Podnesci upućeni Sudu primaju se i evidentiraju u pisarnici, prema astronomskom računanju vremena. Predlog, zahtev, ustavna žalba i drugi akt kojim se pokreće postupak, odnosno inicijativa, ne može se izjaviti usmeno na zapisnik kod Suda. Uz ustavnu žalbu koja se izjavljuje preko punomoćnika dostavlja se specijalno pismeno ovlašćenje za izjavljivanje ustavne žalbe. Podnesci i prilozi se predaju Ustavnom sudu u tri primerka. Elektronska pošta, pismena dostavljena telefaksom i telegrami upućeni Sudu ne smatraju se podnescima kojima se pokreće postupak, odnosno inicira pokretanje postupka pred Sudom.
Sudski predmeti raspoređuju se sudiji izvestiocu prema redosledu prijema i vrsti ustavnosudskog postupka, vrsti osporenih akata i azbučnom redu prezimena sudija. Izuzetno od
, predsednik Suda se ne određuje za sudiju izvestioca u predmetima obrazovanim po ustavnim žalbama, a u svim drugim ustavnosudskim predmetima se određuje za sudiju izvestioca tako što se zadužuje trećinom predmeta u odnosu na druge sudije. Elektronski informacioni sistem Suda automatski određuje sudiju izvestioca u svakom pojedinom ustavnosudskom predmetu prema zadatom algoritmu, u skladu sa kriterijumima iz
. Predsednik Suda može u skladu sa Zakonom odrediti jednog ili više sudija koizvestilaca. Na predlog predsednika Suda sudija može, zbog posebnog angažovanja na određenom predmetu, odlukom Suda biti oslobođen predmeta u kojima je izvestilac. Sekretar Suda određuje obrađivača predmeta u ustavnosudskom predmetu prema vrsti ustavnosudskog postupka i vrsti osporenog akta. Podatke o predmetima primljenim, po pravilu, u periodu od tri dana, i određenim sudijama izvestiocima i obrađivačima predmeta, pisarnica u elektronskoj formi dostavlja predsedniku i sudijama Suda, sekretaru i zameniku sekretara Suda i obrađivačima predmeta, radi informisanja. Spajanje ili razdvajanje zahteva iz već obrazovanih predmeta vrši se na osnovu predloga sudije izvestioca. Izuzetno od
, predsednik Suda može izvršiti promenu sudije izvestioca u slučaju kada je sudija izvestilac duže vremena odsutan, odnosno kada postoje drugi opravdani razlozi.
Ako postoje uslovi za isključenje ili izuzeće sudije Suda, sudija je dužan da o tome pismeno obavesti predsednika Suda. Isključenje ili izuzeće sudije Suda može zahtevati podnosilac ustavne žalbe i žalbe. Sud odlučuje o ispunjenosti uslova za isključenje ili izuzeće sudije, saglasno
Kada postoji više predloga, odnosno inicijativa za ocenu ustavnosti istog zakona ili ustavnosti i zakonitosti drugog opšteg akta, Sud će na predlog predsednika Suda odnosno sudije izvestioca, po pravilu, spojiti sve predloge, odnosno inicijative i po njima voditi jedinstven postupak i doneti jednu odluku.
Ako se predlogom, odnosno inicijativom osporava više opštih akata istog ili različitih donosilaca, ili ako različita pravna priroda odnosa uređenih osporenim opštim aktom otežava zajedničko razmatranje i odlučivanje, Sud može razdvojiti postupak po odnosnim opštim aktima, odnosno pravnim pitanjima.
Odredbe shodno se primenjuju i u drugim postupcima pred Sudom.
U prethodnom postupku se ispituje urednost i dopuštenost podnesaka kojima se pokreće ili inicira postupak pred Sudom, dostavljaju akti o pokretanju postupka, odnosno inicijative na odgovor i mišljenje, prikupljaju potrebni podaci, obaveštenja i dokazi u cilju provere navoda iz inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti i preduzimaju druge procesne radnje od značaja za odlučivanje Suda. Prethodni postupak vodi sudija izvestilac, kome u vođenju postupka i preduzimanju radnji pomaže obrađivač predmeta.
Kada su predlog, ustavna žalba, zahtev ili drugi akt kojim se pokreće postupak pred Ustavnim sudom, odnosno inicijativa, nerazumljivi, nepotpuni, ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, sudija izvestilac će od podnosioca zatražiti da, u roku od 15 dana, otkloni nedostatke i upozoriće ga na posledice propuštanja utvrđene Zakonom. Ako nedostatak bude otklonjen u ostavljenom roku, kao dan podnošenja akta iz
Ako su ispunjene procesne pretpostavke za pokretanje, odnosno vođenje postupka, sudija izvestilac će, nakon prethodnog ispitivanja podneska, akt kojim se pokreće postupak, odnosno inicijativu dostaviti na odgovor ili mišljenje donosiocu osporenog akta i odrediti rok za davanje odgovora, odnosno mišljenja. Na zahtev donosioca osporenog akta, sudija izvestilac može da produži rok za dostavljanje odgovora, odnosno mišljenja, ako za to postoje opravdani razlozi. Ako odgovor, odnosno mišljenje ne bude dostavljeno u ostavljenom roku, sudija izvestilac može nastaviti postupak.
Posle ispitivanja predloga, zahteva, drugog akta kojim se pokreće postupak pred Sudom, odnosno inicijative, prijema odgovora, odnosno mišljenja donosioca osporenog akta ili isteka roka za njihovo dostavljanje, kao i prikupljanja potrebnih podataka, obaveštenja i dokumenata od značaja za odlučivanje Suda, sudija izvestilac priprema predlog odluke i dostavlja ga predsedniku Suda, odnosno predsedniku odgovarajućeg veća. Predlog odluke iz
, po pravilu, sadrži: naziv, odnosno ime podnosioca; dan prijema zahteva; sadržinu zahteva; sadržinu odredaba opšteg akta čija se ustavnost, odnosno zakonitost osporava, odnosno sadržinu osporenog pojedinačnog akta ili radnje; utvrđeno činjenično i pravno stanje u predmetu; obradu ustavnopravnog pitanja; stručna i druga mišljenja ukoliko su u toku postupka pribavljena i predlog za odlučivanje. Uz predlog odluke iz
prilaže se: predlog, drugi podnesak kojim se pokreće postupak, odnosno inicijativa; odgovor, odnosno mišljenje donosioca osporenog akta; autentičan tekst osporene odredbe opšteg akta, odnosno osporeni pojedinačni akt; druga pribavljena dokumentacija od značaja za odlučivanje i odredbe akata u odnosu na koje se vrši ocena. Predlog odluke ne može se dati na uvid javnosti pre nego što o predlogu bude odlučeno na sednici.
Zakona održava javnu raspravu. Javnu raspravu zakazuje i njom rukovodi predsednik Suda. Pismeni poziv za javnu raspravu dostavlja se učesnicima u postupku i drugim pozvanim licima, najkasnije osam dana pre održavanja javne rasprave. Izuzetno, Sud može odrediti i kraći rok za dostavljanje pismenih poziva.
U pozivu za javnu raspravu navodi se predmet javne rasprave, datum i mesto održavanja javne rasprave. Za javnu raspravu sudija izvestilac priprema referat koji se dostavlja učesnicima u postupku i drugim licima koja su pozvana na javnu raspravu. Referat iz
sadrži naročito: sadržinu zahteva iz akta o pokretanju postupka; sadržinu odredbe opšteg akta čija se ustavnost, odnosno zakonitost osporava; ustavnopravna pitanja koja su predmet rasprave; stručna i druga mišljenja ukoliko su u toku postupka pribavljena.
Predsednik Suda objavljuje predmet javne rasprave i konstatuje prisustvo učesnika u postupku i drugih pozvanih lica, a nakon toga daje reč sudiji izvestiocu. Na javnoj raspravi sudija izvestilac izlaže sporna ustavnopravna pitanja u predmetu o kojem se raspravlja, ne iznoseći predlog odluke. Posle izlaganja sudije izvestioca, učesnici u postupku iznose i obrazlažu mišljenja i činjenice od interesa za razjašnjenje stanja stvari. U toku javne rasprave sudije Suda, bez iznošenja svog mišljenja, mogu postavljati pitanja i tražiti razjašnjenja od učesnika u postupku i drugih pozvanih lica o stvari koja je predmet javne rasprave.
O održavanju reda na javnoj raspravi stara se predsednik Suda. Učesniku u javnoj raspravi predsednik Suda može, posle opomene, oduzeti reč, odnosno može udaljiti učesnika ili drugo prisutno lice koje ometa red na javnoj raspravi.
Sednicu Suda saziva predsednik Suda po sopstvenoj inicijativi, po zaključku Suda, na zahtev radnog tela ili najmanje troje sudija Suda. Sudija koji je sprečen da prisustvuje sednici iz
Poziv za sednicu Suda, zajedno sa predlogom dnevnog reda, odgovarajućim predlogom odluke, ustavnosudskom dokumentacijom i ostalim radnim materijalima, dostavlja se sudijama Suda u elektronskom obliku, najkasnije pet dana pre održavanja sednice. Poziv sa prilozima iz
može biti kraći u postupku za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja, postupku odlučivanja o zahtevima za odlaganje stupanja na snagu odluke organa autonomne pokrajine, postupku odlučivanja o izbornim sporovima, postupku odlučivanja o ustavnoj žalbi koja zahteva hitno postupanje Suda i postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike.
Predsednik Suda otvara sednicu Suda i utvrđuje da li je prisutan potreban broj sudija za rad i odlučivanje. Sudija Suda koji je sprečen da prisustvuje sednici iz
može o predloženom dnevnom redu i predmetu o kome se odlučuje dati pismeno mišljenje koje će biti pročitano na sednici. Svaki sudija Suda ima pravo da predloži izmenu dnevnog reda koji je predložen u pozivu za sednicu iz
, uz usmeno obrazloženje predloga, o čemu Sud odlučuje većinom glasova svih sudija. O obrazloženom predlogu sudije Suda da se iz predloženog dnevnog reda izostavi predmet u kome je sudija izvestilac, ne veća se i ne glasa, nego se zapisnički utvrđuje da je predmet izostavljen iz dnevnog reda na predlog sudije izvestioca i određuje rok u kojem će se predmet ponovo dostaviti predsedniku Suda radi odlučivanja na sednici Suda. Dnevni red je usvojen kada se za njega izjasni većina od ukupnog broja sudija Suda.
Po usvajanju dnevnog reda, predsednik Suda daje reč sudiji izvestiocu u predmetu da, ako smatra da je potrebno, obrazloži predlog odluke o kome se odlučuje. Na sednici Suda sudija izvestilac može dopuniti, odnosno izmeniti predlog odluke. Predsednik Suda ima pravo da upozori sudiju na dužinu usmenog izlaganja o predmetu.
Nakon izlaganja sudije izvestioca, predsednik Suda otvara većanje o predlogu odluke sudije izvestioca. Sudija Suda koji je učestvovao u donošenju opšteg ili pojedinačnog akta, odnosno u preduzimanju radnje ili podnošenju inicijative za ocenu ustavnosti ili zakonitosti akta o kojem se u postupku pred Sudom odlučuje, ne učestvuje u većanju o predlogu odluke sudije izvestioca. Po završetku većanja, predsednik Suda utvrđuje predloge koji su izneti u toku većanja i poziva sudiju izvestioca da se o njima izjasni. Predlog koji sudija izvestilac prihvati smatra se sastavnim delom predloga odluke.
Po završetku većanja Sud odlučuje glasanjem. O svakom predlogu se glasa „za“ ili „protiv“ korišćenjem elektronskog sistema glasanja. U slučaju da nije moguće koristiti elektronski sistem glasanja, glasanje o svakom predlogu vrši se dizanjem ruke „za“ ili „protiv“ predloga. Sud može na predlog predsednika, odnosno sudije Suda odlučiti da se glasa poimeničnim izjašnjavanjem sudija „za“ ili „protiv“ predloga. Sud donosi odluke većinom glasova svih sudija, osim kad donosi odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti, kada odlučuje dvotrećinskom većinom glasova svih sudija.
Ako je podnet predlog koji se odnosi na rešavanje prethodnog pitanja, prvo se glasa o tom predlogu. Na sednici Suda se glasa samo o predlogu odluke sudije izvestioca. Sudija Suda koji je učestvovao u donošenju opšteg ili pojedinačnog akta, odnosno u preduzimanju radnje ili podnošenju inicijative za ocenu ustavnosti ili zakonitosti akta o kojem se u postupku pred Sudom odlučuje, ne učestvuje u glasanju o predlogu odluke sudije izvestioca. Glasanje se, po pravilu, obavlja o predlogu sudije izvestioca u celini. Na predlog sudije izvestioca glasanje se može obaviti i pojedinačno o svim predloženim tačkama u izreci odluke, odnosno o svakoj osporenoj odredbi iz izreke. Kada se predlog odluke sudije izvestioca ne usvoji, pristupa se izradi novog predloga odluke. Sud, na obrazložen predlog sudije izvestioca, može odrediti drugog sudiju izvestioca za izradu predloga odluke iz
Sudija koji se protivi izreci, delu izreke, ili obrazloženju odluke Suda, ima pravo na izdvojeno mišljenje zasnovano na argumentima koje je izneo u toku većanja o predloženoj odluci. Izdvojeno mišljenje iz
sudija je dužan da usmeno najavi na sednici Suda nakon donošenja odluke. Sudija je dužan da, u roku od sedam dana od dana prijema odluke čiji je tekst utvrđen od strane Redakcione komisije, dostavi predsedniku Suda pismeno obrazloženje izdvojenog mišljenja koje se sa odlukom objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i biltenu odluka Suda. Do dostavljanja pismeno obrazloženog izdvojenog mišljenja, a najkasnije do isteka roka iz
, odluka se otprema radi objavljivanja, a naknadno dostavljeno izdvojeno mišljenje prilaže se ustavnosudskom predmetu i čini njegov sastavni deo. Izdvojeno mišljenje sudije objavljuje se u biltenu odluka Suda u kojoj je objavljena i odluka povodom koje je mišljenje izdvojeno. Odredbe shodno se primenjuju i na zajedničko izdvojeno mišljenje više sudija.
Predsednik Suda stara se o održavanju reda na sednici Suda i može da upozori, izrekne opomenu, ili da oduzme reč sudiji koji se u svom izlaganju ne pridržava usvojenog dnevnog reda, odnosno predmeta o kome se veća. Predsednik Suda ovlašćen je da prekine ili odloži sednicu iz
Pisani izvod zapisnika sa sednice sadrži naročito: datum održavanja sednice; imena prisutnih i odsutnih sudija Suda i državnih službenika koji po službenoj dužnosti prisustvuju sednici; predmet većanja i glasanja; izreku odluke Suda; po potrebi kratak pregled većanja o predmetu odlučivanja; rezultat glasanja. Kada je odluka Suda doneta većinom glasova, u zapisnik se unosi i ime i prezime sudije sa naznakom da li je glasao „za“ ili „protiv“, odnosno izdvojio mišljenje, kao i ime i prezime sudije koji nije učestvovao u glasanju. Nacrt izvoda zapisnika priprema sekretar Suda na osnovu tonskog snimka, odnosno zapisa sačinjenog na sednici Suda. Izvod zapisnika sa sednice usvaja se, po pravilu, na narednoj sednici Suda, a potpisuju ga predsednik i sekretar Suda. O predmetu o kome je odlučeno na sednici Suda sačinjava se poseban zapisnik o donetoj odluci, koji potpisuje obrađivač i ulaže ga u spise predmeta.
Na sednici Velikog, odnosno Malog veća, veća se i glasa o predlogu odluke sudije izvestioca koji je član tog veća. Predlog odluke u predmetu u kojem je, saglasno
ovog poslovnika, određen za sudiju izvestioca predsednik Suda iznosi na sednicu Prvog velikog veća ako je reč o predmetu sa parnim brojem, a predmete sa neparnim brojem iznosi na sednicu Drugog velikog veća. Sednici Velikog, odnosno Malog veća može prisustvovati i učestvovati u većanju i sudija koji nije član tog veća.
Pisani izvod zapisnika sa sednice Velikog veća sadrži naročito: datum i vreme održavanja sednice; imena sudija i ime zapisničara, a po potrebi i drugih lica koja prisustvuju sednici; predmet većanja i glasanja; izreku odluke Suda; rezultat glasanja. Kada odluka nije doneta jednoglasno, u zapisnik se unosi ime i prezime sudije sa naznakom da li je glasao „za“ ili „protiv“. Nacrt izvoda zapisnika priprema zapisničar. Izvod zapisnika iz
usvaja se, po pravilu, na narednoj sednici Velikog veća, a potpisuje ga predsednik Suda. O predmetu o kome je odlučeno na sednici Velikog veća sačinjava se poseban zapisnik, koji potpisuje obrađivač predmeta. Zapisnik se ulaže u predmet.
Zapisnik sa sednice Malog veća sadrži naročito: datum i vreme održavanja sednice; imena prisutnih sudija i ime zapisničara; predmet većanja i glasanja; odluku Suda; rezultat glasanja. Kada odluka nije doneta, u zapisnik se unosi ime i prezime sudije sa naznakom da li je glasao „za“ ili „protiv“. Nacrt zapisnika priprema sekretar Malog veća. Zapisnik sa sednice usvaja se, po pravilu, na narednoj sednici Malog veća, a potpisuje ga predsednik veća. O svakom predmetu o kome je odlučeno na sednici Malog veća sačinjava se poseban zapisnik, koji potpisuju sudije i sekretar Malog veća. Ovaj zapisnik se ulaže u predmet.
Postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta pokreće se predlogom ovlašćenog predlagača ili rešenjem o pokretanju postupka. Sud može po sopstvenoj inicijativi doneti odluku o pokretanju postupka za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti na obrazloženi predlog predsednika, radnog tela ili sudije Suda.
U slučaju kada se postupak pokreće predlogom, Sud će o zahtevu za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje odlučiti u primerenom roku, vodeći računa o razlozima i posledicama koje proizvodi pojedinačni akt ili radnja.
U toku postupka, a na zahtev donosioca osporenog opšteg akta, Sud može, pre donošenja odluke o ustavnosti ili zakonitosti, zastati sa postupkom i dati mogućnost donosiocu opšteg akta, da u određenom roku otkloni uočene neustavnosti ili nezakonitosti. Zastoj postupka iz
Ako donosilac osporenog akta u toku postupka pred Ustavnim sudom donese akt kojim se menja ili stavlja van snage osporeni akt, Sud će obustaviti postupak, osim ako oceni da postupak treba nastaviti radi otklanjanja posledica neustavnosti ili nezakonitosti.
Na postupak ocenjivanja saglasnosti međunarodnih ugovora sa Ustavom shodno se primenjuju odredbe postupka za ocenjivanje ustavnosti zakona utvrđene Zakonom i ovim poslovnikom.
O predlogu Vlade da se odloži stupanje na snagu odluke organa autonomne pokrajine, Sud odlučuje u roku od 45 dana od dana prijema predloga. Ako Sud donese rešenje da se odloži stupanje na snagu osporene odluke organa autonomne pokrajine, odluku o oceni ustavnosti ili zakonitosti osporene odluke Sud donosi, po pravilu, u roku od 60 dana od dana donošenja rešenja.
Sudija izvestilac utvrđuje da li su ispunjene procesne pretpostavke za postupanje Suda po ustavnoj žalbi. Ustavna žalba koja ima nedostatke koji onemogućavaju postupanje Suda, a koja je na zahtev sudije izvestioca uređena podneskom predatim po proteku utvrđenog roka za uređenje ustavne žalbe, biće odbačena na osnovu odredbe Zakona. Izuzetno od
, povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za uređenje ustavne žalbe može se dozvoliti pod uslovima iz Zakona. Ako ne postoje procesne pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi, sudija izvestilac priprema predlog rešenja o odbacivanju ustavne žalbe i dostavlja ga predsedniku Malog veća radi zakazivanja sednice. Sudija izvestilac može odlučiti da se ustavna žalba dostavi na odgovor državnom organu, odnosno organizaciji kojoj su poverena javna ovlašćenja, protiv čijeg pojedinačnog akta ili radnje je žalba izjavljena i odrediti rok za dostavljanje odgovora, spisa predmeta, drugih dokaza i obaveštenja neophodnih za odlučivanje. Ako su ispunjene procesne pretpostavke za vođenje postupka po ustavnoj žalbi, sudija izvestilac priprema predlog odluke koji se dostavlja predsedniku odgovarajućeg odbora za ustavne žalbe.
Odbor za ustavne žalbe može od sudije izvestioca zatražiti da pribavi dodatne podatke i obaveštenja od značaja za odlučivanje o ustavnoj žalbi. Kad odbor oceni da je u predmetu potpuno razjašnjeno ustavnopravno pitanje, daje pismeno mišljenje o predlogu odluke. Sudija izvestilac dostavlja predlog odluke, sa mišljenjem odbora i dokumentacijom od značaja za odlučivanje, predsedniku Suda radi odlučivanja na sednici.
O predlogu podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja pojedinačnog akta ili radnje protiv koga je ustavna žalba izjavljena, Sud će odlučiti u primerenom roku, vodeći računa o razlozima i posledicama koje proizvodi pojedinačni akt ili radnja.
Sud će održati raspravu o osnovanosti razloga za prestanak sudijske ili javnotužilačke dužnosti, odnosno funkcije. Raspravi pored podnosioca žalbe i donosioca osporenog akta (učesnici u postupku) mogu prisustvovati akreditovani predstavnici sredstava javnog obaveštavanja i predstavnici stručne javnosti do broja raspoloživih mesta u sali za sednice, a prema redosledu prijavljivanja sekretaru Suda. Sud može na predlog učesnika u postupku isključiti javnost sa rasprave samo u slučajevima propisanim
Zakona. Isključenje javnosti se ne odnosi na učesnike u postupku i njihove punomoćnike, odnosno ovlašćene predstavnike. Sud može, po uzimanju izjava od učesnika u postupku, dozvoliti da raspravi sa koje je isključena javnost prisustvuju predstavnici stručne javnosti.
Raspravom rukovodi predsednik Suda. Predsednik Suda otvara raspravu, objavljuje predmet rasprave i saopštava planirano vreme izlaganja učesnika u postupku. Nakon otvaranja rasprave sudija izvestilac ukratko izlaže sporna pitanja u predmetu o kojem će se raspravljati. Predsednik Suda zatim daje reč ovlašćenom predstavniku donosioca osporenog akta, a potom podnosiocu žalbe, odnosno njegovom punomoćniku, uz prethodno upozorenje da se u izlaganju izjašnjavaju samo o spornim pitanjima koja su predmet rasprave. Planirano vreme izlaganja se na zahtev učesnika u postupku može produžiti. Učesnici u postupku se izjašnjavaju o spornim pitanjima i okolnostima koje su od značaja za odlučivanje o konkretnim razlozima prestanka dužnosti, odnosno funkcije. U toku rasprave sudija Suda može postaviti pitanja i tražiti dodatna objašnjenja od učesnika u postupku o spornim pitanjima i okolnostima od značaja za odlučivanje. Raspravu zaključuje predsednik Suda.
Sednica Suda za utvrđivanje da li je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom održaće se u roku od sedam dana od dana prijema akta Narodne skupštine. Poziv za sednicu iz
, sa odgovarajućom dokumentacijom, dostavlja se sudijama Suda najkasnije dva dana pre održavanja sednice. Ako Sud utvrdi da postupak za razrešenje predsednika Republike nije pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom, odbaciće akt Narodne skupštine o pokretanju postupka. Ako Sud utvrdi da je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom, odrediće rok za davanje odgovora predsednika Republike na akt Narodne skupštine.
Poziv za sednicu na kojoj se raspravlja o povredi Ustava od strane predsednika Republike, sa odgovarajućom dokumentacijom, dostavlja se sudijama Suda, predsedniku Republike i predsedniku Narodne skupštine, najkasnije sedam dana pre održavanja sednice Suda. U pozivu iz
učesnici u postupku se upozoravaju da će se sednica održati u njihovom odsustvu, ukoliko sednici ne pristupe bez opravdanog razloga. Za sednicu Suda iz
Po otvaranju sednice i objavljivanju predmeta raspravljanja, predsednik Suda konstatuje da li su pozvana lica prisutna, odnosno da li su uredno pozvana i da li su opravdala izostanak. Na sednici Narodnu skupštinu zastupa predsednik Narodne skupštine, a predsednik Republike može imati i punomoćnika. U slučaju izostanka sa sednice jednog ili oba učesnika u postupku, Sud će odlučiti da li će se sednica održati ili odložiti. Po utvrđivanju uslova za održavanje sednice, predsednik Suda poziva predstavnika Narodne skupštine da izloži razloge za pokretanje postupka za odlučivanje o povredi Ustava od strane predsednika Republike, a zatim poziva predsednika Republike da se izjasni o iznetim razlozima. Sudije Suda mogu u toku sednice, bez iznošenja svog mišljenja, postavljati pitanja i tražiti razjašnjenja od učesnika u postupku i drugih pozvanih lica o ustavnopravnom pitanju koje je predmet rasprave. Ako u toku sednice oceni da je potrebno pribaviti dodatne podatke od značaja za odlučivanje u predmetu, predsednik Suda će odložiti sednicu. Po okončanju raspravljanja, predsednik Suda poziva predstavnika Narodne skupštine, a zatim i predsednika Republike da daju završnu reč.
Odluka, rešenje i zaključak Suda sadrži: uvod, izreku i obrazloženje. Uvod sadrži naziv Suda, odnosno naziv Suda i naziv veća, ime predsednika, odnosno sudije koji je predsedavao sednicom, imena sudija Suda koji su učestvovali u donošenju odluke po azbučnom redu prezimena, ustavni osnov za donošenje odluke, datum održavanja sednice Suda, odnosno sednice veća, i druge podatke zavisno od vrste i predmeta postupka. Izreka sadrži odluku Suda, naziv osporenog akta i donosioca akta, datum donošenja i podatke o objavljivanju akta, kao i druge podatke u zavisnosti od vrste i predmeta postupka. Obrazloženje sadrži zahtev i navode iz podneska kojim je, ili na osnovu koga je pokrenut postupak, navode iz odgovora donosioca osporenog akta, odredbe osporenog akta, pravne propise na kojima se zasniva odluka Suda, razloge za odluku sadržanu u izreci, kao i druge elemente zavisno od predmeta postupka i vrste odluke.
Kada se u jednoj ustavnosudskoj stvari rešava o više pitanja, a samo su neka od njih u dovoljnoj meri raspravljena, Sud može, ako smatra da je to celishodno, doneti odluku samo o tim pitanjima.
ovog poslovnika. Tekst odluke koji je predložio sudija izvestilac dostavlja se Redakcionoj komisiji najkasnije u roku od 15 dana od dana održavanja sednice na kojoj je odlučeno o predmetu. Predsednik Redakcione komisije potpisom potvrđuje konačan tekst odluke utvrđen na sednici Redakcione komisije i dostavlja ga na potpis predsedniku Suda. Konačan tekst odluke koji Redakciona komisija ne utvrđuje u skladu sa
Izvornik odluke donete na sednici Suda potpisuje predsednik Suda, a izvornik odluke donete na sednici veća potpisuje predsednik veća. U odsustvu predsednika Suda, odnosno predsednika veća koji je predsedavao sednicom, izvornik odluke potpisuje zamenik predsednika Suda.
Učesnicima u postupku dostavlja se pismeni otpravak odluke, rešenja i zaključka, koji overava obrađivač predmeta, odnosno ovlašćeni državni službenik, po pravilu, u roku od 30 dana od dana donošenja. Odluka Suda kojom je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne ili materijalne štete dostavlja se i organu nadležnom za isplatu. Ako se odluka, rešenje, odnosno zaključak Suda iz bilo kog razloga ne može dostaviti učesnicima u postupku, dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli Suda. U slučaju iz
dostavljanje se smatra izvršenim osmog dana od dana isticanja odluke, rešenja ili zaključka na oglasnoj tabli Suda. Ako se odluka ili rešenje Suda, koje je objavljeno u službenom glasilu, iz bilo kog razloga ne može dostaviti učesnicima u postupku, dostavljanje se smatra izvršenim danom objavljivanja.
Odluka i rešenje za koje Sud odredi da se objavljuje, dostavlja se radi objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i u drugom službenom glasilu u kome je objavljen akt o kojem je Sud odlučivao, po pravilu, u roku od 30 dana od dana odlučivanja.
Lično ime fizičkog lica i drugi podaci o ličnosti, odnosno naziv pravnog lica naveden u izvorniku odluke i rešenja Suda, pre objavljivanja u službenom glasilu ili objavljivanja na drugi odgovarajući način, po pravilu se skraćuju i označavaju početnim slovima ličnog imena, odnosno naziva pravnog lica, osim ako je to lice dalo saglasnost za objavljivanje ličnih podataka.
Sud će, na obrazloženi pismeni zahtev predsednika, sudije ili radnog tela Suda, staviti na dnevni red sednice Suda zahtev za preispitivanje donete odluke, rešenja ili zaključka dok ne bude otpravljen. Izuzetno od
, Sud može preispitati odluku ili rešenje doneto po ustavnoj žalbi i nakon što je otpravljeno, ako je odluka ili rešenje zasnovano na očiglednoj grešci koja se ne može otkloniti zaključkom o ispravci ili je suprotna važećoj sudskoj praksi Suda. O potrebi preispitivanja akta iz odlučuje Sud.
Sud će, na obrazloženi pismeni zahtev predsednika, sudije ili radnog tela Suda, staviti na dnevni red sednice Suda zahtev za preispitivanje ranije zauzetog stava. O zahtevu iz
mišljenje daje nadležno radno telo Suda. Na sednici Suda se posebno veća i glasa o potrebi preispitivanja ranije zauzetog stava, uz iznošenje razloga za promenu stava. Ako se utvrdi da stav Suda izražen u predlogu odluke odstupa od ranije zauzetog stava o istovetnom pitanju, donošenje odluke će se odložiti radi odlučivanja o potrebi preispitivanja ranije zauzetog stava.
Promena stava Suda konstatuje se na zapisniku sa sednice Suda. Promena stava Suda i razlog za promenu stava navodi se u prvoj odluci, odnosno rešenju Suda u kome je odlučeno u skladu sa novim stavom.