(1) Ako se stranke nisu drugačije sporazumele, arbitražno veće ili arbitar pojedinac može, na predlog jedne stranke, odrediti privremenu meru koju smatra potrebnom s obzirom na predmet spora, a može istovremeno da odredi da ta stranka položi odgovarajuće obezbeđenje.

(2) Arbitražno veće ili arbitar pojedinac može odrediti privremenu meru po pravilu tek pošto protivnoj stranci omogući da se izjasni o predlogu za njeno određivanje.

(3) Arbitražno veće ili arbitar pojedinac može odrediti privremenu meru i pre nego što je protivnoj stranci bilo omogućeno da se izjasni o predlogu pod uslovom da stranka koja traži njeno određivanje učini verovatnim da je to nužno radi dejstva privremene mere. Čim to po prirodi stvari bude moguće, arbitražno veće ili arbitar pojedinac su dužni da omoguće protivnoj stranci da se izjasni o privremenoj meri, nakon čega odluku o privremenoj meri mogu ukinuti, izmeniti ili privremeno staviti van snage.

(4) Arbitražno veće ili arbitar pojedinac može tokom postupka ukinuti, izmeniti ili privremeno staviti van snage privremenu meru ukoliko zaključi da okolnosti slučaja više ne opravdavaju njeno postojanje.