(1) Na postupak organa uprave koji je u vezi sa porodičnim odnosima primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
(2) U postupku pred organom starateljstva primenjuju se i metode stručnog socijalnog rada i socijalne zaštite.
(1) Budući supružnici podnose usmeni ili pismeni zahtev za sklapanje braka matičaru opštine u kojoj žele da sklope brak.
(2) O usmenom zahtevu budućih supružnika matičar sačinjava zapisnik.
(3) Budući supružnici uz zahtev za sklapanje braka podnose izvod iz matične knjige rođenih za svakog od njih, a po potrebi i dokaz o sprovedenom postupku davanja dozvole za sklapanje braka.
(4) Ako je budući supružnik ranije bio u braku, podneće dokaz da je prethodni brak prestao ukoliko ova činjenica nije upisana u matičnu knjigu rođenih.
(1) Matičar utvrđuje, na osnovu izjava budućih supružnika, priloženih isprava i na drugi način, da li su ispunjeni svi uslovi za punovažnost braka predviđeni ovim zakonom.
(2) Matičar će usmeno saopštiti podnosiocima zahteva da ne mogu sklopiti brak ako utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi za punovažnost braka predviđeni ovim zakonom.
(3) Na njihovo traženje matičar je dužan da u roku od osam dana donese pismeno rešenje o odbijanju zahteva za sklapanje braka.
(4) Žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za sklapanje braka podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Matičar određuje dan sklapanja braka u sporazumu sa budućim supružnicima kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za punovažnost braka predviđeni ovim zakonom.
Matičar sa budućim supružnicima obavlja razgovor bez prisustva javnosti u kojem je dužan da ih upozna sa pravnim posledicama koje nastupaju sklapanjem braka.
(1) Matičar će preporučiti budućim supružnicima da se do dana sklapanja braka uzajamno obaveste o stanju svog zdravlja, a po potrebi i da posete odgovarajuću medicinsku ustanovu, kako bi dobili potpunu informaciju o svim podacima koji se tiču njihovog zdravlja, dijagnoze i prognoze bolesti, lečenju i rezultatima lečenja.
(2) Matičar će posebno preporučiti budućim supružnicima da se upoznaju sa mogućnostima i prednostima planiranja porodice.
(1) Matičar će preporučiti budućim supružnicima da posete bračno ili porodično savetovalište i da se upoznaju sa važnošću održavanja skladnih bračnih i porodičnih odnosa.
(2) Matičar će preporučiti budućim supružnicima da se sporazumeju o prezimenu.
(1) Brak se sklapa javno, na svečan način, u prostoriji posebno predviđenoj za tu namenu.
(2) Prostorija predviđena za sklapanje braka mora biti prigodno uređena i u njoj mora biti istaknuta zastava Republike Srbije, a matičar preko grudi mora nositi lentu u bojama zastave Republike Srbije.
(3) Matičar može, izuzetno, dozvoliti da se brak sklopi i na drugom mestu, ako za to postoje naročito opravdani razlozi, ako se obezbede uslovi u pogledu svečanog izgleda prostorije i ako se time ne vređa dostojanstvo čina sklapanja braka.
(1) Opštinska uprava može, izuzetno, rešenjem dozvoliti da se brak sklopi u prisustvu jednog budućeg supružnika i punomoćnika drugog budućeg supružnika ako za to postoje naročito opravdani razlozi.
(2) Punomoćje za sklapanje braka mora biti overeno i izdato samo radi sklapanja braka.
(3) Punomoćje treba da sadrži lične podatke o vlastodavcu, punomoćniku i budućem supružniku koji će prisustvovati sklapanju braka, kao i datum overe punomoćja.
(4) Punomoćje važi 90 dana od dana overavanja.
(5) Žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za sklapanje braka preko punomoćnika podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
(1) Sklapanje braka počinje utvrđivanjem identiteta budućih supružnika i izveštajem matičara da su oni pristupili sklapanju braka te da su za punovažnost njihovog braka ispunjeni svi uslovi predviđeni ovim zakonom.
(2) Ako se brak sklapa preko punomoćnika, matičar će pročitati priloženo punomoćje.
(3) Kada matičar utvrdi da na njegov izveštaj nema prigovora, na prigodan način će upoznati buduće supružnike sa pravima i dužnostima u braku, a zatim će svakog od njih pojedinačno upitati da li slobodno pristaje da sklopi brak sa onim drugim.
(4) Posle datih potvrdnih izjava volje budućih supružnika matičar proglašava da je brak sklopljen.
(5) Posle proglašenja da je brak sklopljen matičar će upitati supružnike kako glasi njihov sporazum o prezimenu.
(1) Sklopljeni brak matičar upisuje u matičnu knjigu venčanih i u matičnu knjigu rođenih za oba supružnika.
(2) Upis braka u matičnu knjigu venčanih potpisuju supružnici svojim imenom i novim prezimenom, punomoćnik svojim imenom i prezimenom pored ličnog imena supružnika koga zastupa, svedoci i matičar.
(3) Posle potpisivanja matičar uručuje supružnicima izvod iz matične knjige venčanih.
(1) Ako je mesto rođenja supružnika različito od mesta sklapanja braka, matičar dostavlja izveštaj o sklopljenom braku nadležnom matičaru.
(2) Ako je brak sklopio strani državljanin, matičar će izvod iz matične knjige venčanih dostaviti ministarstvu nadležnom za pravosuđe, koje će o sklopljenom braku obavestiti nadležno inostrano diplomatsko-konzularno predstavništvo u našoj zemlji.
(1) Izjava o priznanju očinstva daje se, po pravilu, matičaru koji vodi matičnu knjigu rođenih za dete i o njoj se sastavlja zapisnik.
(2) Ako je izjava o priznanju očinstva data matičaru koji nije nadležan, kao i ako je izjava data pred organom starateljstva ili sudom, organ pred kojim je priznato očinstvo dužan je da bez odlaganja zapisnik ili ispravu koja sadrži izjavu o priznanju očinstva dostavi matičaru koji vodi matičnu knjigu rođenih za dete.
(3) Izjava o priznanju očinstva ne može se dati preko zakonskog zastupnika ili punomoćnika.
(1) Kada primi izjavu o priznanju očinstva, matičar je dužan da pozove majku i dete, odnosno majku ili dete, odnosno staratelja deteta, da u roku od 30 dana daju izjavu o saglasnosti sa priznanjem očinstva.
(2) Ako je majka u prijavi rođenja deteta navela da ocem deteta smatra muškarca koji je kasnije priznao očinstvo, neće se tražiti njena saglasnost u smislu
ne daju nikakvu izjavu ili izjave da odbijaju davanje saglasnosti sa priznanjem očinstva, matičar je dužan da muškarca koji je priznao očinstvo pouči o njegovom pravu na utvrđivanje očinstva sudskom odlukom.
(1) Kada majka prijavljuje rođenje deteta van braka, matičar je dužan da je pouči o njenom pravu da imenuje muškarca koga smatra ocem deteta.
(2) Ako majka imenuje muškarca koga smatra ocem deteta, matičar je dužan da pozove tog muškarca da u roku od 30 dana dâ izjavu o priznanju očinstva.
(3) Ako muškarac koga je majka imenovala ocem deteta u roku od 30 dana ne dâ nikakvu izjavu ili izjavi da on nije otac deteta, matičar je dužan da majku pouči o njenom pravu na utvrđivanje očinstva sudskom odlukom.
(1) Matičar utvrđuje, na osnovu izjava stranaka, priloženih isprava i na drugi način, da li su ispunjeni svi uslovi za upis priznanja očinstva u matičnu knjigu rođenih.
(2) Matičar će usmeno saopštiti majci da muškarac za koga je ona navela da ga smatra ocem deteta nije priznao očinstvo i o tome će sačiniti službenu belešku.
(3) Matičar će usmeno saopštiti muškarcu koji je priznao očinstvo da nisu ispunjeni svi uslovi predviđeni ovim zakonom za upis priznanja očinstva u matičnu knjigu rođenih i o tome će sačiniti službenu belešku.
(4) Kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi predviđeni ovim zakonom, matičar će upisati priznanje očinstva u matičnu knjigu rođenih.
(1) Budući usvojitelji podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu starateljstva na čijem području oni imaju zajedničko prebivalište, odnosno boravište.
(2) Strani državljani podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja preko ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.
(3) Budući usvojitelji uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnose izvod iz matične knjige rođenih za svakog od njih, kao i druge dokaze o svojoj podobnosti da usvoje dete (opšta podobnost usvojitelja).
(1) Roditelj ili staratelj deteta podnosi pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu starateljstva na čijem području dete ima prebivalište, odnosno boravište.
(2) Roditelj ili staratelj deteta uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnosi izvod iz matične knjige rođenih za dete, kao i druge dokaze o podobnosti deteta da bude usvojeno (opšta podobnost usvojenika).
(3) Kada primi zahtev roditelja za zasnivanje usvojenja, organ starateljstva dužan je da mu preporuči da se podvrgne psiho-socijalnom savetovanju u organu starateljstva, porodičnom savetovalištu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima.
(4) U primerenom roku nakon što je roditelju preporučeno psiho-socijalno savetovanje, organ starateljstva će pozvati roditelja i dete koje je navršilo 10. godinu života da pred njim daju pismene izjave o saglasnosti za usvojenje.
(5) Nakon što roditelj da pismenu izjavu o saglasnosti za usvojenje, organ starateljstva je dužan da detetu postavi privremenog staratelja koji će ga zastupati u postupku zasnivanja usvojenja.
(1) Organ starateljstva utvrđuje da li su budući usvojitelji podobni da usvoje dete (opšta podobnost usvojitelja) i da li je dete podobno da bude usvojeno (opšta podobnost usvojenika) na osnovu izjava budućih usvojitelja, roditelja ili staratelja deteta, samog deteta, na osnovu priloženih isprava i na drugi način.
(2) Odluka o opštoj podobnosti donosi se na osnovu nalaza i stručnog mišljenja psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara.
(4) Organ starateljstva može zatražiti nalaz i mišljenje i od stručnjaka porodičnih savetovališta ili drugih ustanova specijalizovanih za posredovanje u porodičnim odnosima, kao i od zdravstvenih ustanova.
(1) Organ starateljstva donosi pismeno rešenje o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja ako utvrdi da podnosioci zahteva nisu podobni za usvojitelje (opšta podobnost usvojitelja), odnosno da dete nije podobno da bude usvojeno (opšta podobnost usvojenika).
donese u roku od 60 dana od dana predaje urednog zahteva.
(3) Žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
(1) Kada utvrdi da su budući usvojitelji podobni da usvoje dete (opšta podobnost usvojitelja), odnosno da je dete podobno da bude usvojeno (opšta podobnost usvojenika), organ starateljstva dužan je da podatke o budućim usvojiteljima odnosno budućem usvojeniku odmah unese u Jedinstveni lični registar usvojenja.
(2) Jedinstveni lični registar usvojenja vodi ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu.
(3) Jedinstveni lični registar usvojenja sadrži evidenciju podataka o budućim usvojiteljima za koje je utvrđeno da su podobni da usvoje dete (opšta podobnost usvojitelja) i deci za koju je utvrđeno da su podobna da budu usvojena (opšta podobnost usvojenika).
(4) Način vođenja Jedinstvenog ličnog registra usvojenja propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.
(1) Organ starateljstva koji je utvrdio opštu podobnost usvojenika bira buduće usvojitelje na osnovu evidencije iz Jedinstvenog ličnog registra usvojenja i o tome donosi poseban zaključak.
(2) Izbor budućih usvojitelja ne vrši se ako dete usvaja supružnik ili vanbračni partner roditelja deteta, odnosno ako usvojeno dete usvaja supružnik ili vanbračni partner usvojitelja deteta.
(3) Izbor budućih usvojitelja ne vrši se ako usvojitelji i roditelj odnosno staratelj deteta sporazumno izvrše izbor i ako organ starateljstva proceni da je takav sporazum u najboljem interesu deteta.
(1) Organ starateljstva koji je izabrao buduće usvojitelje dužan je da im uputi dete radi uzajamnog prilagođavanja, osim ako je usvojitelj strani državljanin.
(2) Period prilagođavanja ne može trajati duže od šest meseci.
(3) Organ starateljstva dužan je da nadzire uspešnost uzajamnog prilagođavanja budućih usvojitelja i deteta te da o svojim ocenama sastavlja službene beleške (posebna podobnost usvojitelja i usvojenika).
(1) Organ starateljstva donosi pismeno rešenje o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja ako utvrdi da uzajamno prilagođavanje nije bilo uspešno.
(2) Žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
(1) Službeno lice organa starateljstva sa budućim usvojiteljima obavlja razgovor bez prisustva javnosti u kojem je dužno da ih upozna sa pravnim posledicama koje nastupaju zasnivanjem usvojenja.
(2) Službeno lice organa starateljstva može obaviti razgovor i sa detetom, ako je to u skladu sa godinama i zrelošću deteta, u kojem će ga podrobno obavestiti o predstojećem usvojenju.
(1) Službeno lice organa starateljstva preporučiće budućim usvojiteljima da detetu saopšte istinu o njegovom poreklu što je pre moguće.
(2) Službeno lice organa starateljstva dužno je da preporuči budućim usvojiteljima da se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju u organu starateljstva, porodičnom savetovalištu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima.
(1) U postupku zasnivanja usvojenja javnost je isključena.
(2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o usvojenju spadaju u službenu tajnu i nju su dužni da čuvaju svi učesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni.
(1) Rešenje o novom upisu rođenja usvojenika dostavlja se bez odlaganja matičaru koji vodi matičnu knjigu rođenih za dete.
(2) Posle novog upisa rođenja usvojenika pravo uvida u matičnu knjigu rođenih za dete imaju samo dete i usvojitelji deteta.
(3) Pre nego što dozvoli detetu uvid u matičnu knjigu rođenih, matičar je dužan da uputi dete na psiho-socijalno savetovanje u organ starateljstva, porodično savetovalište ili u drugu ustanovu koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima.
(1) Postupak stavljanja pod starateljstvo pokreće organ starateljstva po službenoj dužnosti.
(2) Inicijativu za pokretanje postupka stavljanja pod starateljstvo mogu da podnesu zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne zaštite, pravosudni i drugi državni organi, udruženja i građani.
(1) U postupku stavljanja pod starateljstvo javnost je isključena.
(2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o stavljanju pod starateljstvo spadaju u službenu tajnu i nju su dužni da čuvaju svi učesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni.
(1) Postupak stavljanja pod starateljstvo jeste hitan.
(2) Privremeni zaključak o obezbeđenju smeštaja štićenika organ starateljstva dužan je da donese u roku od 24 sata od trenutka kada je obavešten o postojanju potrebe za starateljstvom.
(3) Ako štićenik ima imovinu, organ starateljstva dužan je da izvrši popis imovine štićenika najkasnije u roku od osam dana od dana kada je obavešten o postojanju potrebe za starateljstvom.
(4) Rešenje o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva dužan je da donese odmah, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je obavešten o postojanju potrebe za starateljstvom nad maloletnim detetom odnosno od dana prijema sudske odluke o lišenju poslovne sposobnosti punoletnog lica.
(1) Organ starateljstva donosi rešenje o stavljanju pod starateljstvo ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uručuje ga staratelju bez odlaganja.
(2) Ako štićenik ima imovinu, staratelju se uručuje i izveštaj stalne komisije za popis i procenu vrednosti imovine štićenika, a sama imovina predaje mu se na upravljanje i raspolaganje.
(3) Rešenjem o stavljanju pod starateljstvo određuju se prava i dužnosti staratelja.
(4) Uručivanjem rešenja o stavljanju pod starateljstvo smatra se da je staratelj upoznat sa svojim pravima i dužnostima (uvođenje staratelja u dužnost).
(5) Žalbu protiv rešenja o stavljanju pod starateljstvo može izjaviti staratelj, odnosno lice koje ima pravni interes, ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
(1) Organ starateljstva donosi rešenje o razrešenju staratelja ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uručuje ga staratelju bez odlaganja.
(2) Žalbu protiv rešenja o razrešenju staratelja može izjaviti staratelj, odnosno lice koje ima pravni interes, ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
(3) Primopredaja između ranijeg i novog staratelja obavlja se po pravilima o stavljanju pod starateljstvo iz
(1) Organ starateljstva donosi rešenje o prestanku starateljstva ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uručuje ga bez odlaganja staratelju i štićeniku.
(2) Žalbu protiv rešenja o prestanku starateljstva mogu izjaviti staratelj i štićenik koji je sposoban za rasuđivanje, odnosno lice koje ima pravni interes, ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
(1) Konačno rešenje o stavljanju pod starateljstvo odnosno konačno rešenje o prestanku starateljstva dostavlja se bez odlaganja matičaru koji vodi matičnu knjigu rođenih za štićenika.
(1) Organ starateljstva vodi i druge postupke, u skladu sa zakonom.
(2) Organ starateljstva rešenjem odlučuje o merama preventivnog ili korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava odnosno o određivanju i promeni ličnog imena deteta.