Ako potraživanje založnog poverioca prestane isplatom duga ili na drugi način, založno pravo prestaje i briše se iz Registra zaloge na zahtev založnog poverioca, dužnika ili zalogodavca, kad to nije isto lice.

Ali založni poverilac se može namiriti iz vrednosti predmeta založnog prava i posle zastarelosti njegovog potraživanja.

Založno pravo prestaje i briše se iz Registra zaloge kad predmet založnog prava propadne.

Ako je predmet založnog prava bio osiguran, založno pravo se uspostavlja, po samom zakonu, na potraživanju iznosa (ili naknade) osiguranja.

Založno pravo prestaje na osnovu javne prodaje i druge prodaje predmeta založnog prava, izvršene radi namirenja potraživanja založnog poverioca.

Po pravnosnažnosti sudske odluke o namirenju sud će rešenjem odrediti da se založno pravo briše iz Registra zaloge.

U slučaju vansudske prodaje založni poverilac je dužan da izda ispravu na osnovu koje zalogodavac može zahtevati brisanje založnog prava.

Pravo da zahteva od založnog poverioca da izda ovakvu ispravu ima i kupac koji je predmet založnog prava pribavio na vansudskoj prodaji.

Brisanje založnog prava iz Registra zaloge može se tražiti i kada se založni poverilac odrekne založnog prava u pismenoj formi, kada se svojstvo založnog poverioca stekne u istom licu sa svojstvom dužnika, kao i kada založni poverilac stekne pravo svojine na predmetu založnog prava.

Ako dužnik ili zalogodavac, kad to nije isto lice, traži brisanje založnog prava, dužan je da podnese Registru zaloge pismenu izjavu založnog poverioca da pristaje na brisanje, sudsku odluku ili drugi dokument iz kojeg proističe da je založno pravo prestalo.