U cilju zaštite načela ravnopravnosti ugovornih strana ovim zakonom se uređuju trgovačke prakse, prava i obaveze kupca i snabdevača poljoprivrednih, prehrambenih i proizvoda od naročitog značaja za snabdevanje tržišta, ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije, opšti uslovi, pravila, mere i postupak koji sprovodi Komisija za zaštitu konkurencije radi utvrđivanja nepoštene trgovačke prakse, ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove trgovine i nadzor.
Ovaj zakon se neposredno primenjuje na odnose između snabdevača i kupca koji obavljaju trgovinu na teritoriji Republike Srbije, i to:
1)
poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima;
2)
proizvodima od naročitog značaja za snabdevanje tržišta.
Poljoprivredni i prehrambeni proizvodi su proizvodi koji su nastali kao rezultat proizvodnje, obrađivanja ili uzgoja, uključujući žetvu, berbu ili ubiranje plodova, mužu i uzgoj životinja pre klanja, kao i lov, ribolov i sakupljanje divljih plodova i biljaka, kao i proizvodi koji nastaju preradom neprerađenih poljoprivrednih proizvoda.
Pod poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima smatraju se i kvarljivi poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, odnosno proizvodi koji zbog svoje prirode ili faze prerade u kojoj se nalaze postaju neodgovarajući za prodaju u roku do 30 dana nakon berbe, proizvodnje ili prerade.
Proizvod od naročitog značaja za snabdevanje tržišta u smislu ovog zakona je:
1)
proizvod od naročitog značaja za snabdevanje potrošača, i to: kućna hemija, papirna i kuhinjska galanterija, lična higijena i kozmetika i pelene;
2)
proizvod od naročitog značaja za poljoprivrednu proizvodnju, i to: sredstva za ishranu i zaštitu bilja i oplemenjivači zemljišta.
Ovaj zakon se primenjuje bez obzira na to kojim se propisom uređuje ugovaranje između pravnih lica ili koje je izabrano pravo u ugovoru između kupaca i snabdevača.
Primena odredaba drugih propisa ne isključuje i ne ograničava neposrednu primenu odredaba ovog zakona.
Ovaj zakon ne primenjuje se na plaćanja javnih subjekata koji pružaju zdravstvenu zaštitu i javnih subjekata koji su u sistemu predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja i vaspitanja, kazneno-popravnih ustanova, vaspitno-popravnih ustanova, ustanova socijalne zaštite (prihvatilišta, ustanove za zaštitu dece i odojčadi i dr.).
Ovaj zakon ne utiče na primenu odredaba zakona kojim se uređuje elektronsko fakturisanje, odredaba zakona kojim se uređuju obračunavanje i plaćanje poreza na dodatu vrednost i podzakonskih akata usvojenih na osnovu tog zakona, kao ni na primenu odredaba zakona kojim se uređuje računovodstvo, u delu odredaba kojim se uređuje računovodstvena isprava.
Svaka ugovorna odredba koja je u suprotnosti sa ovim zakonom ništava je.
ovog zakona, pisani ugovor nije potreban ako snabdevač poljoprivrednih proizvoda prihvati opšte uslove poslovanja kupca na otkupnom mestu odnosno van otkupnog mesta.
Zabranjena je upotreba neodređenih ili uslovnih formulacija u ugovoru kojima se ostavlja diskreciono pravo jednoj strani da naknadno utvrđuje konačnu finansijsku obavezu a naročito formulacija koje:
1)
koriste relativne ili neodređene izraze, sa otvorenim maksimumom i minimumom;
2)
upućuju na kasnije odluke, kriterijume ili buduće akte koji nisu sastavni, nedvosmisleni i objektivno proverljivi deo ugovora;
3)
uslovljavaju obavezu ispunjenjem neodređenih, subjektivnih ili nemerljivih kriterijumima.
Transparentnost i odredivost postoji ako je pogodnost, naknada, novčana kazna:
1)
jasno i nedvosmisleno određena;
2)
definisana u fiksnom procentu ili apsolutnom novčanom iznosu po jedinici mere;
3)
merljiva i objektivno proverljiva;
4)
određena primenom metodologije obračuna koja je unapred utvrđena i ne može se jednostrano menjati tokom trajanja ugovora.
Ugovorne strane dužne su da izdaju računovodstvenu ispravu za svaku pruženu uslugu, koja shodno zakonu kojim se uređuje elektronsko fakturisanje, u delu o vrsti i količini isporučenih dobara ili vrsti i obimu usluga, sadrži odredivu (jasnu i nedvosmislenu):
Kupac koji vrši avansno plaćanje za budući rod poljoprivrednih proizvoda, dužan je da izda dostavnicu koja sadrži jasnu i nedvosmislenu vrednost tog avansa.
primenjuje se bez obzira na to da li je avans dat u novčanom obliku ili u naturi (npr. kroz repromaterijal - semenska roba, sredstva za zaštitu bilja, đubrivo ili gorivo), pri čemu se vrednost avansa u naturi iskazuje u novčanom ekvivalentu prema fer tržišnoj vrednosti u trenutku davanja.
Nepoštene trgovačke prakse su prakse koje zbog izražene neravnoteže pregovaračke moći između snabdevača i kupaca, jednostranim nametanjem i postupanjem:
1)
odstupaju od dobrih poslovnih običaja, protivno načelu savesnosti i poštenja;
2)
neopravdano i nesrazmerno prenose ekonomski rizik sa jednog trgovinskog partnera na drugog;
3)
uspostavljaju značajnu neravnotežu prava i obaveza na štetu jednog trgovinskog partnera;
4)
omogućavaju druge nesrazmernosti u postupanju između snabdevača i kupaca.
Kupac koji ne dokaže drugačije, ima značajnu pregovaračku moć u smislu
ukupan godišnji prihod snabdevača nije veći od 2.000.000 evra, a godišnji prihod kupca je veći od 2.000.000 evra;
2)
ukupan godišnji prihod snabdevača je između 2.000.000 evra i 10.000.000 evra, a godišnji prihod kupca je veći od 10.000.000 evra;
3)
ukupan godišnji prihod snabdevača je veći od 10.000.000 evra, ali nije veći od 50.000.000 evra, a godišnji prihod kupca je veći od 50.000.000 evra;
4)
ukupan godišnji prihod snabdevača je između 50.000.000 evra i 150.000.000 evra, a godišnji prihod kupca je veći od 150.000.000 evra;
5)
godišnji prihod snabdevača je između 150.000.000 evra i 350.000.000 evra, a godišnji prihod kupca je veći od 350.000.000 evra.
Značajna pregovaračka moć kupca postoji i u drugim situacijama u kojima snabdevač dokaže postojanje takve moći.
Iznosi iskazani u evrima u ovom zakonu, preračunavaju se u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije, važećem na dan obračuna godišnjeg prihoda.
Godišnji prihod u smislu ovog zakona utvrđuje se u visini ukupnog godišnjeg prihoda pre oporezivanja i obuhvata poslovne, finansijske i ostale prihode u obračunskoj godini koja prethodi godini u kojoj je pokrenut postupak, ostvaren u Republici Srbiji, pri čemu se neće računati prihod koji povezani učesnici na tržištu ostvare u međusobnoj razmeni.
Ukupan godišnji prihod za oblike udruživanja učesnika na tržištu, utvrđuje se na osnovu zbira ukupnih godišnjih prihoda udruženih učesnika.
Ako zbog prirode delatnosti koju obavlja učesnik na tržištu, odnosno ako se ostvaruje prihod od više različitih delatnosti, koje nisu međusobno komplementarne, prihod nije moguće utvrditi, ili su podaci na osnovu kojih se on utvrđuje nepotpuni ili nepouzdani, Komisija za zaštitu konkurencije (u daljem tekstu: Komisija) će taj prihod utvrditi na osnovu raspoloživih podataka i/ili drugih podataka i informacija koje smatra relevantnim i odgovarajućim u određenom postupku.
Nepoštena trgovačka praksa može se javiti pre, u toku ili nakon završene prodaje određenog proizvoda, bez obzira na to da li postoji pisani ugovor.
Komisija uputstvom bliže određuje značajnu pregovaračku moć.
Nepoštene trgovačke prakse kupca iz ovog člana su uvek zabranjene bez obzira na okolnosti pojedinačnog slučaja, postojanje sporazuma ili komercijalni opravdan razlog, a naročito:
1)
ugovaranje plaćanja ili plaćanje snabdevaču za isporučene kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode u roku dužem od 30 dana od dana isteka perioda isporuke ili dana izdavanja računovodstvene isprave, u zavisnosti od toga koji od ova dva roka nastupi kasnije;
2)
ugovaranje ili plaćanje snabdevaču za ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode u roku dužem od 60 dana nakon isteka perioda isporuke odnosno nakon datuma izdavanja računovodstvene isprave, u zavisnosti od toga koji od navedenih rokova nastupa kasnije;
3)
otkazivanje u celosti naručenih kvarljivih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u roku kraćem od 30 dana od dana ugovorene isporuke, odnosno u roku u kom nije razumno očekivati da snabdevač može da pronađe drugi način stavljanja na tržište ili upotrebe tih proizvoda;
4)
jednostrano menjanje odredbe ugovora sa snabdevačem, a naročito odredaba koje se odnose na trajanje ugovora, rok, način, učestalost, mesto i vreme isporuke, kao i količinu ugovorenih proizvoda i standarde kvaliteta, način plaćanja i cenu;
5)
zahtevanje plaćanja od snabdevača koja nisu u vezi sa prodajom tih proizvoda snabdevača;
6)
zahtevanje od snabdevača da plati za propast ili gubitak proizvoda, koji se desio u prostorijama kupca ili nakon prenosa vlasništva na kupca, ako do takve propasti ili gubitka nije došlo usled nemara odnosno krivicom snabdevača;
7)
odbijanje da u pisanom obliku potvrdi dogovorene uslove a snabdevač je zatražio pisanu potvrdu;
8)
zahtevanje od snabdevača naknadu troškova postupanja po reklamacijama potrošača, ako za uzrok reklamacije nije odgovoran snabdevač;
9)
zahtevanje, ugovaranje, naplaćivanje snabdevaču naknade ili zahtevanje isporuke robe usled proširenja ili preuređenja prodajne mreže kupca;
10)
naplata snabdevaču troškova dodatne kontrole kvaliteta proizvoda, a kojom je utvrđeno da proizvod snabdevača zadovoljava ugovoreni kvalitet;
11)
uslovljavanje snabdevača dostavljanjem instrumenta obezbeđenja za preuzeti repromaterijal, ako kupac nema obavezu izdavanja obezbeđenja za preuzete a neplaćene poljoprivredne i prehrambene proizvode;
12)
uslovljavanje snabdevača plaćanjem u obliku multilateralne kompenzacije koja uključuje prenos duga kupca na treće lice;
13)
zahtevanje od snabdevača da zaključi ugovor sa trećim licem ili izvrši plaćanje trećem licu koji za cilj ili posledicu imaju izigravanje primene odredaba ovog zakona;
14)
nezakonito pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne snabdevača u smislu propisa kojima se uređuje zaštita poslovne tajne.
ovog člana ne primenjuje se kada ugovor o snabdevanju obuhvata proizvode koje treba da isporuči član zadruge ili organizacije proizvođača čiji je snabdevač član, pod uslovom da akti i odluke te organizacije proizvođača sadrže odredbe sličnog dejstva kao ugovor.
Ako se ne dokaže drugačije, nepoštene trgovačke prakse postoje ako kupac:
1)
vraća snabdevaču neprodate poljoprivredne i prehrambene proizvode, a da ne plati te neprodate proizvode, osim ako je:
(1)
predmet ugovora proizvod koji snabdevač prvi put isporučuje kupcu a unapred je pisanim putem upozoren od kupca da zbog slabog obrta ili kvarljivosti može doći do isteka roka upotrebe;
(2)
predmet ugovora proizvod za koji snabdevač traži prodaju od strane kupca, a unapred je pisanim putem upozoren od kupca da zbog slabog obrta ili kvarljivosti može doći do isteka roka upotrebe;
2)
naplaćuje naknadu za skladištenje proizvoda koja je predmet važećeg ugovora i koja se nalazi u lancu isporuke u skladu sa utvrđenim rokovima, osim ako se naknada odnosi na stvarne i dodatne skladišne usluge koje prevazilaze uobičajene i predviđene troškove iz osnovnog ugovora;
3)
naplaćuje naknadu za uobičajeno i razumno izlaganje proizvoda na prodajnom mestu, osim ako je snabdevač zatražio uslugu stvarnog i dodatnog promotivnog izlaganja koja prevazilaze uobičajeno izlaganje za tu kategoriju proizvoda i ako je naknada srazmerna i zasnovana na stvarnim troškovima te aktivnosti, odnosno na objektivnim, razumnim i unapred utvrđenim kriterijumima, zasnovano na realnoj tržišnoj vrednosti;
4)
naplaćuje naknadu za uključivanje proizvoda u svoju ponudu (ulistavanje u ponudu), stavljanje na tržište ili slične administrativne troškove u vezi sa otpočinjanjem saradnje, osim ako je snabdevač zatražio uslugu ulistavanja proizvoda koji se prvi put uključuje u ponudu tog kupca ili prodajni objekat tog kupca i ako je naknada srazmerna i zasnovana na stvarnim troškovima te aktivnosti, odnosno na objektivnim, razumnim i unapred utvrđenim kriterijumima, zasnovano na realnoj tržišnoj vrednosti;
5)
prenosi na snabdevača u celini ili delu, troškove prodajnih podsticaja koje je kupac samostalno odlučio da sprovede, osim ako je snabdevač zahtevao sprovođenje prodajnih podsticaja, a kupac je pre sprovođenja naveo period trajanja podsticaja i količinu proizvoda koju može da proda po umanjenoj ceni;
6)
zahteva, ugovara ili naplaćuje bilo kakve naknade za oglašavanje i promotivne aktivnosti koje kupac samostalno organizuje i kontroliše, osim ako je:
(1)
snabdevač zahtevao oglašavanje i promotivne aktivnosti i ako je naknada srazmerna i zasnovana na stvarnim troškovima te aktivnosti ili na predvidljivoj koristi za snabdevača; ili
(2)
detaljno opisana, sa jasnim ciljevima, trajanjem, obimom, tačnom visinom naknade i načinom obračuna;
7)
zahteva ili naplaćuje naknadu snabdevaču za podatke o prodaji, prometu ili raspoloživosti sopstvenih proizvoda, osim ako je snabdevač zatražio te podatke i ako je naknada srazmerna i zasnovana na stvarnim troškovima te aktivnosti, odnosno na objektivnim, razumnim i unapred utvrđenim kriterijumima, zasnovano na realnoj tržišnoj vrednosti;
8)
prenosi na snabdevača posredno ili neposredno, u celosti ili delu novčani iznos kazne, prekršaja ili upravne mere izražene u novčanom iznosu koju je nadležni organ izrekao kupcu, osim ako je pravnosnažnom ili konačnom odlukom utvrđeno da je takva mera nastala kao posledica nepotpune ili neispravne isporuke, ili nedostataka proizvoda za koji je odgovoran snabdevač na osnovu važećeg ugovora i u skladu sa zakonom;
9)
zahteva, ugovara ili naplaćuje naknadu snabdevaču za troškove osoblja kupca, uključujući, ali ne ograničavajući se na troškove za opremanje, uređenje, održavanje prostora na kojima se prodaju njegovi proizvodi, reorganizacije asortimana ili rutinskog održavanja, osim ako je u pitanju dodatna usluga koju snabdevač zahteva i ako je naknada srazmerna i zasnovana na stvarnim troškovima te aktivnosti, odnosno na objektivnim, razumnim i unapred utvrđenim kriterijumima;
10)
značajno smanjuje narudžbinu odnosno ugovorenu količinu bez opravdanog i objektivno proverljivog razloga, bez prethodne pisane najave snabdevaču u roku koji ne može biti kraći od 30 dana, osim ako kupac dokaže da ne postoji tražnja za određenim proizvodom u obimu koji je ugovoren;
11)
jednostrano raskida ugovorni odnos sa snabdevačem bez pismenog obrazloženja i bez uvažavanja razumnog otkaznog roka koji ne može biti kraći od 30 dana, osim ako snabdevač ispunjava uslove za stečaj ili likvidaciju odnosno izvrši suštinsko kršenje ugovora:
(1)
neopravdano ne ispunjava ključne ugovorne obaveze, ili
(2)
isporukom proizvoda koji sadrži trajan i neotklonjiv nedostatak i predstavlja ozbiljnu pretnju zdravlju potrošača ili povredu propisa (neupotrebljiv proizvod);
12)
zahteva, ugovara ili naplaćuje snabdevaču naknadu za umanjeni promet, osim ako je takva naknada direktna i proporcionalna stvarnoj šteti koju je kupac pretrpeo kao posledicu za neispunjavanje ugovorenih obaveza;
13)
uslovljava ili zahteva od snabdevača plaćanje u obliku robe, usluga ili drugih negotovinskih sredstava (kompenzacija), osim ako postoji pismeno, jasno i nedvosmisleno pristajanje snabdevača na pisanu procenu zasnovanu na realnoj tržišnoj vrednosti tih negotovinskih sredstava;
14)
zahteva, uslovljava snabdevača naknadnim bonusima, nagradama i drugim naknadama u toku sprovođenja ugovorne obaveze koji nisu prethodno ugovoreni, bez obzira na formu i oblik tog bonusa, nagrade ili naknade;
15)
ne prihvata kvarljiv poljoprivredni proizvod snabdevača, a da o tome ne dostavi dokaz da:
(1)
kvarljiv poljoprivredni proizvod odstupa od ugovorenog kvaliteta ili sadrži trajan i neotklonjiv nedostatak;
(2)
je nedostatak postojao pre prihvata odnosno da se nije desio u prostorijama kupca;
(3)
do nedostatka nije došlo usled nemara odnosno krivicom kupca;
(4)
je o svim nedostacima obavestio snabdevača bez odlaganja.
Prakse iz ovog člana moraju biti jasno, nedvosmisleno i unapred pismeno dogovorene između trgovinskih partnera.
ne podrazumeva se klauzula u standardnim opštim uslovima poslovanja ili drugi način jednostranog nametanja prihvata ponude zbog značajne neravnoteže pregovaračke moći.
Za svaku naknadu iz ovog člana kupac je dužan, na pismeni zahtev snabdevača, da mu dostavi pisanu procenu naknade po jedinici proizvoda ili ukupno, pre nego što naknada bude naplaćena.
Zabranjen je svaki oblik komercijalne odmazde ili pretnje odmazdom kupca upućene prema snabdevaču zbog toga što koristi svoja ugovorna ili zakonska prava i obaveze, odnosno ako je odbio da prihvati formalne ili neformalne ponude i uslove kupca, a naročito ako se odmazda odnosi na:
1)
uklanjanje proizvoda snabdevača iz ponude ili akcija kupca;
2)
smanjenje naručene količine ili učestalosti narudžbina ili odlaganje sa prihvatom, prijemom i obradom narudžbina ili proizvoda;
3)
obustavu, ograničenje ili prekid pružanja usluga koje kupac inače pruža snabdevaču u okviru poslovnog odnosa, kao što su usluge marketinga, promocije ili dodatnog izlaganja proizvoda;
4)
druge oblike odmazde koje mogu neposredno uticati na poslovanje snabdevača.
smatra se i svaka izjava, činjenje ili nečinjenje kupca, kojim se snabdevaču, izričito ili implicitno, ukazuje na posledicu u situaciji ako snabdevač iskoristi svoja prava ili ako odbije da prihvati određene uslove.
Komisija je samostalna i nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom.
Pravni položaj i rad Komisije propisani su zakonom kojim je uređena zaštita konkurencije, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Komisija je u skladu sa ovim zakonom nadležna da:
1)
rešava o pravima i obavezama učesnika u lancu snabdevanja proizvodima u skladu sa ovim zakonom;
2)
određuje upravne mere u skladu sa ovim zakonom;
3)
donosi podzakonske akte za sprovođenje ovog zakona;
4)
daje mišljenje nadležnim organima na predloge propisa, kao i na važeće propise koji imaju ili mogu imati uticaj na primenu ovog zakona;
5)
ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti sprečavanja nepoštenih trgovačkih praksi;
6)
sarađuje sa državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, radi obezbeđivanja uslova za primenu ovog zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja od značaja za sprečavanje nepoštenih trgovačkih praksi;
7)
izrađuje godišnji izveštaj o nepoštenim trgovačkim praksama;
8)
preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o potrebi sprečavanja nepoštenih trgovačkih praksi;
9)
organizuje, preduzima i kontroliše sprovođenje mera u skladu sa ovim zakonom;
10)
vodi evidenciju o kupcima za koje je utvrđeno da su nametali nepoštene trgovačke prakse;
11)
objavljuje na svojoj internet stranici akte koje donosi u ispitnom postupku, godišnji izveštaj o nepoštenim trgovačkim praksama, kao i druge podatke za koje oceni da su od značaja za primenu ovog zakona;
12)
obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
Poslove iz ovog člana, Komisija obavlja kao poverene poslove.
Predsedniku Komisije, članu Saveta i zaposlenom u Komisiji, zabranjeno je da tokom trajanja mandata, odnosno radnog angažovanja, kao i u periodu od tri godine nakon prestanka mandata odnosno rada u Komisiji, otkriva trećim licima podatke koje je saznao u toku obavljanja funkcije, odnosno tokom trajanja radnog odnosa u Komisiji.
Osim razloga navedenih u zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak, predsednik Komisije, član Saveta i zaposleni u stručnoj službi izuzeće se od odlučivanja, odnosno postupanja u predmetu, ukoliko su bili radno angažovani, zaposleni ili obavljali funkciju direktora, člana ili predsednika upravnog ili nadzornog odbora, drugog zastupnika, prokuriste ili punomoćnika stranke u postupku, ili u smislu ovog zakona sa njom povezanog učesnika na tržištu, u periodu od pet godina pre pokretanja postupka.
Predsednik i član Saveta, odmah po saznanju za postojanje razloga za izuzeće iz
Zainteresovano lice u smislu ovog zakona je snabdevač koji se nalazio u poslovnom odnosu sa kupcem koji je nametnuo trgovačku praksu koja je predmet postupka.
Zainteresovano lice ima pravo da se izjašnjava o činjenicama ili okolnostima koje su predmet utvrđivanja u postupku, da dostavlja dokaze, kao i da se izjašnjava na zahteve koje mu Komisija uputi u toku postupka.
Zainteresovano lice ima pravo na obaveštavanje o toku postupka i pravo na razgledanje spisa u skladu sa pravilima opšteg upravnog postupka, bez dokazivanja pravnog interesa.
Zahtev za razgledanje spisa, kao i zahtev za obaveštavanje o toku postupka, podnosi se isključivo u pisanom obliku.
Komisija je dužna da u roku od osam dana od prijema zahteva iz
Zainteresovanom licu je dozvoljeno da u postupku u kome je potrebno stručno poznavanje upravne stvari dovede stručno lice koje joj daje objašnjenja i savete (u daljem tekstu: stručni pomagač).
Podnosioci inicijative, davaoci informacija i ostala lica (u daljem tekstu: treća lica) koja nemaju položaj zainteresovanog lica, koja dokažu svoj pravni interes za praćenje postupka, imaju pravo da budu obaveštavani o toku postupka, o čemu se podnosi zahtev Komisiji.
Stranka u postupku, zainteresovano lice i treće lice u smislu ovog zakona, ne mogu razgledati i kopirati zapisnik o većanju i glasanju, službene beleške i nacrte i predloge odluka, spise označene kao poverljive, kao ni zaštićene podatke u skladu sa ovim zakonom.
Koje će se činjenice uzeti kao dokazane predlaže ovlašćeno službeno lice a odlučuje Savet po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno, i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu celokupnog postupka.
Savet može da odluči na osnovu činjenica koje nisu potpuno utvrđene ili koje se dokazima samo posredno utvrđuju - činjenica koje su učinjene verovatnim.
Inicijativu za pokretanje postupka podnosi svako pravno ili fizičko lice, organ državne uprave, lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja, oblik udruživanja učesnika na tržištu, udruženje potrošača, učesnici na tržištu i ostala lica koja imaju saznanja o nepoštenim trgovačkim praksama.
Inicijativa se podnosi pisanim podneskom, a izuzetno se može podneti i usmeno izjavom datom na zapisnik u službenim prostorijama Komisije.
, već ih Komisija koristi kao izvor informacija i podataka na osnovu kojih sprovodi aktivnosti po sopstvenoj inicijativi.
Inicijativa može sadržati i druge podatke kojima raspolaže podnosilac inicijative, a koji mogu biti relevantni za dalje postupanje Komisije, kao što su: osnovni podaci o tržištu na kome je došlo do nepoštene poslovne prakse, podaci o učesnicima na relevantnom tržištu i njihovim tržišnim udelima, opis uobičajene komercijalne prakse na relevantnom tržištu i slično.
Komisija bliže uređuje oblik i sadržinu inicijative iz ovog člana.
Komisija se izjašnjava u pogledu osnovanosti inicijative, saopštava svoju odluku o pokretanju postupka ili razloge zbog kojih postupak ispitivanja trgovačke prakse neće biti pokrenut u skladu sa ovim zakonom.
Lice za koje je Komisija procenila da postoji osnovanost njegovih navoda, je fizičko lice koje dostavi relevantne dokaze Komisiji za zaštitu konkurencije o postojanju nepoštene trgovačke prakse (u daljem tekstu: saradnik u postupku).
Saradnik u postupku koji je dostavio relevantne dokaze ima pravo na novčanu nagradu.
U slučaju da je dokaze dostavilo više saradnika, pravo na nagradu stiče saradnik u postupku koji je prvi dostavio odlučujući dokaz.
podrazumevaju se informacije, podaci i drugi dokazi koje Komisija nije posedovala, a koji su po oceni Komisije odlučujući za utvrđivanje postojanja zabranjene nepoštene prakse.
ima fizičko lice koje je bilo ili je i dalje u poslovnom odnosu sa učesnikom u nepoštenoj trgovačkoj praksi, osim:
1)
rukovodioca ili osnivača pravnog lica koje je izvršilo nepoštenu trgovačku praksu;
2)
lica koje je učesnike podstaklo ili prinudilo na učestvovanje u nepoštenoj trgovačkoj praksi.
Visina nagrade određuje se u visini od 5% iznosa mere zaštite od nepoštene trgovačke prakse.
Nagrada se isplaćuje kada rešenje Komisije postane izvršno.
Nagrada se isplaćuje iz budžeta Republike Srbije, a isplaćuje je ministarstvo nadležno za poslove trgovine na zahtev saradnika u postupku i priloženog rešenja kojim je izrečena mera zaštite od nepoštene trgovačke prakse i potvrde Komisije da je dokaz koji je saradnik u postupku dostavio odlučujući u smislu
Saradnik u postupku ima pravo na zaštitu identiteta u upravnom postupku.
Podaci koji bi mogli direktno ili indirektno da otkriju identitet saradnika u postupku predstavljaju zaštićen podatak, o čemu Komisija donosi rešenje po službenoj dužnosti.
Lice koje je lažno prijavilo, namerno izmenilo ili nezakonito pribavilo dokaze ili podstaklo na izvršenje nepoštene trgovačke prakse nema pravo na zaštitu identiteta i novčanu nagradu iz ovog člana.
Komisija po službenoj dužnosti pokreće postupak ispitivanja postojanja nepoštene trgovačke prakse.
Ako kupac primenjuje istovetnu praksu prema različitim snabdevačima, bez obzira na broj snabdevača obuhvaćenih tom praksom, protiv kupca se vodi jedan postupak utvrđivanja postojanja nepoštene trgovačke prakse (jedinstvenost postupka ocene prakse).
Utvrđivanje nepoštene trgovačke prakse sprovodi se u ispitnom postupku.
U ispitnom postupku se preduzimaju potrebne dokazne radnje u cilju potpunog i pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, uzima se izjava i saslušava stranka, zainteresovano lice, svedok, obavlja se veštačenje, pribavljaju se podaci, isprave i stvari, vrši uviđaj, nenajavljeni uviđaj i održava usmena rasprava, kao i druge radnje koje omogućavaju objektivno i nepristrasno donošenje odluke.
Stranka u postupku, zainteresovano i treće lice dužno je da postupa po zahtevu i nalogu Komisije, a naročito da dostavlja podatke, informacije i dokumentaciju neophodnu za potpuno i pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja.
O svim pitanjima upravljanja i sprovođenja postupka odlučuje se zaključkom koji donosi ovlašćeno službeno lice.
nije dozvoljena posebna žalba, niti može da se pokrene upravni spor, već može da se pobija tužbom protiv konačnog rešenja, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.
Za veštaka u postupku pred Komisijom određuju se lica ili ustanove iz registra sudskih veštaka odnosno iz registra pravnih lica koja obavljaju poslove veštačenja.
učinjena kao posledica ili reakcija na ukazivanje ili prijavu određene nepoštene trgovačke prakse, Komisija pokreće odvojeni postupak za njeno utvrđivanje.
Komisija dostavlja stranci u postupku i zainteresovanom licu sa pozivom i rokom za izjašnjenje koji ne može biti kraći od osam dana ni duži od 15 dana.
U izjašnjenju na obaveštenje o utvrđenim činjenicama stranka i zainteresovano lice mogu da iznesu primedbe na način i sadržinu izvedenih dokaza, da ospore dokaze, navode, analize, stavove i ocene iznete u obaveštenju, kao i da daju predloge za izvođenje dodatnih dokaza, saslušanje svedoka ili druge ispitne radnje, odnosno da dostave dokaze, ako smatraju da bi to doprinelo pravilnom i potpunom utvrđivanju činjeničnog stanja.
, stranka u postupku i zainteresovano lice mogu da zatraže da se pre donošenja konačne odluke u upravnoj stvari održi usmena rasprava ili da se sasluša stranka ili zainteresovano lice.
Ovlašćeno službeno lice ceni opravdanost predloga iz
Uviđaj se sprovodi na osnovu zaključka predsednika Komisije koji sadrži pravni osnov, razloge za sprovođenje uviđaja, navođenje dokumenata, odnosno podataka u koje će biti izvršen uvid, mesto i vreme sprovođenja uviđaja, podatke o ovlašćenim licima koja će sprovesti uviđaj, odluku o troškovima sprovođenja uviđaja ukoliko ih snosi stranka u postupku, odnosno zainteresovano ili treće lice kod koga se uviđaj sprovodi, a po potrebi i druge elemente.
Ovlašćeno službeno lice koje sprovodi uviđaj može od stranke u postupku, zainteresovanog ili trećeg lica da zahteva uvid u dokumentaciju i podatke koji su navedeni u zaključku o sprovođenju uviđaja, a može da izvrši uvid i u drugu dokumentaciju i podatke koje stranka u postupku odnosno zainteresovano ili treće lice stavi na uvid, što se konstatuje u zapisniku o sprovođenju uviđaja.
Ovlašćeno službeno lice vodi računa da se uviđaj ne zloupotrebi i da ne dođe do povrede poslovno osetljivih podataka, poslovne tajne i privilegovane komunikacije stranke odnosno zainteresovanog ili trećeg lica.
Stranka u postupku odnosno zainteresovano ili treće lice dužno je da omogući neometano sprovođenje uviđaja.
Za ometanje sprovođenja uviđaja ovlašćeno službeno lice može izreći meru procesnog penala.
Ako postoji sumnja na opasnost od uklanjanja ili izmene dokaza koji se nalaze kod stranke u postupku, zainteresovanog ili trećeg lica, a koji ukazuju na postojanje ili dokazuju nepoštenu trgovačku praksu, može da se odredi sprovođenje obezbeđenja dokaza, odnosno sprovođenje nenajavljenog uviđaja.
sprovodi se iznenadnom kontrolom prostorija, odnosno podataka, isprava i stvari koje se nalaze u tim prostorijama, o čemu se obaveštava stranka, odnosno neposredni držalac prostora i stvari u trenutku sprovođenja uviđaja i na licu mesta.
O sprovođenju nenajavljenog uviđaja predsednik Komisije donosi zaključak koji sadrži pravni osnov, naziv i sedište stranke u postupku, mesto, vreme i razlog sprovođenja nenajavljenog uviđaja, imena i brojeve službenih legitimacija ovlašćenih i drugih službenih lica koja sprovode uviđaj, kao i upozorenje na posledice sprečavanja ili ometanja sprovođenja uviđaja.
Ovlašćeno službeno lice dužno je da pokaže svoju službenu legitimaciju i uruči zaključak o sprovođenju redovnog ili nenajavljenog uviđaja, i zaključak o pokretanju postupka utvrđivanja nepoštene trgovačke prakse.
dužno je da se pridržava obima ovlašćenja sadržanog u zaključku.
Ovlašćeno službeno lice može da:
1)
uđe i pregleda poslovne prostorije, vozila, zemljište i druge prostorije u sedištu učesnika na tržištu, odnosno stranke u postupku i na ostalim mestima gde obavlja poslovne aktivnosti;
2)
izvrši proveru dokumentacije bez obzira na način na koji se dokumenti čuvaju i svake vrste komunikacije bez obzira na sredstvo komunikacije, a koji su u vezi sa predmetom nenajavljenog uviđaja;
3)
kopira ili skenira poslovnu i drugu dokumentaciju na mestu sprovođenja nenajavljenog uviđaja ili obezbedi elektronsku dokumentaciju u skladu sa zakonom kojim se uređuju elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju;
4)
privremeno oduzme poslovnu i drugu dokumentaciju kada zbog tehničkih razloga nije moguće da se ta dokumentacija kopira ili skenira, a najduže onoliko koliko je potrebno da se naprave kopije te dokumentacije;
5)
zapečati poslovne prostorije i poslovne dokumente za vreme koje je potrebno da se sprovede uviđaj, a najduže 72 časa;
6)
uzima od zastupnika stranke u postupku, zainteresovanog ili trećeg lica, kao i njihovih zaposlenih izjave o činjenicama koje su predmet i koje su u vezi sa svrhom sprovođenja nenajavljenog uviđaja, ili izuzetno ovlašćeno službeno lice može da ostavi dodatni rok za izjašnjenje, a ako je neophodna pisana izjava, ovlašćeno lice mora da odredi datum do kojeg ta izjava mora da bude dostavljena Komisiji;
7)
obavlja ostale radnje u skladu sa ciljevima postupka.
Stranka u postupku, zainteresovano ili treće lice obaveštava se o pravu da uviđaju prisustvuje i njen punomoćnik, i na njen zahtev omogućiće se prisustvo punomoćnika, odnosno njegovo naknadno uključenje, osim ako je taj zahtev usmeren na odugovlačenje ili otežavanje postupka, ali neće se prekidati sprovođenje uviđaja.
Ako se prilikom uviđaja pronađu isprave, odnosno stvari koje sadrže podatke ili druge stvari od značaja za odlučivanje u postupku, može se odrediti njihovo privremeno oduzimanje do utvrđivanja svih relevantnih podataka i činjenica koje te isprave, odnosno stvari sadrže, a najduže do kraja postupka.
Zaključak o privremenom oduzimanju isprava, odnosno stvari, kao i njihovom vraćanju, donosi službeno lice koje sprovodi uviđaj ili nenajavljeni uviđaj, odnosno koje sprovodi postupak.
Licu kojem su privremeno oduzete isprave, odnosno stvari, izdaje se o tome posebna potvrda na licu mesta.
Ovlašćeno službeno lice može pojedinačno da sasluša stranku u postupku ili zainteresovano lice radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, a naročito radi utvrđivanja nepoštene trgovačke prakse u vezi sa opštenjem kupca i snabdevača za koje ne postoji obaveza pisane komunikacije.
saslušava se usmeno, pojedinačno, bez prisustva druge suprotstavljene strane.
Izvođenje dokazne radnje saslušanjem može da se sprovede ako se kasniji iskazi određenog lica razlikuju od ranijih, a nije moguće pokloniti poverenje konkretnom izjašnjenju.
U svojstvu stranke ili zainteresovanog lica može da se sasluša zakonski zastupnik stranke, odnosno drugo zaposleno lice koje zakonski zastupnik ovlasti za saslušanje posebnim ovlašćenjem.
Saslušanju može da prisustvuje punomoćnik ili stručni pomagač.
Ako se u toku postupka utvrdi postojanje suprotstavljenih izjava, tvrdnje kupca i snabdevača, odnosno stranke u postupku i zainteresovanog lica, a na osnovu dostavljenih dokaza ne može da se na jasan i nedvosmislen način izvede zaključak o činjenicama odlučujućim za predmet, ovlašćeno službeno lice može zaključkom da zakaže održavanje usmene rasprave.
Usmena rasprava održava se u sedištu Komisije bez prisustva javnosti.
Na sprovođenje usmene rasprave shodno se primenjuju pravila opšteg upravnog postupka.
Za podatke koji su dostavljeni, prikupljeni ili stavljeni na uvid Komisiji, koji imaju svojstvo poslovne tajne ili poslovno osetljivog podatka, odnosno poverljivog podatka, čijim bi objavljivanjem, stavljanjem na uvid drugim licima, mogla da nastupi značajna šteta za lica kojima pripadaju ti podaci ili na koje se odnose, ili bi se time ugrozio, omeo ili otežao postupak pred Komisijom, može da se odredi zaštita.
Podnosilac inicijative i saradnik u postupku uvek imaju pravo na zaštitu identiteta, zbog mogućnosti poslovne odmazde lica koje je učinilo nepoštenu trgovačku praksu.
Zaštita podataka sprovodi se na osnovu zahteva lica kojem pripadaju ti podaci ili na koje se ti podaci odnose, ako podnosilac zahteva učini verovatnim nastanak značajne štete u smislu
Zahtev za zaštitu podataka podnosi se istovremeno sa podneskom koji sadrži podatke za koje se traži zaštita, a najkasnije u roku od osam dana od dana dostavljanja podneska.
Protiv zaključka kojim se zahtev odbacuje nije dopuštena posebna žalba niti može da se pokrene upravni spor, već može da se pobija tužbom protiv konačnog rešenja.
Zaštićeni podaci mogu da budu određeni po službenoj dužnosti ako ti podaci uživaju zaštitu poverljivosti u skladu sa posebnim propisom ili odlukom drugog organa kojim su označeni kao podaci od javnog interesa.
Zaključak o pokretanju postupka i konačno rešenje objavljuju se u celosti na internet stranici Komisije.
Prilikom objavljivanja rešenja i zaključaka na internet stranici Komisije iz teksta se izostavljaju podaci koji su zaštićeni u skladu sa ovim zakonom.
Analize, godišnja izveštavanja i druge informacije koje u okviru svojih nadležnosti donosi Komisija, objavljuju se u skladu sa odredbama ovog zakona.
Komisija uputstvom bliže određuje pojam zaštićenog podatka, oblik i sadržinu zahteva za zaštitu podataka i način na koji će se vršiti izostavljanje zaštićenih podataka iz akata koji se objavljuju.
između ostalog ima za cilj da utvrdi strukturu tržišta, efikasnost lanca snabdevanja, odnose između učesnika, učestalost i prirodu nepoštenih trgovačkih praksi, kao i druge činjenice od značaja za primenu ovog zakona.
Učesnici na tržištu, udruženja, profesionalne organizacije, državni organi, organi državne uprave i druga lica dužna su da, na osnovu pismenog zahteva Komisije, dostave sve podatke, informacije i dokumentaciju neophodne za izradu sektorske analize.
Komisija za potrebe sprovođenja posebne sektorske analize može da koristi podatke koji su dostavljeni u drugim postupcima iz njene nadležnosti.
Izveštaj o sprovedenoj analizi Komisija dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove trgovine, kao i ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede za poljoprivredne i prehrambene proizvode.
O pokretanju sektorske analize, Savet donosi odluku.
U sprovođenju analize ovlašćeno službeno lica može da:
1)
prikuplja podatke, obaveštenja, dokumente i da uzima izjave od pravnih i fizičkih lica, podnosioca inicijative, učesnika na tržištu, njihovih oblika udruživanja, udruženja potrošača i drugih pravnih subjekata koji raspolažu podacima i određenim saznanjima koja su od značaja za ispitivanje i utvrđivanje stanja u snabdevanju određenim proizvodom iz ovog zakona na tržištu Republike Srbije;
2)
prikuplja podatke, obaveštenja, dokumente od organa državne uprave, lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, kao i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja.
, ovlašćeno službeno lice može da donese zaključak kojim se nalaže dostavljanje traženih podataka i dokumenata u razumnom roku, pod pretnjom određivanja mere periodičnog penala propisane ovim zakonom.
U toku sprovođenja analize, u pogledu prava lica koja su predmet analize, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje položaj trećih lica.
, odnosno da dostave podatke, isprave ili druge tražene dokaze kojima raspolažu, ukoliko se ne nalaze u službenim evidencijama, ili da daju obrazloženo izjašnjenje o predmetu zahteva.
naročito se odnosi na organe i organizacije nadležne za poslove statistike, organe i organizacije lokalne samouprave, privredne komore i druge organe i organizacije koji vrše javna ovlašćenja.
Ako prilikom vršenja inspekcijskog nadzora u skladu sa ovlašćenjima, nadležni inspektor:
(1)
dođe do informacija u vezi sa nepoštenim trgovačkim praksama;
(2)
utvrdi da ukupan iznos naknada prelazi 20;
dužan je da u roku od osam dana od dana okončanja inspekcijskog nadzora obavesti Komisiju i dostavi raspoloživu dokumentaciju.
U slučaju neblagovremenog ili nepotpunog postupanja, odnosno nepostupanja organa ili organizacija iz
, Komisija može da dostavi informaciju o tome organu koji vrši nadzor nad radom određenog organa ili organizacije, odnosno pred kojim snosi odgovornost za rad, sa zahtevom za preduzimanje potrebnih mera u cilju prikupljanja traženih podataka.
U slučaju izostanka saradnje nakon postupanja u skladu sa
, odnosno više od dva neuspela pokušaja Komisije da ostvari saradnju sa određenim državnim organom ili organizacijom, Komisija može javno da objavi informaciju o tome.
Podaci iz ovog člana mogu da se dostave trećim licima, po dobijanju saglasnosti organa iz
Državni organi i organizacije ne mogu Komisiji da naplaćuju naknadu za saopštavanje, stavljanje na uvid ili obradu činjenica, odnosno pripremu izjašnjenja.
meru periodičnog penala za nedostavljanje podataka u toku sprovođenja posebne sektorske analize.
Mere iz ovog člana moraju da budu srazmerne težini, obimu i dužini trajanja utvrđene nepoštene trgovačke prakse i u neposrednoj vezi sa aktima i radnjama koji čine tu praksu.
Komisija može, ako postoji opasnost od nastupanja teških i štetnih posledica po prava i interese snabdevača u lancu snabdevanja, da naloži privremeno prestanak vršenja radnje za koju postoji osnovana pretpostavka da predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
Savet Komisije može rešenjem kojim se utvrđuje postojanje nepoštene trgovačke prakse da odredi meru usklađivanja opštih uslova poslovanja, standardnih ugovora, internih smernica i druge prakse, na način kojim se trajno otklanjaju iste ili slične prakse u odnosu na sve snabdevače.
Mera zaštite od nepoštene trgovačke prakse ima za cilj uspostavljanje i održavanje ravnopravnosti u pregovaranju između trgovačkih partnera, na način kojim se omogućava:
1)
vraćanje pregovaračke moći u stanje ravnopravnosti koje bi postojalo da nije došlo do nepoštene prakse;
2)
sprečavanje ponavljanja nepoštenih praksi odvraćanjem svih učesnika u lancu snabdevanja od njihove primene.
određuje se tako što se osnovni iznos koriguje primenom kriterijuma koji za posledicu imaju umanjenje ili povećanje osnovnog iznosa.
Osnovni iznos određuje se u odnosu na ostvareni ukupni godišnji prihod stranke u postupku ostvaren na teritoriji Republike Srbije, u godini koja prethodi godini pokretanja postupka i iznosi:
Stranci u postupku, zainteresovanom i trećem licu, može se izreći mera procesnog penala u obliku novčanog iznosa od 500.000 dinara za svaki dan ponašanja suprotnog zahtevu ili nalogu iz zaključka Komisije, odnosno nepostupanja po zahtevu ili nalogu iz zaključka Komisije.
može se izreći ako stranka u postupku, zainteresovano ili treće lice ometa ovlašćeno službeno lice u sprovođenju uviđaja ili sprovođenja radnje obezbeđenja dokaza.
Protiv rešenja ovlašćenog službenog lica nije dozvoljena žalba, već može da se pobija tužbom protiv konačnog rešenja.
, kojim se zahteva dostavljanje traženih podataka i dokumenata u razumnom roku, Komisija može učesniku na tržištu, udruženju, profesionalnim organizacijama i drugim licima da izrekne meru periodičnog penala.
Komisija snosi redovne troškove postupka koji je pokrenut po službenoj dužnosti i povoljno okončan za stranku, uključujući troškove i nagrade veštaka, svedoka, i tumača koje je odredilo ovlašćeno službeno lice.
Stranka u postupku pokrenutom po službenoj dužnosti, koji je za nju povoljno okončan, nema pravo na nadoknadu troškova postupka iz
Troškovi sprovođenja uviđaja spadaju u redovne troškove postupka osim ukoliko je uviđaj određen zbog nepostupanja stranke u postupku, odnosno drugog učesnika na tržištu, po zahtevu ili nalogu ovlašćenog službenog lica za dostavljanje dokumenata i podataka, u kom slučaju troškove snosi stranka, odnosno drugi učesnik na tržištu.
Troškovi privremenog oduzimanja i čuvanja isprava, odnosno stvari, kao i šteta zbog njihovog oštećenja, spadaju u redovne troškove postupka.
Komisija može u celosti ili delimično da oslobodi stranku ili drugo lice snošenja troškova koji se odnose na izdatke organa u toku sprovođenja postupka, a naročito putnih troškova ovlašćenih službenih lica, izdataka za svedoke, veštake, tumače, uviđaj, oglase i sl.
Komisija ne snosi troškove pravnog zastupanja i stručnog pomaganja.
Nakon proteka pet godina od poslednjeg dana kada je nepoštena trgovačka praksa izvršena u kontinuitetu ili sa prekidima, ne može da se pokrene postupak po službenoj dužnosti.
naročito podrazumeva postupanje Komisije pre pokretanja postupka, kao što je postupanje po inicijativi, sprovođenje posebne sektorske analize, opštenje sa državnim organima i organizacijama i druge radnje koje jasno i nedvosmisleno za cilj imaju otkrivanje nepoštene trgovačke prakse.
Zastarelost nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost vođenja postupka utvrđivanja nepoštene trgovačke prakse.
Ako se o odluci Komisije vodi upravni spor, zastarelost se obustavlja do pravnosnažnosti sudske odluke.
Mera zaštite od nepoštenih trgovačkih praksi, mera procesnog penala i mera periodičnog penala za nedostavljanje podataka u toku sprovođenja posebne sektorske analize ne može da se naplati protekom tri godine od dana izvršnosti rešenja Komisije.
procenu delotvornosti mera sprovedenih na nacionalnom nivou u cilju sprečavanja nepoštenih trgovačkih praksi u lancu snabdevanja proizvodima na koje se ovaj zakon primenjuje;
2)
procenu delotvornosti saradnje između državnih organa u sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi;
3)
ocenu sprovođenja propisa;
4)
prema potrebi, utvrđivanje načina unapređenja politika sprečavanja nepoštenih trgovačkih praksi.
Analiza stanja sprovodi se najmanje jednom u periodu od tri godine, a izveštaj sa nalazima i preporukama dostavlja se Vladi.
obavezno sadrži finansijske elemente koji podrazumevaju cenu, pogodnosti, naknade, novčane kazne i druge ugovorene novčane obaveze i izdatke koji su predviđeni ugovorom.
cenovnik koji je dostavljen i prihvaćen elektronskim putem, u skladu sa rokovima i postupkom predviđenim ugovorom;
2)
cenu utvrđenu na osnovu pojedinačne ponude snabdevača u postupku prikupljanja ponuda ili drugih tržišnih mehanizama koji se primenjuju u kratkim vremenskim intervalima za sveže voće, sveže povrće i sveže meso;
Pregled finansijskih elemenata ugovora može da bude sastavni deo sadržine ugovora, kao zaseban član, ili u formi priloga, odnosno kao zaseban dokument, ukoliko postoji više ugovora kojima se uređuju pitanja iz
Izdavalac elektronske fakture, primalac elektronske fakture, centralni informacioni posrednik i informacioni posrednik dužni su da u cilju nesmetanog vršenja inspekcijskog nadzora i prikupljanja podataka od značaja za vršenje inspekcijskog nadzora nad određenim subjektom nadzora omoguće licu koje vrši inspekcijski nadzor uvid u podatke o poslovanju, poslovnu dokumentaciju, prateću tehničku opremu i uređaje koji su u vezi sa obavezama propisanim zakonom.
Do usvajanja finansijskog plana za narednu godinu, Savet je dužan da izvrši odgovarajuću preraspodelu sredstava neophodnih za neometano sprovođenje ovog zakona.
Savet utvrđuje predlog finansijskog plana Komisije i dostavlja ga odboru Narodne skupštine nadležnom za poslove finansija na saglasnost, najkasnije do 1. novembra tekuće godine.
Način korišćenja i preraspodelu sredstava iz finansijskog plana uređuje Savet posebnom odlukom.
Ako finansijski plan ne bude donet do početka budžetske godine, finansiranje rada Komisije se vrši najviše do visine ukupno planiranih rashoda u prethodnoj godini, srazmerno periodu do dobijanja saglasnosti na finansijski plan.
Ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Komisije veći od ostvarenih rashoda, razlika se nakon izdvajanja sredstava za rezerve, uplaćuje u budžet Republike Srbije.
Svaki subjekt u lancu snabdevanja proizvodima iz ovog zakona, dužan je da svoje opšte uslove poslovanja, ugovore, interne smernice i praksu uskladi sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od četiri meseca od dana njegovog stupanja na snagu.