(1) Posrednik sprovodi postupak posredovanja na način koji u dogovoru sa strankama smatra celishodnim, pružajući strankama pomoć u cilju iznalaženja obostrano prihvatljivih rešenja. Ukoliko su stranke saglasne posrednik može strankama da predloži rešenje spora. U svakom slučaju on može organizovati zajedničke sastanke sa strankama ili sastanke sa svakom strankom posebno.

(2) Rezultati postupka posredovanja konstatuju se u zapisniku, koji potpisuje posrednik i stranke. Iznos troškova postupka posredovanja utvrđuje sekretar Arbitraže prema vrednosti spora, na osnovu umanjenog iznosa iz tarife arbitražnih troškova. Raspodelu troškova postupka posredovanja vrši posrednik ako se stranke nisu sporazumele o svom učestvovanju u troškovima, što se konstatuje u zapisniku.

(3) Poravnanje je zaključeno kada stranke posle pročitanog zapisnika u kome je konstatovano da su se poravnale, taj zapisnik potpišu. Ovako postignuto poravnanje ima snagu poravnanja postignutog van arbitraže.

(4) Posrednik, odnosno članovi komisije za posredovanje, ne mogu biti imenovani za arbitra niti učestvovati u raspravi u kojoj se spor po kome nije postignuto poravnanje rešava pred Arbitražom.

(5) Ako su stranke odsutne, dostavlja im se poravnanje radi potpisa sa upozorenjem da će se smatrati da posredovanje nije uspelo ako ga u roku od sedam dana od prijema poravnanja ne vrate potpisano Sekretarijatu Arbitraže.

(6) Ako stranke saglasno predlože, poravnanje postignuto u postupku posredovanja može se konstatovati u formi arbitražne odluke.