Obaveze učesnika u transportu opasnog tereta, osim obaveza utvrđenih u članu 3. ovog zakona, jesu:
1)
za pošiljaoca, da predaje opasan teret na transport ako:
(1)
je izdata dozvola za transport u skladu sa članom 30. ovog zakona, (2) su vozaču ili licu koje obavlja prevoz uručena propisana transportna dokumenta;
2)
za punioca, da puni:
(1)
drugom vrstom opasnog tereta cisternu, kontejner cisternu, vozilo cisternu, kola cisternu, plovni objekat, baterijsku cisternu, prenosivu cisternu, kola sa odvojivim cisternama, pokretnu cisternu i gas kontejner s više elemenata (MEGC), tek pošto utvrdi da su očišćeni,
(2)
cisternu na određenom i posebno uređenom mestu u skladu sa zakonom;
3)
za utovarača, da utovara opasan teret na određenom i posebno uređenom mestu, u skladu sa zakonom.
Davalac usluga pretovara opasnog tereta pri promeni vida saobraćaja izvršava sve obaveze primaoca, utovarača i punioca u smislu ovog zakona.
Davalac usluga pretovara opasnog tereta odgovoran je za primenu propisa iz člana 3. ovog zakona kojima se uređuje privremeno odlaganje opasnog tereta pri promeni vida saobraćaja.
Ako pod bilo kojim uslovima dođe do nestanka opasnog tereta, učesnik u njegovom transportu je dužan da odmah obavesti Centar za obaveštavanje i policiju o vrsti tereta i broju kojim je obeležena opasnost tog opasnog tereta na način utvrđen propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona, kao i da preduzme potrebne mere da se opasan teret pronađe ako postoji mogućnost njegovog pronalaženja.
Ako se opasan teret rasuo ili razlio, učesnik u njegovom transportu dužan je da:
1)
odmah obavesti Centar za obaveštavanje i policiju o vanrednom događaju i preduzetim merama iz tačke 2) ovog stava;
2)
bez odlaganja opasan teret obezbedi, pokupi, odstrani, odnosno odloži u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom ili da ga na drugi način učini bezopasnim, odnosno da preduzme sve mere radi sprečavanja daljeg širenja zagađenja;
3)
nadoknadi pun iznos štete koja je nastala kao posledica vanrednog događaja.
Ako učesnik u transportu opasnog tereta koji se rasuo ili razlio nije u mogućnosti da postupi u skladu sa stavom 1. tačka 2) ovog člana, dužan je da za to o svom trošku angažuje pravno lice koje ima odgovarajuću dozvolu, odnosno ovlašćenje u skladu s posebnim propisom.
Učesnik u transportu opasnog tereta koji se rasuo ili razlio dužan je da rasut ili razliven opasan teret, odnosno kontaminirane predmete zbrine u skladu s posebnim propisima kojima se uređuje postupanje s tom vrstom opasnog tereta.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove uz saglasnost Ministra propisuje uslove za bezbedno intervenisanje kada se raspe ili razlije opasan teret.
Učesnik u transportu opasnog tereta koji transportuje opasan teret koji je propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona utvrđen kao opasan teret visoke potencijalne opasnosti, dužan je da izradi i sprovodi Plan bezbednosti.
Sadržina Plana bezbednosti utvrđena je u propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona i drugim propisima.
Dozvola za transport opasnog tereta je isprava koja se izdaje za svaki pojedinačni transport u slučajevima utvrđenim propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona, kao i u transportu eksplozivnog i radioaktivnog tereta.
Dozvolu iz stava 1. ovog člana, izuzev dozvole za transport eksplozivnog tereta, izdaje Uprava.
Dozvolu za transport eksplozivnog tereta koji se u celini obavlja na teritoriji Republike Srbije izdaje područna policijska uprava nadležna za područje s kojeg se pošiljka otprema.
Dozvolu za transport eksplozivnog tereta u međunarodnom transportu (uvoz, izvoz, tranzit) izdaje ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Dozvola za transport radioaktivnog tereta koja važi do šest meseci, može se izdati za više transporta privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku čija je delatnost u vezi s korišćenjem radioaktivnog materijala na teritoriji Republike Srbije.
U postupku izdavanja dozvole iz stava 1. ovog člana za transport opasnog tereta koji je istovremeno i naoružanje, vojna oprema ili roba dvostruke namene, potrebno je pribaviti i saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane.
Protiv rešenja o odbijanju izdavanja dozvole za transport opasnog tereta može se izjaviti žalba Ministru.
Pošiljalac, odnosno primalac opasnog tereta podnosi zahtev za izdavanje dozvole za transport opasnog tereta, koji sadrži:
1)
podatke o Proizvođaču, pošiljaocu, prevozniku i primaocu;
2)
UN broj i naziv utvrđen propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona, podatke o količini opasnog tereta i načinu pakovanja;
3)
mesto utovara;
4)
trasu kretanja;
5)
mesto istovara;
6)
vreme početka i predviđeno vreme završetka transporta;
7)
vreme i mesto predviđeno za odmor;
8)
podatke o vozilu i vozaču vozila za transport opasnog tereta u drumskom saobraćaju, odnosno o zapovedniku broda za transport opasnog tereta u vodnom saobraćaju;
9)
naziv ulaznog i izlaznog graničnog prelaza.
Uz zahtev se prilaže kopija polise o osiguranju za slučaj da se u transportu opasnog tereta pričini šteta licima, imovini i životnoj sredini.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za transport radioaktivnog tereta prilaže se i licenca za korišćenje koju izdaje nadležni organ.
Za izdavanje dozvole iz člana 30. stav 5. ovog zakona nije potrebno navoditi podatke iz stava 1. tačke 4), 5), 6), 7) i 9) ovog člana.
Pošiljalac, odnosno primalac opasnog tereta kome je izdata dozvola za transport opasnog tereta iz člana 30. ovog zakona, dužan je da najmanje 48 sati pre započinjanja transporta obavesti o tome Centar za obaveštavanje, Upravu i policijsku upravu nadležnu za područje s kojeg transport započinje.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana, osim obaveštenja pošiljaoca, odnosno primaoca opasnog tereta kome je, na osnovu člana 30. stav 5. ovog zakona, izdata dozvola za više transporta radioaktivnog tereta na teritoriji Republike Srbije, obavezno mora da sadrži: UN broj i naziv tereta, vreme početka transporta, trasu kretanja, vreme i mesto predviđeno za odmor, predviđeno vreme završetka transporta, mesto istovara, a za transport opasnog tereta u drumskom saobraćaju i registarski broj vozila.
Pošiljalac, odnosno primalac opasnog tereta kome je, na osnovu člana 30. stav 5. ovog zakona, izdata dozvola za više transporta radioaktivnog tereta na teritoriji Republike Srbije, dužan je da ako se izmeni sadržina zahteva iz člana 31. ovog zakona, bez odlaganja obavesti o tome Upravu i Centar za obaveštavanje.
Organ nadležan za izdavanje dozvole za transport opasnog tereta može da zahteva, osim dokumentacije iz člana 31. stav 1. ovog zakona, i dokumentaciju za posebne uslove utvrđene u propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona, kao i za posebne mere bezbednosti radi zaštite ljudi, imovine i životne sredine od postupaka neovlašćenih lica.
Organ iz stava 1. ovog člana može da zabrani transport opasnog tereta, ako oceni da se tim transportom može ugroziti bezbednost, javni red i mir i život lica ili životna sredina.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove propisuje posebne mere bezbednosti u transportu opasnog tereta s povećanim bezbednosnim rizicima.
Troškove posebnih mera bezbednosti snosi podnosilac zahteva iz člana 31. ovog zakona.
Ako su ispunjeni zahtevi bezbednosti, ministar nadležan za unutrašnje poslove izdaje posebnu dozvolu za transport opasnog tereta koji je po odredbama ovog zakona zabranjen.
Posebna dozvola je isprava koja se izdaje za:
1)
ispitivanje opasne materije;
2)
bezbednosne intervencije ili zaštitu i spasavanje.
Posebna dozvola izdaje se za pojedinačni transport opasnog tereta.
Protiv rešenja o odbijanju izdavanja posebne dozvole može se izjaviti žalba Ministru.
Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, ministra nadležnog za poslove životne sredine i ministra nadležnog za poslove vodoprivrede propisuje način transporta opasnog tereta kroz zaštićene zone (zone sanitarne zaštite, izvorišta vode za piće, zaštićena prirodna dobra i sl.).
Vozilo kojim se ne transportuje opasan teret, odnosno komade za otpremu na njemu koji nisu opasan teret, zabranjeno je označavati tablama, listicama i nalepnicama čija je upotreba, u skladu s propisima iz člana 2. stav. 2. ovog zakona, obavezna u transportu opasnog tereta.
Učesnik u transportu opasnog tereta dužan je da lice koje prima u radni odnos na poslove u transportu opasnog tereta stručno osposobi ili da utvrdi da je lice koje prima u radni odnos na poslove u transportu opasnog tereta stručno osposobljeno za obavljanje poslova u transportu opasnog tereta u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Ako lice iz stava 1. ovog člana nije stručno osposobljeno, stručno ga osposobljava Savetnik, odnosno instruktor za transport opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Zaposleni koji je stručno osposobljen dužan je da obnovi znanje u periodu koji ne može biti duži od dve godine.
Kada je zaposleni iz stava 1. ovog člana stručno osposobljen, odnosno kada je obnovio znanje, Savetnik, odnosno instruktor za transport opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju izdaje mu potvrdu o stručnoj osposobljenosti.
Ministar propisuje obrazac i rok važenja potvrde iz stava 4. ovog člana.