U slučaju povrede prava, tužilac tužbom može da zahteva naročito:
1)
utvrđenje povrede prava;
2)
zabranu radnji kojima se vrši povreda ili radnji koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno, kao i zabranu ponavljanja takvih ili sličnih radnji pod pretnjom plaćanja primerenog novčanog iznosa tužiocu;
3)
naknadu štete;
4)
objavljivanje presude o trošku tuženog;
5)
oduzimanje, odnosno trajno isključenje iz prometa ili uništenje ili preinačenje, bez naknade, predmeta kojima je izvršena povreda;
6)
zabranu otuđenja, oduzimanje, ili uništenje, bez naknade, materijala i predmeta koji su upotrebljeni u proizvodnji predmeta kojima je izvršena povreda prava.
Pri razmatranju tužbenih zahteva iz ovog člana, sud uzima u obzir srazmeru između ozbiljnosti povrede prava i tužbenog zahteva, kao i interese trećih lica.
Tužba se može podneti i protiv lica čije su usluge korišćene prilikom povrede prava (posrednik).
Tužilac ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.
, sud će uzeti u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, a posebno negativne ekonomske posledice koje trpi tužilac, uključujući izgubljenu dobit, kao i dobit koju je tuženi ostvario povredom prava.
Sud može kada okolnosti slučaja to opravdavaju da dosudi tužiocu naknadu štete koja ne može biti niža od naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, da je to korišćenje bilo zakonito.
Ako povreda prava nije učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, sud može, da dosudi tužiocu naknadu u visini dobiti koju je tuženi ostvario povredom prava.