U sporu za izdržavanje mesno je nadležan sud određen zakonom kojim se uređuje parnični postupak.

(1) Postupak u sporu za izdržavanje pokreće se tužbom.

(2) Tužbu za izdržavanje može podneti lice koje se u smislu ovog zakona smatra poveriocem odnosno dužnikom izdržavanja.

(3) Tužbu za izdržavanje deteta može podneti i organ starateljstva.

(1) Tužba za izdržavanje supružnika može se podneti tokom trajanja braka, odnosno tokom trajanja zajednice života vanbračnih partnera.

(2) Tužba za izdržavanje supružnika može se podneti najkasnije do zaključenja glavne rasprave u bračnom sporu.

(3) Izuzetno, bivši supružnik koji iz opravdanih razloga nije podneo tužbu za izdržavanje u bračnom sporu može je podneti najkasnije u roku od godinu dana od dana prestanka braka, odnosno od dana kada mu je učinjeno poslednje faktičko davanje na ime izdržavanja.

(4) U slučaju iz

stava 3 ovog člana

, tužbeni zahtev može biti usvojen samo ako su uslovi od kojih zavisi pravo na izdržavanje postojali u vreme prestanka braka i još uvek postoje u vreme zaključenja glavne rasprave u sporu za izdržavanje.

(5) Tužba za izdržavanje vanbračnog partnera može se podneti u roku od godinu dana od dana prestanka zajednice života vanbračnih partnera, odnosno od dana kada je učinjeno poslednje faktičko davanje na ime izdržavanja.

(1) Postupak u sporu za izdržavanje naročito je hitan.

(2) Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sudu.

(3) Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba.

Sud nije vezan granicama tužbenog zahteva za izdržavanje.

(1) Presudu o izdržavanju sud je dužan da odmah dostavi organu starateljstva na čijoj teritoriji poverilac izdržavanja ima prebivalište odnosno boravište.

(2) Organ starateljstva dužan je da vodi evidenciju i dokumentaciju o izdržavanim licima.

(3) Način vođenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.