Ovim zakonom se uređuju položaj sudije, nespojivost sa sudijskom funkcijom, vrednovanje rada sudije, materijalni položaj sudije, uslovi i postupak za izbor sudije, prestanak sudijske funkcije, položaj predsednika suda, položaj sudije porotnika i disciplinska odgovornost sudije.

Sudija je nezavisan u vršenju sudijske funkcije.

Sudija sudi na osnovu Ustava, potvrđenog međunarodnog ugovora, zakona, opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugog opšteg akta donetog u skladu sa zakonom.

Sudijska funkcija je stalna. Sudija vrši funkciju u sudu za koji je izabran.

Bez svoje saglasnosti sudija ne može biti trajno premešten ni privremeno upućen u drugi sud, osim u slučajevima predviđenim Ustavom i ovim zakonom.

Sudija može, uz svoju saglasnost, biti upućen na rad u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa, u skladu sa ovim zakonom.

Etički principi vršenja sudijske funkcije su: nezavisnost, nepristrasnost, odgovornost i dostojanstvenost.

Sudija je dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost. Svi organi javne vlasti i javni funkcioneri dužni su da svojim postupanjem i ponašanjem održavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova.

Sudija je dužan da nepristrasno vodi postupak po svojoj savesti, u skladu sa vlastitom procenom činjenica i tumačenjem prava, uz obezbeđenje pravičnog suđenja i poštovanje procesnih prava stranaka garantovanih Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorom, zakonom i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

U cilju unapređenja etičkih principa vršenja sudijske funkcije Visoki savet sudstva donosi Etički kodeks kojim se bliže uređuju etički principi vršenja sudijske funkcije.

Sudije su dužne da se u svakoj prilici pridržavaju Etičkog kodeksa.

Službe, poslovi i postupci nespojivi sa sudijskom funkcijom određuju se zakonom.

Sudija ima pravo na platu i penziju u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i odgovornošću sudije.

Iznos plate i penzije sudije garantuje njegovu nezavisnost i materijalnu sigurnost.

Plata sudije uređuje se ovim zakonom.

Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje dato u vezi sa vršenjem sudijske funkcije ili za glasanje pri donošenju sudske odluke, izuzev ako učini krivično delo kršenja zakona od strane sudije ili javnog tužioca.

Sudija ne može bez odobrenja Visokog saveta sudstva biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju sudijske funkcije.

Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.

Ako je Republika Srbija na osnovu pravnosnažne sudske odluke, odnosno poravnanja zaključenog pred sudom, isplatila štetu iz

stava 1. ovog člana

, može tražiti od sudije naknadu isplaćenog novčanog iznosa, ako je šteta prouzrokovana namerno.

Ako je odlukom Ustavnog suda ili drugog suda u Republici Srbiji, Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međunarodnog suda, utvrđeno da su u toku sudskog postupka povređeni ljudska prava i osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom kršenju ili da je presuda izostala zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Republika Srbija može tražiti od sudije naknadu isplaćenog novčanog iznosa, ako je šteta prouzrokovana namerno.

Na zahtev ministra nadležnog za pravosuđe, Državno pravobranilaštvo je dužno da pokrene parnični postupak pred nadležnim sudom za naknadu isplaćenog novčanog iznosa iz st. 2. i 3. ovog člana, po prethodno pribavljenom mišljenju Visokog saveta sudstva. Visoki savet sudstva daje mišljenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za pribavljanje mišljenja.

Sudija ima pravo da se udružuje u strukovna udruženja radi zaštite svojih interesa i očuvanja nezavisnosti u radu.

Pravo strukovnog udruživanja podrazumeva i učešće u aktivnosti strukovnog udruženja u toku radnog vremena, ako se time ne remeti rad u sudu.

Sudija ima pravo da uzme učešće u donošenju odluke od značaja za rad suda.

Sudija ima pravo i obavezu na stručno usavršavanje i obuku o trošku Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonom.

Obuka sudija je organizovano sticanje i usavršavanje teorijskog i praktičnog znanja i veština potrebnih za stručno i efikasno vršenje sudijske funkcije.

Obuka je obavezna na osnovu zakona ili odluke Visokog saveta sudstva, u slučaju promene specijalizacije, bitnih promena propisa, uvođenja novih tehnika rada i radi otklanjanja nedostataka u radu sudije uočenih pri vrednovanju njegovog rada.

Sadržaj programa obuke određuje se u zavisnosti od profesionalnog iskustva sudije.

Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku njihove funkcije odlučuje Visoki savet sudstva, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud određuje Visoki savet sudstva.

Broj sudija prekršajnih sudova, Prekršajnog apelacionog suda i Upravnog suda određuje se i za svako odeljenje izvan sedišta suda.

Visoki savet sudstva preispituje potreban broj sudija i sudija porotnika u svakom sudu na pet godina.

Visoki savet sudstva može po sopstvenoj inicijativi ili na predlog predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda, predsednika Vrhovnog suda i ministra nadležnog za pravosuđe, a na osnovu godišnjeg priliva predmeta, preispitati potreban broj sudija i sudija porotnika i pre isteka roka od pet godina.

Sudija ostvaruje pravo iz radnog odnosa u skladu sa propisom koji uređuje pravo iz radnog odnosa izabranog lica, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.