Opasan teret čiji je transport propisima iz člana 2. stav 2. tačka 4) ovog zakona izričito zabranjen, učesnik u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju ne može transportovati bez izuzeća.
Opasan teret čiji je transport propisima iz člana 2. stav 2. tačka 4) ovog zakona zabranjen, može se transportovati na osnovu rešenja o izuzeću od zabrane koje organizacija nadležna za civilno vazduhoplovstvo, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane, izdaje učesniku u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju.
Rešenje iz stava 2. ovog člana izdaje se u skladu s dodatnim uslovima utvrđenim propisima iz člana 2. stava 2. tačka 4) ovog zakona i konačno je u upravnom postupku.
Učesnik u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju dužan je da određen opasan teret transportuje u skladu s propisima iz člana 2. stava 2. tačka 4) ovog zakona i drugim propisima.
Organizacija nadležna za civilno vazduhoplovstvo, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane, izdaje učesniku u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju posebno odobrenje za transport određenog opasnog tereta koje naročito sadrži ograničenja u pogledu namene vazduhoplova, odnosno količine opasnog tereta i načina pakovanja opasnog tereta i konačno je u upravnom postupku.
Avio-prevoznik koji poseduje uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza koje je izdao nadležni organ druge države može da transportuje opasan teret u vazdušnom saobraćaju na teritoriju Republike Srbije i sa teritorije Republike Srbije, na osnovu odobrenja organizacije nadležne za civilno vazduhoplovstvo za koje se plaća naknada čiju visinu utvrđuje nadležni organ te organizacije, u skladu sa posebnim zkonom.
Odobrenje iz stava 1. ovog člana je isprava koja važi najduže 12 meseci.
Rešenje o odbijanju izdavanja odobrenja iz stava 1. ovog člana je konačno u upravnom postupku.
Obaveze učesnika u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju, osim obaveza iz čl. 23. i 24. ovog zakona, jesu:
1)
za pošiljaoca da:
(1)
pre predaje opasnog tereta na prevoz, popuni, potpiše i preda avio- prevozniku transportni dokument koji sadrži potpisanu izjavu da je opasan teret potpuno i tačno opisan odgovarajućim nazivima i da je klasifikovan, upakovan, označen i spreman za transport,
(2)
stručno osposobi zaposlena lica koja transportuju opasan teret,
(3)
omogući zaposlenima da se upoznaju s važećim propisima kojima se uređuju dužnosti u transportu opasnog tereta;
2)
za avio-prevoznika da:
(1)
odbije prevoz opasnog tereta za koji nema transportna dokumenta, odnosno ako ambalaža opasnog tereta nije proverena u skladu sa procedurama prihvata opasnog tereta na transport,
(2)
koristi kontrolnu listu za prihvatanje opasnog tereta na transport,
(3)
pre utovara i posle istovara opasnog tereta kontroliše da li na ambalaži u kojoj je opasan teret ima oštećenja i da li opasan teret može da iscuri,
(4)
opasan teret ne prevozi u putničkoj ili pilotskoj kabini, osim ako je drukčije utvrđeno propisima iz člana 2. stav 2. tačka 4) ovog zakona,
(5)
razdvaja opasne terete za koje je propisima iz člana 2. stav 2. tačka 4) ovog zakona utvrđeno da su nekompatibilni,
(6)
vođi vazduhoplova dostavi pismeno obaveštenje o opasnom teretu koji prihvata na transport u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona, (7) u sopstveni operativni priručnik unese neophodna obaveštenja osoblju vazduhoplova koje obavlja poslove u transportu opasnog tereta,
(8)
upozori putnike na opasan teret koji se nalazi u vazduhoplovu,
(9)
dostavi neophodna obaveštenja za osoblje drugih učesnika u transportu opasnog tereta, (10) u slučaju nezgode ili udesa vazduhoplova kojim se transportuje opasan teret pruži potrebne podatke službama za sanaciju posledica, odnosno nadležnim organima države na čijoj teritoriji se dogodila nezgoda ili udes,
(11)
podnese izveštaj o nezgodi ili udesu vazduhoplova koji transportuje opasan teret, odnosno o transportu koji nije prijavljen ili koji je pogrešno prijavljen nadležnim organima za poslove civilnog vazduhoplovstva države u kojoj se događaj desio i nadležnim organima države koja je izdala avio-prevozniku uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza.
Program stručnog osposobljavanja za lica koja obavljaju poslove u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju dužni su da utvrde i sprovode:
1)
pošiljalac, paker i lica koja preuzimaju obaveze pošiljaoca;
2)
avio-prevoznik;
3)
privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik ovlašćen za pružanje usluga opsluživanja na zemlji koji u ime avio-prevoznika obavlja poslove prihvata, rukovanja, utovara, istovara i otpreme tereta i pošte, kao i zaliha predmeta koji se koriste na vazduhoplovu, rezervnih delova, goriva i maziva;
4)
privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik ovlašćen za pružanje usluga opsluživanja na zemlji koji u ime avio-prevoznika obavlja poslove prihvata i otpreme putnika;
5)
privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik ovlašćen za pružanje usluga opsluživanja na zemlji koji u ime avio-prevoznika obavlja poslove registracije putnika za let;
6)
organizator transporta;
7)
privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koji obavlja bezbednosni pregled putnika i njihovog prtljaga, tereta i pošte, kao i zaliha predmeta koji se koriste na vazduhoplovu, rezervnih delova, goriva i maziva.
Program stručnog osposobljavanja iz stava 1) ovog člana mora biti usklađen s propisima iz člana 2. stava 2. tačka 4) ovog zakona.
Program stručnog osposobljavanja za lica iz stava 1. ovog člana odobrava organizacija nadležna za civilno vazduhoplovstvo.
Učesnik u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju dužan je da za obavljanje poslova u transportu opasnog tereta odredi zaposlene koji su za te poslove stručno osposobljeni u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona i drugim propisima.
Učesnici u transportu opasnog tereta iz člana 69. ovog zakona dužni su da čuvaju podatke o stručnom osposobljavanju zaposlenih za poslove u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju i da ih dostave organizaciji nadležnoj za civilno vazduhoplovstvo na njen zahtev.
Instruktor za transport opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju (u daljem tekstu: Instruktor) stručno osposobljava zaposlene na poslovima u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju.
Instruktor može biti lice:
1)
koje je stručno osposobljeno za poslove u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju u skladu s programom iz člana 70. ovog zakona;
2)
koje je posebno osposobljeno za stručno osposobljavanje lica za poslove u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju.
Ovlašćenje je isprava koju organizacija nadležna za civilno vazduhoplovstvo izdaje Instruktoru kada proveri da li su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana.
Organizacija nadležna za civilno vazduhoplovstvo oduzima ovlašćenje Instruktoru ako prestane da ispunjava neki uslov iz stava 2. ovog člana.
Za izdavanje ovlašćenja iz stava 3. ovog člana plaća se naknada čiju visinu utvrđuje nadležni organ organizacije za civilno vazduhoplovstvo, u skladu sa posebnim zakonom.
Rešenje kojim se odbija izdavanje odobrenja kandidatu za Instruktora je konačno u upravnom postupku.
Instruktor koji duže od dve godine nije stručno osposobio nijedno lice ili zaposlenog na poslovima u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju dužan je da obnovi znanje.
Ministar na predlog organizacije za civilno vazduhoplovstvo bliže propisuje:
1)
uslove za izdavanje posebnog odobrenja za transport određenog opasnog tereta;
2)
uslove za izdavanje odobrenja avio-prevozniku kome je uverenje o osposobljenosti izdao nadležni organ druge države.
Ministar na predlog organizacije za civilno vazduhoplovstvo propisuje:
1)
sadržinu programa stručnog osposobljavanja zaposlenih na poslovima u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju;
2)
uslove za stručnu osposobljenost i posebnu osposobljenost koje treba da ispuni kandidat za Instruktora i obrazac ovlašćenja za obavljanje poslova Instruktora.