(1) Spor počinje podnošenjem zahteva za arbitražu ili tužbe Sekretarijatu Arbitraže.

(2) Zahtev za arbitražu ili tužba se podnosi Sekretarijatu Arbitraže u pet primeraka.

(3) Zahtev za arbitražu sadrži: a) ime (poslovno ime) tužioca i tuženog, njihova prebivališta, odnosno sedišta; b) dokaz o postojanju sporazuma o Arbitraži; c) imenovanje arbitra;

(4) Tužba sadrži pored elemenata navedenih

u stavu 3. ovog člana

, opis i vrednost predmeta spora, predloge dokaza i jedan ili više tužbenih zahteva.

(5) Zahtev za arbitražu ili tužba i dokazi podnose se na jeziku o kome su se stranke sporazumele, a ako takvog sporazuma nema, na srpskom ili engleskom jeziku.

(6) Ako u sporu ima više lica na strani tuženog, potrebno je za svako od tih lica Sekretarijatu Arbitraže dostaviti odgovarajući broj primeraka zahteva za arbitražu ili tužbe sa prilozima.

(7) Sekretarijat Arbitraže dostavlja zahtev za arbitražu ili tužbu sa prilozima tuženoj strani na odgovor, uz naznačenje u kom broju primeraka odgovor sa prilozima treba da bude podnet.

(1) Rok za dostavljanje odgovora na zahtev za arbitražu ili tužbu je 30 dana od dana prijema zahteva za arbitražu ili tužbe.

(2) U odgovoru, tuženi se izjašnjava o zahtevima tužioca i iznosi svoja sredstva odbrane zajedno sa odgovarajućim dokumentima.

(3) Jedan primerak odgovora na tužbu Sekretarijat Arbitraže bez odlaganja dostavlja tužiocu.

(4) Odredbe iz

člana 12.

Pravilnika se na odgovarajući način primenjuju na odgovor na tužbu.

(1) Tuženi može u odgovoru na tužbu podneti protivtužbu, ako zahtev protivtužbe proističe iz istog pravnog odnosa. Izuzetno, protivtužba se može podneti i nakon odgovora na tužbu, o čemu odlučuje arbitražno veće ili arbitar pojedinac, ceneći sve okolnosti slučaja, a posebno uzimajući u obzir stadijum u kom se postupak nalazi i stav tužioca.

(2) Protivtužba se bez odlaganja dostavlja tužiocu, koji može u roku od 30 dana od dana prijema protivtužbe dostaviti svoj odgovor.

(3) Odredbe iz

člana 12.

Pravilnika se na odgovarajući način primenjuju na protivtužbu.

Ako su pred Arbitražom stranke jedna protiv druge podnele više tužbi, koje potiču iz istih ili različitih pravnih odnosa, Sekretarijat Arbitraže će iz razloga ekonomičnosti ili svrsishodnosti nastojati da se postupci po ovim tužbama spoje i da o njima odluči isto arbitražno veće.

(1) Nakon što arbitražno veće ili arbitar pojedinac preuzme od Sekretarijata Arbitraže predmet u rad, može iz razloga efikasnosti obaviti konsultacije sa strankama i utvrditi vremenski plan arbitražnog postupka.

(2) Vremenski plan sadrži rokove za eventualne nove podneske stranaka, datum održavanja usmene rasprave, plan izvođenja pojedinih dokaza, kao i vreme, odnosno datum do kada arbitar pojedinac, odnosno arbitražno veće, planira donošenje konačne arbitražne odluke. Vremenski plan, osim pomenutih, može sadržati i druge potrebne elemente.

(3) Sačinjen vremenski plan toka postupka, kao i njegove eventualne izmene, arbitražno veće odnosno arbitar pojedinac dostavljaju strankama i Sekretarijatu.

(1) Usmena rasprava se održava kada arbitražno veće ili arbitar pojedinac smatra da su se za to ispunili uslovi.

(2) Ako arbitri utvrde da su pisani podnesci i dokazi dovoljni za donošenje odluke i bez usmene rasprave i ako nijedna od stranaka ne zahteva održavanje usmene rasprave, usmena rasprava se neće zakazivati, već će se stranke obavestiti da će odluka biti doneta na osnovu podnetih pisanih dokaza.

(3) Ako nijedna od stranaka u roku od 15 dana od dana prijema ovog obaveštenja ne zahteva usmenu raspravu, arbitri donose odluku bez rasprave, na osnovu podnetih dokaza.

(4) Predlog da se odluka donese bez održavanja usmene rasprave mogu podneti i stranke sporazumno.

(5) Usmena rasprava će se održati uvek kada jedna stranka to zahteva.

(6) Usmenu raspravu pisanim putem zakazuje predsednik arbitražnog veća, u ime i u dogovoru sa ostalim arbitrima, odnosno arbitar pojedinac.

(1) Usmene rasprave se, po pravilu, održavaju u sedištu Arbitraže.

(2) Na predlog stranaka, arbitražno veće ili arbitar pojedinac može odlučiti da se rasprava održi i u nekom drugom mestu.

(3) Rasprave su nejavne, ako se stranke nisu drugačije sporazumele.

(4) Stranke prisustvuju raspravi lično ili preko ovlašćenog punomoćnika, koji može biti domaći ili strani državljanin.

(5) Strankama mogu na raspravi pomagati njihovi savetnici.

(6) Ako jedna ili obe stranke, iako uredno pozvane, ne dođu na usmenu raspravu, arbitri, pošto utvrde da su stranke uredno pozvane na usmenu raspravu i da ne postoje opravdani razlozi za njihovo odsustvo, mogu pristupiti raspravljanju spora kao da su stranke prisutne.

(7) Arbitar pojedinac ili arbitražno veće će, uz prethodnu konsultaciju sa strankama, odlučiti o načinu vođenja zapisnika i beleženja usmene rasprave, ako je njeno održavanje predviđeno.

(1) Arbitri odlučuju o izvođenju dokaza po predlozima stranaka ili po svojoj inicijativi. Oni mogu narediti izvođenje dokaza u toku celog postupka.

(2) Arbitri cene dokaznu snagu izvedenih dokaza po slobodnom uverenju.

(3) Stranke su dužne sarađivati u izvođenju dokaza i izvršavati sve mere koje se od njih u tom cilju zahtevaju.

(4) Ako stranka koja je predložila dokaze ne položi predujam za troškove njihovog izvođenja, neće se pristupiti izvođenju dokaza.

(1) U dokaznom postupku dokazivanje se može izvesti saslušanjem svedoka, stranaka i veštačenjem. O potrebi saslušanja pojedinih svedoka, stranaka i veštaka odlučuje arbitražno veće ili arbitar pojedinac.

(2) Arbitri mogu naložiti strankama da obezbede prisustvo svedoka, a mogu svedocima i neposredno uputiti poziv.

(3) Ako arbitražno veće ne odluči drugačije, stranke mogu da dostave pismene izjave svedoka.

(4) Saslušanje svedoka i veštaka vrši se, po pravilu, pred arbitražnim većem odnosno arbitrom pojedincem.

(5) Stranke mogu u postupku da dostave nalaz i mišljenje veštaka koje su same angažovale. Arbitražno veće može naložiti veštacima koje su angažovale stranke da podnesu zajednički nalaz i mišljenje u kome će izdvojiti pitanja oko kojih se ne slažu i može odrediti zajedničko saslušavanje takvih veštaka

(6) Po predlogu stranaka ili ako to nađe za shodno, veštaka može odrediti i arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac, koji u tom slučaju određuju predmet veštačenja.

(7) Na izuzeće veštaka primenjuju se odredbe ovog pravilnika o izuzeću arbitara.

(8) Arbitražno veće ili arbitar pojedinac mogu zamolnim putem zatražiti od redovnih sudova da izvedu pojedine dokaze koje sami nisu u mogućnosti da izvedu.

(1) U toku postupka arbitražno veće ili arbitar pojedinac može da donosi zaključke o upravljanju arbitražnim postupkom koje smatra potrebnim, kao što su: polaganje predujma na ime troškova za veštake i svedoke, obezbeđenje dokaza, rokovi, spajanje ili razdvajanje predmeta i ostale potrebne zaključke.

(2) Arbitražno veće može ovlastiti predsednika veća da sam donosi zaključke.

Lice koje ima pravni interes da učestvuje u arbitražnom sporu može se pridružiti jednoj od stranaka samo uz saglasnost obe stranke, pod uslovima i na način koje odredi arbitražno veće ili arbitar pojedinac.

(1) Ako se stranke nisu drugačije sporazumele, arbitražno veće ili arbitar pojedinac može, na predlog jedne stranke, odrediti privremenu meru koju smatra potrebnom s obzirom na predmet spora, a može istovremeno da odredi da ta stranka položi odgovarajuće obezbeđenje.

(2) Arbitražno veće ili arbitar pojedinac može odrediti privremenu meru po pravilu tek pošto protivnoj stranci omogući da se izjasni o predlogu za njeno određivanje.

(3) Arbitražno veće ili arbitar pojedinac može odrediti privremenu meru i pre nego što je protivnoj stranci bilo omogućeno da se izjasni o predlogu pod uslovom da stranka koja traži njeno određivanje učini verovatnim da je to nužno radi dejstva privremene mere. Čim to po prirodi stvari bude moguće, arbitražno veće ili arbitar pojedinac su dužni da omoguće protivnoj stranci da se izjasni o privremenoj meri, nakon čega odluku o privremenoj meri mogu ukinuti, izmeniti ili privremeno staviti van snage.

(4) Arbitražno veće ili arbitar pojedinac može tokom postupka ukinuti, izmeniti ili privremeno staviti van snage privremenu meru ukoliko zaključi da okolnosti slučaja više ne opravdavaju njeno postojanje.

(1) Arbitražni postupak će se, po pravilu okončati u roku od šest meseci od dana konstituisanja arbitražnog veća ili imenovanja arbitra pojedinca.

(2) Izuzetno od odredbe iz

stava 1. ovog člana

arbitražno veće ili arbitar pojedinac može da odluči, uz prethodnu saglasnost predsednika, da se arbitražni postupak produži i nakon isteka ovog roka ako potrebe pribavljanja dokaza to nalažu, ako stranke to predlože ili iz drugih opravdanih razloga.

(1) Na postupak pred Arbitražom primenjuju se odredbe ovog pravilnika i odredbe sporazuma o arbitraži.

(2) Ako Pravilnik ne sadrži odredbu koja se odnosi na pitanje koje se postavlja, stranke, a ukoliko one to ne učine, arbitražno veće odnosno arbitar pojedinac mogu da odrede pravila koja smatraju celishodnim u skladu sa zakonom koji uređuje arbitražu.

(1) Stranke mogu ugovoriti da se na vođenje spora pred Arbitražom primenjuju "Arbitražna pravila Komisije Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL) pred Stalnom arbitražom pri Privrednoj komori Srbije" ako se radi o arbitraži iz međunarodnog privrednog spora.

(2) Ako u "Arbitražnim pravilima Komisije Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL) pred Stalnom arbitražom pri Privrednoj komori Srbije" ne postoje odgovarajuće odredbe, primenjuju se odredbe ovog Pravilnika.

(1) Arbitražni postupak okončava se donošenjem konačne arbitražne odluke ili zaključkom arbitražnog veća, odnosno arbitra pojedinca o obustavljanju postupka koji se donosi u skladu sa odredbama iz

stava 2. ovog člana

.

(2) Arbitražno veće ili arbitar pojedinac donosi zaključak o obustavljanju arbitražnog postupka: a) kada tužilac ne podnese tužbu u skladu sa ovim pravilnikom; b) kada tužilac povuče tužbu, osim ako se tuženi tome ne usprotivi, a arbitražno veće odnosno arbitar pojedinac oceni da tuženi ima opravdan interes da se donese konačna arbitražna odluka u sporu; c) kada se stranke sporazumeju o obustavi postupka; d) kada arbitražno veće odnosno arbitar pojedinac utvrdi da je nastavak arbitražnog postupka iz bilo kog drugog razloga postao nepotreban ili nemoguć.