoršanja njenog finansijskog stanja, naročito kada je potkapitalizovana, radi ponovnog uspostavljanja njenog održivog poslovanja i odgovarajućeg finansijskog položaja.
Banka je dužna da plan oporavka ažurira najmanje jednom godišnje, a na zahtev Narodne banke Srbije i češće.
Banka je dužna da plan oporavka ažurira i u slučaju promene pravne ili organizacione strukture banke, promene u njenom poslovanju ili promene njenog finansijskog položaja, kada te promene imaju materijalni značaj, kao i u slučaju drugih promena koje utiču na sadržinu plana oporavka i mogućnost njegove primene.
Narodna banka Srbije bliže propisuje način i rokove dostavljanja plana oporavka i ažuriranog plana oporavka.
Banka je dužna da planom oporavka utvrdi različite mogućnosti (opcije) za oporavak i mere koje bi se primenile u okviru svake od ovih mogućnosti, kao i da obezbedi odgovarajuće uslove i procedure za blagovremeno preduzimanje aktivnosti za njen oporavak.
Banka je dužna da aktivnosti i mere za oporavak utvrdi i na osnovu predviđanja različitih situacija u kojima bi mogli nastupiti ozbiljni makroekonomski i finansijski poremećaji značajni za poslovanje te banke, uključujući sistemske događaje i poremećaje koji se odnose na poslovanje određenih lica ili grupe društava.
Plan oporavka sadrži opis skupa različitih aktivnosti i mera za oporavak koje će banka preduzeti u vezi s kapitalom i likvidnošću, predviđene rokove za sprovođenje pojedinih elemenata ovog plana i identifikaciju kritičnih funkcija, kao i druge elemente i podatke koje propiše Narodna banka Srbije.
koje se mogu utvrditi planom oporavka obuhvataju naročito promene članova organa upravljanja i drugih lica na rukovodećem položaju u banci, promene u podeli dužnosti i odgovornosti zaposlenih, zatvaranje jedne ili više organizacionih jedinica, izmene poslovnih aktivnosti i usluga banke, obezbeđivanje dodatnog kapitala, konverziju odgovarajućih elemenata kapitala u akcije ili druge vlasničke instrumente i dr.
Ako banka planira da za oporavak koristi kredite za likvidnost ili druge olakšice koje bankama, u skladu s propisima, može odobriti Narodna banka Srbije, plan oporavka sadrži i analizu o tome kada, kako i pod kojim uslovima će banka podneti zahtev za korišćenje tog kredita ili olakšice, kao i koja će adekvatna sredstva obezbeđenja u tom slučaju pružiti Narodnoj banci Srbije.
Plan oporavka sadrži i mere koje će banka preduzeti kada su ispunjeni uslovi za ranu intervenciju iz
Korišćenje vanredne finansijske podrške iz budžetskih i drugih javnih sredstava (u daljem tekstu: vanredna finansijska podrška) ne može biti utvrđeno kao mera za oporavak, niti se plan oporavka na bilo koji drugi način može zasnivati na pretpostavci korišćenja ove mere.
Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržinu plana oporavka.
da li je verovatno da bi sprovođenje plana oporavka obezbedilo održivo poslovanje banke i odgovarajući finansijski položaj, uzimajući u obzir pripremne mere koje je banka već preduzela ili planira da preduzme;
2)
da li je verovatno da bi plan oporavka i pojedine opcije i mere iz
mogli da se u kratkom roku efikasno primene u slučajevima finansijskih poremećaja (kako na sistemskom nivou, tako i na nivou pojedinačne banke), i to tako da primena tog plana ne dovede do nastupanja negativnih posledica po stabilnost finansijskog sistema, uzimajući u obzir i situaciju u kojoj bi i druge banke bile prinuđene da primene plan oporavka u istom periodu;
3)
da li bi aktivnosti i mere predložene planom oporavka mogle negativno uticati na mogućnost restrukturiranja banke.
Pri oceni plana oporavka, Narodna banka Srbije razmatra i da li kapital i izvori finansiranja banke odgovaraju veličini i organizacionoj strukturi banke, kao i njenom rizičnom profilu.
Ako oceni da plan oporavka ne ispunjava uslove iz , da se plan oporavka i mere predviđene tim planom ne mogu blagovremeno i efikasno primeniti ili da plan oporavka sadrži druge bitne nedostatke, Narodna banka Srbije će pismeno obavestiti banku o tome i pozvati je da dostavi mišljenje u roku od 15 dana od dana prijema ovog obaveštenja.
u roku iz tog stava ili Narodna banka Srbije oceni da navodi banke iz tog mišljenja nisu osnovani - naložiće banci da, u roku od dva meseca od dana prijema naloga, otkloni utvrđene nedostatke i dostavi joj izmenjeni plan oporavka. Narodna banka Srbije može produžiti ovaj rok za mesec dana, na zahtev banke, ako postoje opravdani razlozi za ovo produženje.
Ako oceni da banka izmenjenim planom oporavka nije otklonila utvrđene nedostatke, Narodna banka Srbije može naložiti banci da u određenom roku, koji ne može biti duži od mesec dana, na određeni način izmeni plan oporavka i dostavi joj tako izmenjeni plan.
- Narodna banka Srbije naložiće banci da u određenom roku utvrdi koje je promene u svom poslovanju potrebno da sprovede kako bi se otklonili utvrđeni nedostaci i da o tome obavesti Narodnu banku Srbije.
Ako banka ne postupi u skladu s nalogom iz ili ako sprovođenje promena u poslovanju koje je banka utvrdila ne može otkloniti utvrđene nedostatke - Narodna banka Srbije može naložiti banci da preduzme odgovarajuće mere, a naročito da:
1)
umanji rizični profil, uključujući rizik likvidnosti;
2)
obezbedi blagovremeno povećanje kapitala;
3)
preispita poslovnu politiku i strategiju;
4)
izvrši promene u delu poslovne politike i strategije koji se odnose na finansiranje, radi obezbeđivanja dodatne zaštite ključnim poslovnim aktivnostima i kritičnim funkcijama;
, Narodna banka Srbije ocenjuje značaj utvrđenih nedostataka plana oporavka, kao i ograničenja i posledice primene mera i plana oporavka na poslovanje banke.
Plan oporavka sadrži indikatore na osnovu kojih se utvrđuje kada se odgovarajuća mera iz ovog plana može preduzeti, pri čemu banka ipak može, ako je to opravdano okolnostima u određenoj situaciji, na osnovu odluke upravnog odbora banke, da preduzme mere za oporavak i kada na to ne ukazuju određeni indikatori iz ovog plana, odnosno da ne primeni mere iako na to ukazuju ovi indikatori.
Banka je dužna da na odgovarajući način obezbedi redovno praćenje indikatora iz
Banka je dužna da bez odlaganja Narodnu banku Srbije pismeno obavesti o preduzimanju mera iz plana oporavka, odnosno o tome da nije preduzela meru iz plana oporavka iako su bili ispunjeni uslovi za njeno preduzimanje, kao i da uz ovo obaveštenje dostavi odgovarajuće obrazloženje.
Narodna banka Srbije može bliže propisati minimalne kvantitativne i kvalitativne indikatore iz
Banka u svom poslovanju ne može licu povezanom s bankom, kao ni zaposlenom u banci, odobriti uslove koji su povoljniji od uslova odobrenih drugim licima koja nisu povezana s tom bankom, odnosno nisu zaposlena u toj banci.
davanja kredita obezbeđenog dužničkim hartijama od vrednosti Republike Srbije ili Narodne banke Srbije, odnosno dužničkim hartijama od vrednosti lica čiji rejting, prema oceni priznatih međunarodnih rejting agencija, nije ispod "A".
Član upravnog odbora banke ne sme učestvovati u razmatranju ili odobravanju bilo kog pravnog posla između njega i banke, između banke i bilo kog člana njegove porodice i između banke i pravnog lica u kome on ili bilo koji član njegove porodice učestvuje u upravljanju ili rukovođenju, ili u kome ima znatno ili kontrolno učešće.
Pravne radnje u korist povezanih lica i lica koja su povezana s povezanim licima, banka može preduzimati nakon dobijanja pismenog odobrenja upravnog odbora banke.