Godišnji raspored poslova u sudu donosi predsednik suda.
Godišnji raspored poslova sudija utvrđuje se prema pravnoj oblasti u kojoj sudija postupa.
Godišnji raspored poslova u sudu može se menjati u toku godine, ako je to potrebno zbog efikasnijeg rada suda, a naročito zbog dužeg odsustva sudije, znatno povećanog ili smanjenog priliva predmeta u toku godine po pojedinim pravnim oblastima ili upražnjenog sudijskog mesta.
Predsednik suda pismeno utvrđuje raspored poslova u sudu za narednu godinu ili izmenu rasporeda posle pribavljanja mišljenja sudija i saopštava ga na sednici svih sudija do 1. novembra tekuće godine.
Sudija može izjaviti prigovor na godišnji raspored poslova u sudu ili izmenu godišnjeg rasporeda poslova u sudu Visokom savetu sudstva, u roku od tri dana od dana saopštavanja rasporeda poslova u sudu ili izmena na sednici svih sudija ili upoznavanja sa godišnjim rasporedom poslova u sudu ako sudija iz opravdanih razloga nije prisustvovao sednici svih sudija.
Prigovor se podnosi preko predsednika suda, koji može u skladu sa podnetim prigovorom da izmeni godišnji raspored poslova.
Ako predsednik suda ne usvoji prigovor dužan je da prigovor, sa obrazloženjem rasporeda poslova, dostavi Visokom savetu sudstva u roku od tri dana od dana prijema prigovora.
Visoki savet sudstva dužan je da odluči o prigovoru u roku od 30 dana od dana prijema prigovora. Ako Visoki savet sudstva ne odluči o prigovoru u propisanom roku, smatra se da je prigovor usvojen.
Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljenja, pravna pitanja, način poboljšanja rada i stručnosti sudija, sudijskog pomoćnika i sudijskog pripravnika i druga pitanja od značaja za odeljenje.
Odeljenje apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Prekršajnog apelacionog suda razmatraju i pitanja važna za rad područnih sudova.
Odeljenje sudske prakse postoji u sudu s većim brojem sudija, u skladu sa Sudskim poslovnikom.
Odeljenje sudske prakse prati i proučava praksu suda i međunarodnog sudskog organa i obaveštava sudiju, sudijskog pomoćnika i sudijskog pripravnika o pravnom shvatanju suda.
Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga određuje predsednik suda.
U višem i apelacionom sudu može se obrazovati odeljenje za krivične postupke protiv maloletnika i odeljenje za radne sporove.
U pojedinom višem i apelacionom sudu može se obrazovati odeljenje za krivična dela protiv Vojske Srbije, za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije, ratnih zločina i visokotehnološkog kriminala, u skladu sa zakonom.
U prekršajnom sudu i Prekršajnom apelacionom sudu može se obrazovati odeljenje za vođenje prekršajnog postupka za prekršaje iz oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, u skladu sa Sudskim poslovnikom.
Zajednička sednica odeljenja saziva se kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja.
Zajedničku sednicu sazivaju zajedno predsednici odeljenja ili predsednik suda, a njome rukovodi predsednik suda ili predsednik odeljenja u čijem je delokrugu pitanje koje se razmatra.
Na sednici svih sudija se razmatraju izveštaji o radu suda i sudija, odlučuje se o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti zakona i zakonitosti propisa i drugih opštih akata, razmatra primena propisa kojima se uređuju pitanja iz delokruga sudova, daje mišljenje o kandidatu za sudiju i sudije porotnike i odlučuje o drugim pitanjima važnim za ceo sud.
Sednicom svih sudija rukovodi predsednik suda, a saziva je po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje jedne trećine svih sudija.
Sednica odeljenja Vrhovnog suda razmatra pitanja iz delokruga sudskog odeljenja.
Sednica odeljenja saziva se i ako između pojedinih veća nastane nesaglasnost u primeni propisa ili ako jedno veće odstupi od pravnog shvatanja prihvaćenog u svojoj praksi ili od pravnog shvatanja koje su prihvatila sva veća.
Pravno shvatanje usvojeno na sednici odeljenja obavezuje sva veća u sastavu odeljenja.
Opšta sednica Vrhovnog suda (u daljem tekstu: Opšta sednica) razmatra primenu zakona i drugog propisa i rad sudova; daje mišljenje Visokom savetu sudstva o kandidatu za predsednika Vrhovnog suda; donosi Poslovnik o radu Vrhovnog suda; imenuje pet sudija Ustavnog suda između deset kandidata koje predlože Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva na zajedničkoj sednici, većinom od ukupnog broja članova zajedničke sednice Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva i vrši druge poslove određene zakonom i Poslovnikom o radu Vrhovnog suda.
Opšta sednica razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija.
Opštu sednicu čine predsednik i sudije Vrhovnog suda.
Za punovažno odlučivanje na Opštoj sednici potrebno je učešće većine sudija od ukupnog broja sudija.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija Vrhovnog suda, izuzev odluke o imenovanju sudija Ustavnog suda i mišljenja Visokom savetu sudstva o kandidatu za predsednika Vrhovnog suda, koje se donose većinom glasova od ukupnog broja sudija.
Sekretarijat Vrhovnog suda pomaže predsedniku suda u sudskoj upravi, obavlja administrativne poslove za Opštu sednicu i vrši druge poslove koji su mu Poslovnikom o radu Vrhovnog suda stavljeni u delokrug.
Sudsku upravu čine poslovi koji služe vršenju sudske vlasti i drugi poslovi od značaja za rad suda: organizovanje rada i poslovanja u sudu; pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika; poslovi vezani za stalne sudske veštake i tumače; razmatranje pritužbi i predstavki; vođenje evidencija i statistika, kao i izrada i analiza izveštaja o radu sudija i sudova; izvršenje krivičnih i prekršajnih sankcija; finansijsko i materijalno poslovanje suda; overa isprave namenjene upotrebi u inostranstvu; poslovi vezani za funkcionisanje informacionog sistema u sudu; poslovi vezani za obezbeđivanje javnosti rada suda, obaveštavanje javnosti o radu suda i davanje informacija od javnog značaja; stručni poslovi u vezi sa ostvarivanjem prava, obaveze i odgovornosti sudije i sudskog osoblja u sudu; donošenje opšteg i pojedinačnog akta koji se odnosi na sistematizaciju, unutrašnju organizaciju, radne odnose, kao i drugog opšteg akta kojim se uređuju odnosi u sudu; poslovi u vezi sa stručnim usavršavanjem i obukom sudije i sudskog osoblja; poslovi upravljanja sudskom zgradom i nepokretnosti koje se dodeljuju sudu na korišćenje; poslovi u vezi sa naplatom sudske takse; ostali poslovi vezani za unutrašnju organizaciju i poslovanje suda ako je to određeno zakonom ili drugim opštim aktom.
U sudskoj upravi višeg suda, kao i drugog suda koji odredi Visoki savet sudstva, organizuje se služba za pružanje podrške i pomoći oštećenima i svedocima. Kontakt tačka za informisanje oštećenih i svedoka imenuje se u osnovnom sudu i u drugom sudu koji odredi Visoki savet sudstva.
Rad službe za pružanje podrške i pomoći oštećenima i svedocima i postupanje kontakt tačke za informisanje oštećenih i svedoka detaljnije se uređuje aktom Visokog saveta sudstava.
U vršenju poslova sudske uprave, predsednik suda, predsednik neposredno višeg suda ili lice kome je povereno vršenje poslova sudske uprave ne može da preduzima radnje koje ometaju vođenje sudskog postupka u pojedinačnom slučaju.
Predsednik suda organizuje rad suda, predstavlja sud, rukovodi sudskom upravom, stara se o sprovođenju Sudskog poslovnika i odgovoran je za pravilan i blagovremen rad suda.
Predsednik suda obezbeđuje zakonitost, red i tačnost u sudu, nalaže otklanjanje nepravilnosti i sprečava odugovlačenje u radu, određuje branioce po službenoj dužnosti, stara se o održavanju nezavisnosti sudija i ugledu suda i vrši druge poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom.
Predsednik suda je dužan da poštuje godišnji raspored poslova u sudu i postupak za raspodelu predmeta u sudu u skladu sa ovim zakonom, zakonom koji uređuje položaj sudija i Sudskim poslovnikom.
Sud ima jednog ili više zamenika predsednika suda, koji zamenjuje predsednika suda u slučaju sprečenosti ili odsutnosti.
Ako sud ima više od jednog zamenika predsednika suda, predsednik suda određuje jednog zamenika koji ga zamenjuje.
Pojedine poslove sudske uprave predsednik suda može poveriti zameniku predsednika suda, predsedniku odeljenja i upravitelju suda.
Predsednik suda ne može poveriti odlučivanje o pravu sudije na osnovu rada, utvrđivanje godišnjeg rasporeda poslova, odlučivanje o radnim odnosima sudskog osoblja u slučaju kada je to zakonom određeno.
Predsednik neposredno višeg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu nižeg suda, kao i da pri nečinjenju predsednika nižeg suda donese akte iz njegovog delokruga. Predsednik neposredno višeg suda može tražiti od nižeg suda obaveštenje o primeni propisa koji uređuju sudsku upravu, kao i druge podatke o radu sudske uprave tog suda i radu tog suda.
Predsednik neposredno višeg suda može naložiti neposredan uvid u rad nižeg suda, o čemu se sačinjava pismeni izveštaj.
Predsednik neposredno višeg suda prilikom nadzora rada sudske uprave nižeg suda, ne može preduzimati radnje koje mu zakonom ili drugim propisom nisu poverene, niti na bilo koji način ugroziti nezavisnost i rad nadziranog suda.
Kada stranka ili drugi učesnik u postupku podnese pritužbu, predsednik suda dužan je da je razmotri, da je dostavi na izjašnjenje sudiji na koga se odnosi i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritužbe, sudiju na koga se pritužba odnosi, kao i predsednika neposredno višeg suda, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe.
Predsednik suda može da odbaci pritužbu, u potpunosti ili u određenom delu, ako utvrdi da podnosilac zloupotrebljava pravo na pritužbu.
Smatra se da podnosilac pritužbe zloupotrebljava pravo na pritužbu ako pritužba ima uvredljivu sadržinu ili ako podnese pritužbu iste ili slične sadržine o kojoj je prethodno odlučeno.
Ako je pritužba nerazumljiva, predsednik suda nalaže podnosiocu da je uredi u roku od osam dana od dana prijema naloga, a ako podnosilac to ne učini, odbaciće pritužbu.
Ako je pritužba podneta preko ministarstva nadležnog za pravosuđe, neposredno višeg suda ili Visokog saveta sudstva, o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštava se i organ preko kojeg je pritužba podneta.