Inicijativu za pokretanje postupka podnosi svako pravno ili fizičko lice, organ državne uprave, lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja, oblik udruživanja učesnika na tržištu, udruženje potrošača, učesnici na tržištu i ostala lica koja imaju saznanja o nepoštenim trgovačkim praksama.

Inicijativa se podnosi pisanim podneskom, a izuzetno se može podneti i usmeno izjavom datom na zapisnik u službenim prostorijama Komisije.

Inicijativa iz

člana 20. ovog zakona

naročito sadrži:

Anonimni podnesci, bez obzira na njihov sadržaj, neće se smatrati inicijativom u smislu

stava 1. ovog člana

, već ih Komisija koristi kao izvor informacija i podataka na osnovu kojih sprovodi aktivnosti po sopstvenoj inicijativi.

Inicijativa može sadržati i druge podatke kojima raspolaže podnosilac inicijative, a koji mogu biti relevantni za dalje postupanje Komisije, kao što su: osnovni podaci o tržištu na kome je došlo do nepoštene poslovne prakse, podaci o učesnicima na relevantnom tržištu i njihovim tržišnim udelima, opis uobičajene komercijalne prakse na relevantnom tržištu i slično.

Komisija bliže uređuje oblik i sadržinu inicijative iz ovog člana.

Komisija može zatražiti od podnosioca inicijative dodatne informacije, podatke ili dokumente kojima raspolaže.

Komisija o ishodu inicijative obaveštava podnosioca najkasnije u roku od 60 radnih dana od dana prijema inicijative.

Obaveštenjem iz

stava 2. ovog člana

Komisija se izjašnjava u pogledu osnovanosti inicijative, saopštava svoju odluku o pokretanju postupka ili razloge zbog kojih postupak ispitivanja trgovačke prakse neće biti pokrenut u skladu sa ovim zakonom.

Lice za koje je Komisija procenila da postoji osnovanost njegovih navoda, je fizičko lice koje dostavi relevantne dokaze Komisiji za zaštitu konkurencije o postojanju nepoštene trgovačke prakse (u daljem tekstu: saradnik u postupku).

Saradnik u postupku koji je dostavio relevantne dokaze ima pravo na novčanu nagradu.

U slučaju da je dokaze dostavilo više saradnika, pravo na nagradu stiče saradnik u postupku koji je prvi dostavio odlučujući dokaz.

Pod relevantnim dokazima iz

stava 1.

podrazumevaju se informacije, podaci i drugi dokazi koje Komisija nije posedovala, a koji su po oceni Komisije odlučujući za utvrđivanje postojanja zabranjene nepoštene prakse.

Ako su relevantni dokazi iz

stava 4. ovog člana

pribavljeni od strane saradnika u postupku na nezakonit način, odluka Komisije ne može da se zasniva na tim dokazima.

Pravo na nagradu iz

stava 2. ovog člana

ima fizičko lice koje je bilo ili je i dalje u poslovnom odnosu sa učesnikom u nepoštenoj trgovačkoj praksi, osim:

Visina nagrade određuje se u visini od 5% iznosa mere zaštite od nepoštene trgovačke prakse.

Nagrada se isplaćuje kada rešenje Komisije postane izvršno.

Nagrada se isplaćuje iz budžeta Republike Srbije, a isplaćuje je ministarstvo nadležno za poslove trgovine na zahtev saradnika u postupku i priloženog rešenja kojim je izrečena mera zaštite od nepoštene trgovačke prakse i potvrde Komisije da je dokaz koji je saradnik u postupku dostavio odlučujući u smislu

stava 4. ovog člana

.

Saradnik u postupku ima pravo na zaštitu identiteta u upravnom postupku.

Podaci koji bi mogli direktno ili indirektno da otkriju identitet saradnika u postupku predstavljaju zaštićen podatak, o čemu Komisija donosi rešenje po službenoj dužnosti.

Lice koje je lažno prijavilo, namerno izmenilo ili nezakonito pribavilo dokaze ili podstaklo na izvršenje nepoštene trgovačke prakse nema pravo na zaštitu identiteta i novčanu nagradu iz ovog člana.