U bračnom sporu mesno je nadležan sud određen zakonom kojim se uređuje parnični postupak.

(1) Postupak radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, kao i za poništenje i razvod braka (bračni spor), pokreće se tužbom.

(2) Postupak za razvod braka pokreće se i predlogom za sporazumni razvod braka.

Tužbu za utvrđenje postojanja ili nepostojanja braka mogu podneti supružnici, lica koja imaju pravni interes da bude utvrđeno postojanje ili nepostojanje braka i javni tužilac.

(1) Tužbu za poništenje braka iz uzroka navedenih u čl. 31-33,

članu 34 stav 1

i

čl. 35

i

36 ovog zakona

mogu podneti supružnici, lica koja imaju pravni interes da brak bude poništen i javni tužilac.

(2) U slučajevima iz

stava 1 ovog člana

brak se može poništiti i posle njegovog prestanka.

(3) Pravo na podizanje tužbe za poništenje ništavog braka ne zastareva.

(1) U postupku za poništenje braka koji je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supružnika, postojanje ranijeg braka dokazuje se izvodom iz matične knjige venčanih.

(2) Ako tužilac postojanje ranijeg braka ne može dokazati izvodom iz matične knjige venčanih, sud će mu naložiti da u određenom roku pokrene parnicu radi utvrđivanja da raniji brak postoji, a ako on to ne učini, smatraće se da je tužba povučena.

(3) Ako tuženi osporava punovažnost ranijeg braka koji je upisan u matičnu knjigu venčanih, sud će mu naložiti da u određenom roku pokrene parnicu za poništenje ranijeg braka, a ako on to ne učini, smatraće se da je od svoje tvrdnje odustao.

Sud će odbiti tužbeni zahtev za poništenje braka ako je raniji brak prestao do zaključenja glavne rasprave.

(1) Supružnik koji je u vreme sklapanja braka bio maloletan može podneti tužbu za poništenje braka sklopljenog bez dozvole suda u roku od godinu dana od dana sticanja punoletstva.

(2) Roditelji maloletnog supružnika, odnosno njegov staratelj, mogu podneti tužbu za poništenje braka sklopljenog bez dozvole suda do punoletstva maloletnog supružnika.

Supružnik koji je brak sklopio pod prinudom ili u zabludi može podneti tužbu za poništenje braka u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uočena.

Supružnik koji nije bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sklapanja braka, a naknadno postane sposoban za rasuđivanje, može podneti tužbu za poništenje braka u roku od godinu dana od dana prestanka nesposobnosti za rasuđivanje, odnosno od dana pravnosnažnosti sudske odluke o vraćanju poslovne sposobnosti.

(1) Pravo na tužbu za poništenje braka ne prelazi na naslednike supružnika.

(2) Naslednici supružnika mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za poništenje braka.

(3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog supružnika može podneti tužbu za poništenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

Tužbu za razvod braka mogu podneti oba supružnika.

(1) Pravo na tužbu za razvod braka ne prelazi na naslednike supružnika.

(2) Naslednici supružnika mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka.

(3) Naslednici supružnika koji su pokrenuli bračni spor predlogom za sporazumni razvod braka mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka.

(4) Staratelj poslovno nesposobnog supružnika može podneti tužbu za razvod braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

(1) Ako tužbu u bračnom sporu podnosi punomoćnik stranke, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u bračnom sporu.

(2) Punomoćje mora da sadrži navode u pogledu vrste tužbe i osnova za podnošenje tužbe.

(3) U bračnom sporu koji je pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka supružnike ne može zastupati isti punomoćnik.

U bračnom sporu odricanje od tužbenog zahteva ima isto pravno dejstvo kao povlačenje tužbe.

(1) U bračnom sporu tužilac može tužbu povući do zaključenja glavne rasprave bez pristanka tuženog, a sa pristankom tuženog dok postupak nije pravnosnažno završen.

(2) Predlog za sporazumni razvod braka mogu povući jedan ili oba supružnika dok postupak nije pravnosnažno završen.

(3) Ako je do povlačenja tužbe ili predloga u skladu sa

st. 1 i 2 ovog člana

došlo posle donošenja prvostepene presude, sud će rešenjem utvrditi da je presuda bez pravnog dejstva i da se postupak obustavlja.

(1) U bračnom sporu ne može se izreći presuda zbog propuštanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja.

(2) U bračnom sporu stranke ne mogu da zaključe sudsko poravnanje.

(1) Sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

(2) Sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine unosi se u izreku presude kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu braka.

(1) Sud je dužan da presudom u bračnom sporu odluči o vršenju roditeljskog prava.

(2) Sud može presudom u bračnom sporu odlučiti o potpunom ili delimičnom lišenju roditeljskog prava.

(3) Sud može presudom u bračnom sporu odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici.

(1) Presuda kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu može se pobijati samo zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka ili zbog toga što je sporazum o razvodu zaključen pod prinudom ili u zabludi.

(2) Pravnosnažna presuda u bračnom sporu ne može se pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poništenju ili razvodu braka.

(1) Ako u toku bračnog spora umre jedan ili umru oba supružnika, prvostepeni sud će rešenjem utvrditi da se postupak obustavlja.

(2) Odredba

stava 1 ovog člana

ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa

čl. 218

i

220 ovog zakona

.