Postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta pokreće se predlogom ovlašćenog predlagača ili rešenjem o pokretanju postupka. Sud može po sopstvenoj inicijativi doneti odluku o pokretanju postupka za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti na obrazloženi predlog predsednika, radnog tela ili sudije Suda.
U slučaju kada se postupak pokreće predlogom, Sud će o zahtevu za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje odlučiti u primerenom roku, vodeći računa o razlozima i posledicama koje proizvodi pojedinačni akt ili radnja.
U toku postupka, a na zahtev donosioca osporenog opšteg akta, Sud može, pre donošenja odluke o ustavnosti ili zakonitosti, zastati sa postupkom i dati mogućnost donosiocu opšteg akta, da u određenom roku otkloni uočene neustavnosti ili nezakonitosti. Zastoj postupka iz
Ako donosilac osporenog akta u toku postupka pred Ustavnim sudom donese akt kojim se menja ili stavlja van snage osporeni akt, Sud će obustaviti postupak, osim ako oceni da postupak treba nastaviti radi otklanjanja posledica neustavnosti ili nezakonitosti.
Na postupak ocenjivanja saglasnosti međunarodnih ugovora sa Ustavom shodno se primenjuju odredbe postupka za ocenjivanje ustavnosti zakona utvrđene Zakonom i ovim poslovnikom.
O predlogu Vlade da se odloži stupanje na snagu odluke organa autonomne pokrajine, Sud odlučuje u roku od 45 dana od dana prijema predloga. Ako Sud donese rešenje da se odloži stupanje na snagu osporene odluke organa autonomne pokrajine, odluku o oceni ustavnosti ili zakonitosti osporene odluke Sud donosi, po pravilu, u roku od 60 dana od dana donošenja rešenja.
Sudija izvestilac utvrđuje da li su ispunjene procesne pretpostavke za postupanje Suda po ustavnoj žalbi. Ustavna žalba koja ima nedostatke koji onemogućavaju postupanje Suda, a koja je na zahtev sudije izvestioca uređena podneskom predatim po proteku utvrđenog roka za uređenje ustavne žalbe, biće odbačena na osnovu odredbe Zakona. Izuzetno od
, povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za uređenje ustavne žalbe može se dozvoliti pod uslovima iz Zakona. Ako ne postoje procesne pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi, sudija izvestilac priprema predlog rešenja o odbacivanju ustavne žalbe i dostavlja ga predsedniku Malog veća radi zakazivanja sednice. Sudija izvestilac može odlučiti da se ustavna žalba dostavi na odgovor državnom organu, odnosno organizaciji kojoj su poverena javna ovlašćenja, protiv čijeg pojedinačnog akta ili radnje je žalba izjavljena i odrediti rok za dostavljanje odgovora, spisa predmeta, drugih dokaza i obaveštenja neophodnih za odlučivanje. Ako su ispunjene procesne pretpostavke za vođenje postupka po ustavnoj žalbi, sudija izvestilac priprema predlog odluke koji se dostavlja predsedniku odgovarajućeg odbora za ustavne žalbe.
Odbor za ustavne žalbe može od sudije izvestioca zatražiti da pribavi dodatne podatke i obaveštenja od značaja za odlučivanje o ustavnoj žalbi. Kad odbor oceni da je u predmetu potpuno razjašnjeno ustavnopravno pitanje, daje pismeno mišljenje o predlogu odluke. Sudija izvestilac dostavlja predlog odluke, sa mišljenjem odbora i dokumentacijom od značaja za odlučivanje, predsedniku Suda radi odlučivanja na sednici.
O predlogu podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja pojedinačnog akta ili radnje protiv koga je ustavna žalba izjavljena, Sud će odlučiti u primerenom roku, vodeći računa o razlozima i posledicama koje proizvodi pojedinačni akt ili radnja.
Sud će održati raspravu o osnovanosti razloga za prestanak sudijske ili javnotužilačke dužnosti, odnosno funkcije. Raspravi pored podnosioca žalbe i donosioca osporenog akta (učesnici u postupku) mogu prisustvovati akreditovani predstavnici sredstava javnog obaveštavanja i predstavnici stručne javnosti do broja raspoloživih mesta u sali za sednice, a prema redosledu prijavljivanja sekretaru Suda. Sud može na predlog učesnika u postupku isključiti javnost sa rasprave samo u slučajevima propisanim
Zakona. Isključenje javnosti se ne odnosi na učesnike u postupku i njihove punomoćnike, odnosno ovlašćene predstavnike. Sud može, po uzimanju izjava od učesnika u postupku, dozvoliti da raspravi sa koje je isključena javnost prisustvuju predstavnici stručne javnosti.
Raspravom rukovodi predsednik Suda. Predsednik Suda otvara raspravu, objavljuje predmet rasprave i saopštava planirano vreme izlaganja učesnika u postupku. Nakon otvaranja rasprave sudija izvestilac ukratko izlaže sporna pitanja u predmetu o kojem će se raspravljati. Predsednik Suda zatim daje reč ovlašćenom predstavniku donosioca osporenog akta, a potom podnosiocu žalbe, odnosno njegovom punomoćniku, uz prethodno upozorenje da se u izlaganju izjašnjavaju samo o spornim pitanjima koja su predmet rasprave. Planirano vreme izlaganja se na zahtev učesnika u postupku može produžiti. Učesnici u postupku se izjašnjavaju o spornim pitanjima i okolnostima koje su od značaja za odlučivanje o konkretnim razlozima prestanka dužnosti, odnosno funkcije. U toku rasprave sudija Suda može postaviti pitanja i tražiti dodatna objašnjenja od učesnika u postupku o spornim pitanjima i okolnostima od značaja za odlučivanje. Raspravu zaključuje predsednik Suda.
Sednica Suda za utvrđivanje da li je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom održaće se u roku od sedam dana od dana prijema akta Narodne skupštine. Poziv za sednicu iz
, sa odgovarajućom dokumentacijom, dostavlja se sudijama Suda najkasnije dva dana pre održavanja sednice. Ako Sud utvrdi da postupak za razrešenje predsednika Republike nije pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom, odbaciće akt Narodne skupštine o pokretanju postupka. Ako Sud utvrdi da je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom, odrediće rok za davanje odgovora predsednika Republike na akt Narodne skupštine.
Poziv za sednicu na kojoj se raspravlja o povredi Ustava od strane predsednika Republike, sa odgovarajućom dokumentacijom, dostavlja se sudijama Suda, predsedniku Republike i predsedniku Narodne skupštine, najkasnije sedam dana pre održavanja sednice Suda. U pozivu iz
učesnici u postupku se upozoravaju da će se sednica održati u njihovom odsustvu, ukoliko sednici ne pristupe bez opravdanog razloga. Za sednicu Suda iz
Po otvaranju sednice i objavljivanju predmeta raspravljanja, predsednik Suda konstatuje da li su pozvana lica prisutna, odnosno da li su uredno pozvana i da li su opravdala izostanak. Na sednici Narodnu skupštinu zastupa predsednik Narodne skupštine, a predsednik Republike može imati i punomoćnika. U slučaju izostanka sa sednice jednog ili oba učesnika u postupku, Sud će odlučiti da li će se sednica održati ili odložiti. Po utvrđivanju uslova za održavanje sednice, predsednik Suda poziva predstavnika Narodne skupštine da izloži razloge za pokretanje postupka za odlučivanje o povredi Ustava od strane predsednika Republike, a zatim poziva predsednika Republike da se izjasni o iznetim razlozima. Sudije Suda mogu u toku sednice, bez iznošenja svog mišljenja, postavljati pitanja i tražiti razjašnjenja od učesnika u postupku i drugih pozvanih lica o ustavnopravnom pitanju koje je predmet rasprave. Ako u toku sednice oceni da je potrebno pribaviti dodatne podatke od značaja za odlučivanje u predmetu, predsednik Suda će odložiti sednicu. Po okončanju raspravljanja, predsednik Suda poziva predstavnika Narodne skupštine, a zatim i predsednika Republike da daju završnu reč.