Rešavanje domaćih i međunarodnih privrednih sporova za koje je ugovorena nadležnost Arbitraže vrši arbitar pojedinac ili arbitražno veće u skladu sa ovim pravilnikom i zakonom koji uređuje arbitražu.

Stranke koje su ugovorile nadležnost Arbitraže prihvatile su time i odredbe ovog pravilnika, osim ako su predvidele da se na vođenje spora primenjuju "Arbitražna pravila Komisije Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL) pred Stalnom arbitražom pri Privrednoj komori Srbije".

Ništavost ili nepostojanje osnovnog ugovora ne povlači sa sobom ništavost arbitražnog sporazuma.

Arbitražno veće i arbitar pojedinac paze po službenoj dužnosti u toku celog postupka da li se radi o sporu iz nadležnosti Arbitraže u smisl

u člana 6.

ovog pravilnika.

(1) Arbitraža može da odbije da rešava spor i kada je njena nadležnost ugovorena, ako arbitražni sporazum ili ugovor o osnovnom poslu sadrže odredbe koje nisu u skladu sa nadležnostima i načelima arbitraže, kao i kada su zahtevi i postupanje stranaka u toku postupka takvi da onemogućavaju normalno odvijanje arbitražnog postupka.

(2) Odluku o odbijanju nadležnosti donosi arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac. Ukoliko arbitražnog veće nije formirano, odnosno ukoliko arbitar pojedinac nije imenovan, odluku o odbijanju nadležnosti donosi Predsedništvo.

(1) Prigovor nenadležnosti tuženi može da istakne u odgovoru na tužbu ili drugom podnesku pre rasprave, a na raspravi pre upuštanja u raspravljanje o predmetu spora, samo ako nije dostavio odgovor na tužbu ili drugi podnesak.

(2) O prigovoru nenadležnosti raspravlja se u kontradiktornom postupku. Ako je prigovor nenadležnosti odbijen, arbitražno veće ili arbitar pojedinac donosi delimičnu odluku ili zaključak koji obrazlaže u konačnoj odluci o predmetu spora.

(3) Kada je odbijen prigovor nenadležnosti, bez obzira da li je o ovom pitanju odlučeno zaključkom ili delimičnom odlukom, spor se nastavlja pred arbitrom pojedincem ili arbitražnim većem.

(4) Kada usvoji prigovor nenadležnosti, Arbitražno veće ili arbitar pojedinac donosi odluku kojom se oglašava nenadležnim.

(1) Dostavljanje poziva i drugih pismena strankama u toku postupka vrši se na poštansku adresu primaoca, putem pošte, preporučenim pismom uz povratnu potvrdu o prijemu ili na drugi način kojim se obezbeđuje pisani dokaz o tome da je pismeno upućeno.

(2) Poštanska adresa je adresa na koju primalac redovno prima poštu. Ako primalac nije odredio drugu adresu ili ako drugo ne proizilazi iz okolnosti slučaja, poštanskom adresom se smatra adresa poslovnog sedišta pravnog lica ili njegovog ogranka, odnosno adresa redovnog boravišta fizičkog lica ili adresa navedena u sporazumu o arbitraži.

(3) Ako se adresa iz

stava 2. ovog člana

ne može utvrditi, smatra se da je pismeno primljeno ako je upućeno na poslednju poznatu poštansku adresu koju je ta stranka ili druga stranka prijavila.

(4) Smatra se da je dostavljanje punovažno izvršeno i onda kada stranka ili njen punomoćnik odbiju da prime poziv i druga pismena.

(5) Ako su stranke odredile svoje punomoćnike, svi pozivi i pismena upućuju se na adresu punomoćnika.

(6) Dostavljanje pismena vrši se direktno ili neposredno stranci, kada je za svog punomoćnika odredila lice koje je kod nje zaposleno.

(7) Smatra se da je pismeno dostavljeno onog dana kada je primljeno, ili onog dana kada je dostavljanje pokušano prema st. 3. i 4. ovog člana.

(8) Ako uredno pozvani tuženi ne odgovori na tužbu ili poziv, ili odbije da uzme učešće u arbitražnom postupku, arbitražni postupak se nastavlja prema odredbama ovog pravilnika.

Ako se stranke nisu drugačije sporazumele, pismena i komunikacije se u toku postupka mogu dostavljati, odnosno obavljati elektronskim putem.

(1) Rokovi određeni ovim pravilnikom mogu se produžiti na zahtev stranaka u opravdanim slučajevima. Zahtev stranaka za produženje roka podnosi se u pisanoj formi, najkasnije poslednjeg dana prvobitnog roka. Zahtev mora biti obrazložen, uz podnošenje odgovarajućeg dokaza ako je to potrebno.

(2) Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac vodi računa da se ne odugovlači postupak.

(1) Stranke mogu sporazumno odrediti jezik ili jezike koji će se koristiti u arbitražnom postupku. Ako se stranke nisu o tome sporazumele, jezik ili jezike arbitražnog postupka odrediće arbitar pojedinac ili arbitražno veće, uzimajući u obzir sve okolnosti spora, a naročito jezik arbitražnog sporazuma.

(2) Jezik arbitražnog postupka važiće za sve pisane izjave stranaka, za usmenu raspravu, za odluke i zaključke, osim ako se stranke drugačije ne sporazumeju. Uz sve pisane dokaze, ukoliko su sačinjeni na nekom drugom jeziku, prilaže se i prevod na jezik postupka.

(3) Prepiska Sekretarijata sa strankama ili arbitrima, vodi se na srpskom ili engleskom jeziku.