Pravosudnu upravu čine poslovi staranja o izvršavanju zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom sudova.

Poslove pravosudne uprave vrše Visoki savet sudstva i ministarstvo nadležno za pravosuđe.

Poslovi pravosudne uprave koje vrši Visoki savet sudstva su: nadzor nad primenom Sudskog poslovnika; utvrđivanje opštih smernica za unutrašnje uređenje suda; donošenje uputstva o sastavljanju izveštaja o radu suda; praćenje rada sudova; statistička i analitička obrada podataka o radu suda, radi povećanja kvaliteta i efikasnosti rada suda; donošenje podzakonskih akata iz svoje nadležnosti; saradnja u izradi podzakonskog akta o organizaciji i radu suda i drugog pravosudnog organa koji je u nadležnosti ministarstva nadležnog za pravosuđe; davanje mišljenja na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu; staranje o istinitom, blagovremenom i potpunom obaveštavanju javnosti o radu suda i funkcionisanju sudskog sistema; vođenje ličnih listova sudija i sudija porotnika i drugi poslovi određeni zakonom.

Poslovi pravosudne uprave koje vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe su: nadzor nad primenom Sudskog poslovnika; statistička i analitička obrada podataka o radu sudova, radi praćenja primene propisa u oblastima koje ministarstvo normativno uređuje odnosno izrade propisa, strategijskih, planskih i programskih akata; davanje saglasnosti na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu; uređenje, razvoj i održavanje pravosudnog informacionog sistema; staranje o smeštajnim uslovima, opremanju i obezbeđenju sudova; razvoj i sprovođenje kapitalnih projekata i drugih programa za pravosudne organe; postavljanje i razrešenje sudskih veštaka i tumača i drugi poslovi određeni zakonom.

Prilikom obavljanja poslova pravosudne uprave u smislu odredbe

stava 4. ovog člana

ministarstvo nadležno za pravosuđe ne zadire u nezavisnost sudija i sudova, niti u obavljanje poslova sudske uprave u nadležnosti predsednika suda.

Visoki savet sudstva vodi lični list za svakog sudiju i sudiju porotnika.

Podatke koje lični list sadrži Visokom savetu sudstva prosleđuje predsednik suda i odgovoran je za njihovu tačnost, kao i lice na koje se podaci odnose ako ih je ono saopštilo.

Podaci koje sadrži lični list mogu da se obrađuju i koriste samo u svrhu primene ovog zakona i zakona kojim se uređuje položaj sudija, u skladu sa propisom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Lični list sudije sadrži: ime i prezime, ime roditelja, mesto, dan, mesec i godinu rođenja, podatke o prebivalištu, završenom pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravničkoj praksi, pravosudnom ispitu, kretanju u službi, datumu navršenja radnog veka, ocenama rada, upućivanju na rad u drugi sud, udaljavanju sa dužnosti, disciplinskoj sankciji, vođenom krivičnom postupku, prestanku dužnosti, objavljenim stručnim i naučnim radovima, znanju stranih jezika, imovinskom stanju, stambenim prilikama i druge podatke vezane za rad i položaj sudije.

Lični list sudije porotnika sadrži: ime i prezime, ime roditelja, mesto, dan, mesec i godinu rođenja, podatke o prebivalištu, završenoj školi, zvanju ili zanimanju, ocenama rada, kretanju u službi i znanju stranih jezika.

Organi koji vode službenu evidenciju o podacima koji se upisuju u lični list, dužni su da ih dostave Visokom savetu sudstva.

Sudija i sudija porotnik ima pravo uvida u svoj lični list i pravo prigovora Visokom savetu sudstva na njegovu sadržinu.

Obrasce i način vođenja ličnih listova iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje Visoki savet sudstva.

Sudskim poslovnikom propisuju se unutrašnje uređenje i rad suda, a naročito:

Sudski poslovnik zajednički donose ministar nadležan za pravosuđe i Visoki savet sudstva.

Primenu Sudskog poslovnika nadziru Visoki savet sudstva i ministarstvo nadležno za pravosuđe.

Visoki savet sudstva nadzire primenu Sudskog poslovnika u vezi sa poslovima iz člana 76. stav 1. tač. 1)-9), 14), 15) i 17) ovog zakona, a ministarstvo nadležno za pravosuđe u vezi sa poslovima iz člana 76. stav 1. tač. 10) i 16) ovog zakona.

Visoki savet sudstva i ministarstvo nadležno za pravosuđe zajednički nadziru primenu Sudskog poslovnika u vezi sa poslovima propisanim u članu 76. stav 1. tač. 11)-13) ovog zakona.

U slučaju da se nadzor vrši povodom podnete pritužbe, nadležnost organa za sprovođenje nadzora određuje se u zavisnosti od povrede Sudskog poslovnika na koju podnosilac pritužbe ukazuje.

Obrazac pritužbe je sastavni deo Sudskog poslovnika.

Lice koje vrši nadzor može biti samo ono koje ispunjava uslove za izbor sudije suda čiji rad nadzire.

Nadzor se sprovodi u skladu sa godišnjim planom nadzora koji donosi Visoki savet sudstva, odnosno ministar nadležan za pravosuđe do kraja kalendarske godine za narednu godinu (redovni nadzor).

U godišnjem planu nadzora navode se sudovi u kojima je prema ishodu nadzora sprovedenog tokom kalendarske godine potrebno ponoviti nadzor radi utvrđivanja izvršenja naloženih mera (kontrolni nadzor).

Vanredni nadzor može se sprovesti na predlog predsednika Vrhovnog suda, predsednika neposredno višeg suda, predsednika Visokog saveta sudstva ili ministra nadležnog za pravosuđe.

Terenski nadzor vrši se neposrednim uvidom u sudske predmete, upisnike, dokumentaciju, podatke, uslove i način rada nadziranog suda.

Predsednik nadziranog suda dužan je da omogući nesmetano sprovođenje nadzora obezbeđivanjem odgovarajućeg radnog prostora i tehničkih uređaja licu koje vrši nadzor, kao i davanje na uvid sudskog predmeta, upisnika, akta, dokumenta i podataka koji su predmet nadzora.

Prilikom sprovođenja terenskog nadzora od predsednika suda i sudskog osoblja mogu se uzimati izjave.

Kancelarijski nadzor vrši se uvidom u akte, podatke i dokumentaciju koju je dostavio nadzirani sud i uvidom u sistem za automatsko vođenje predmeta.

Licu koje vrši terenski ili kancelarijski nadzor mora biti omogućen nesmetan uvid u sistem za automatsko vođenje predmeta.

Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlja predsedniku nadziranog suda, predsedniku neposredno višeg suda, predsedniku Vrhovnog suda i Visokom savetu sudstva.

Zapisnik sadrži činjenično stanje utvrđeno vršenjem nadzora, mere koje se predlažu radi otklanjanja uočenih nedostataka i nepravilnosti i rokove za preduzimanje mera.

Obrazac zapisnika je sastavni deo Sudskog poslovnika.

Predsednik nadziranog suda dužan je da se pismeno izjasni o sadržini zapisnika, najkasnije u roku od 15 dana od dana njegovog prijema.

Predsednik neposredno višeg suda dužan je da, najkasnije u roku od 30 dana, obavesti predsednika Vrhovnog suda i organ koji vrši nadzor o merama preduzetim da se uočeni nedostaci otklone, rokovima za otklanjanje nedostataka, kao i razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.

Ako nedostaci ne budu otklonjeni u ostavljenim rokovima, organ koji vrši nadzor podneće disciplinsku prijavu protiv predsednika nadziranog suda.