Žrtvi trgovine ljudima pripadaju prava utvrđena ovim zakonom bez diskriminacije po bilo kom osnovu.
Žrtva trgovine ljudima prava utvrđena ovim zakonom ostvaruje nezavisno od prava utvrđenih drugim zakonom ili od činjenice da li učestvuje u krivičnom ili prekršajnom postupku.
Ostvarivanje prava utvrđenih ovim zakonom sprovodi se, po potrebi, u saradnji sa udruženjima koja pružaju specijalizovane usluge zaštite i reintegracije žrtava trgovine ljudima.
Žrtva trgovine ljudima ima pravo na blagovremene i potpune informacije o svojim pravima, uslugama koje su im dostupne i načinu njihovog ostvarivanja, na jeziku koji razume, odnosno u prisustvu prevodioca ili tumača, od prvog ostvarenog kontakta sa nadležnim subjektima.
, žrtvi trgovine ljudima se pružaju jednostavnim i lako razumljivim jezikom, usmeno i u pismenoj formi, odnosno elektronskoj formi.
Prilikom informisanja žrtve trgovine ljudima posebno se uzima u obzir starost žrtve, zrelost, intelektualne i emocionalne sposobnosti, pismenost i svaki mentalni, fizički ili drugi invaliditet koji može uticati na sposobnost razumevanja.
U slučajevima nemogućnosti angažovanja prevodioca ili tumača iz
, žrtva trgovine ljudima ima pravo na korišćenje digitalnih alata koji omogućavaju prevođenje sa jezika koji koristi, znakovnog jezika ili upotrebu programa koji čita elektronski dokument.
Informacije treba pružiti bez obzira na sposobnost ili spremnost žrtve da sarađuje u krivičnom postupku.
Žrtva trgovine ljudima ima pravo na period za oporavak i razmišljanje.
Period za oporavak i razmišljanje treba da omogući da se žrtva trgovine ljudima oporavi, dobije potrebne informacije i donese odluku da li će sarađivati sa nadležnim organima u postupku.
Period za oporavak i razmišljanje počinje kada postoji sumnja da se radi o žrtvi trgovine ljudima i traje vremenski period neophodan za oporavak i razmišljanje, a najmanje 30 dana.
Pravo za oporavak i razmišljanje ne utiče na radnje koje sprovode nadležni organi u krivičnom i prekršajnom postupku.
Tokom perioda za oporavak i razmišljanje žrtva trgovine ljudima ima pravo na usluge smeštaja (siguran smeštaj), psihološku i materijalnu pomoć, pristup zdravstvenoj zaštiti, usluge prevođenja i tumačenja, savetovanje i informisanje o svojim pravima, zastupanje u postupcima, kao i pristup obrazovanja za decu.
Tokom perioda za oporavak i razmišljanje nije moguće izvršenje rešenja o proterivanju žrtava trgovine ljudima.
Žrtva trgovine ljudima koja je stranac, tokom postupka identifikacije, u periodu za oporavak i razmišljanje, odnosno do prestanka potrebe za pružanjem pomoći, podrške i zaštite, ima pravo na privremeni boravak, ukoliko je to neophodno radi njene zaštite, oporavka i bezbednosti ili ukoliko sud, javno tužilaštvo ili policija smatraju da je njeno prisustvo neophodno zbog saradnje u krivičnom postupku.
Privremeni boravak se ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuju uslovi za ulazak, kretanje, boravak i vraćanje stranaca.
Važenje boravišne dozvole može se produžiti nakon isteka perioda oporavka i razmišljanja.
Izdavanjem boravišne dozvole se ne ugrožava pravo na traženje i dobijanje azila.
Žrtva trgovine ljudima koja je stranac ima pravo na uključivanje u program za podršku dobrovoljnog povratka stranaca koji garantuje bezbednost, dostojanstvo i poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda.
Nadležni organ za sprovođenje programa za podršku dobrovoljnog povratka stranaca i drugi subjekti, u okviru svojih nadležnosti, dužni su da u saradnji sa organima i udruženjima druge države, kao i međunarodnim organizacijama, procene rizik po život i integritet žrtve trgovine ljudima pre uključivanja u program za podršku dobrovoljnog povratka stranaca i obezbede da joj se u državi povratka pruži odgovarajuća podrška u rehabilitaciji i reintegraciji.
U slučaju kada žrtva trgovine ljudima zatraži povratak u državu porekla ili mesto uobičajenog boravišta u kojoj nije moguće garantovati bezbednost, dostojanstvo i poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, žrtvi trgovine ljudima će se omogućiti povratak bez uključivanja u program za podršku dobrovoljnog povratka.
U slučaju kada žrtva trgovine ljudima nema lična dokumenta, nadležni organ će preduzeti aktivnosti u cilju dobijanja putne isprave ili druge odgovarajuće isprave kako bi žrtva trgovine ljudima mogla da putuje i ponovo uđe u državu porekla ili uobičajenog boravišta.
Prava iz ostvaruju se i u slučaju kada se žrtva trgovine ljudima nalazi na teritoriji druge države i treba da se vrati u Republiku Srbiju.
U slučaju da se radi o žrtvi trgovine ljudima koja je državljanin Republike Srbije i koja se vraća po osnovu sporazuma o readmisiji, Komesarijat za izbeglice i migracije obezbeđuje mere za njen prihvat i reintegraciju u saradnji sa nadležnim institucijama.
U slučaju povratka žrtve trgovine ljudima, koja je državljanin Republike Srbije, uspostavljaju se individualni programi povratka u koji se uključuju relevantne nacionalne institucije, međunarodne organizacije, kao i udruženja radi izbegavanja ponovne viktimizacije i olakšavanja njihove reintegracije u društvo, uključujući njihovu integraciju u obrazovni sistem i tržište rada, posebno kroz sticanje i unapređenje njihovih stručnih kvalifikacija.
Žrtva trgovine ljudima ima pravo na psihološku pomoć i zaštitu fizičkog i psihičkog inegriteta pre, tokom trajanja i nakon okončanja krivičnog, odnosno prekršajnog postupka, u skladu sa zakonom.
Žrtva trgovine ljudima ima pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Razgovor u postupku identifikacije žrtve trgovine ljudima obavlja se na poverljiv način, uz poštovanje privatnosti i zaštitu podataka o ličnosti žrtve trgovine ljudima.
Identitet ili podaci koji omogućavaju identifikaciju deteta koje je žrtva trgovine ljudima ne smeju da budu javno objavljeni putem medija ili na bilo koji drugi način, osim u izuzetnim slučajevima, u cilju lakšeg pronalaženja članova porodice ili da bi se na drugi način obezbedila dobrobit i zaštita deteta.
Žrtva trgovine ljudima ima pravo na besplatnu pravnu pomoć i podršku u skladu sa zakonom kojim se uređuje besplatna pravna pomoć.
Advokat koji pruža besplatnu pravnu pomoć žrtvi trgovine ljudima u sudskom ili drugom postupku koji se vodi pred nadležnim organom, kao i advokat postavljen od javnog tužioca ili suda za punomoćnika žrtve trgovine ljudima kao posebno osetljivog svedoka u krivičnom postupku, po pravilu, je advokat koji je stekao posebna znanja u oblasti trgovine ljudima.
Advokat koji pruža besplatnu pravnu pomoć se, kada je to moguće, postavlja čim postoji sumnja da je lice žrtva trgovine ljudima, odnosno pre nego što to lice da zvaničnu izjavu i/ili odluči da li će sarađivati sa nadležnim organima.
Žrtva trgovine ljudima ima pravo da u toku postupka pred nadležnim subjektom upotrebljava jezik i pismo koje razume.
Žrtva trgovine ljudima ima pravo na usluge prevođenja i tumačenja od prvog razgovora sa nadležnim organima, čim postoji sumnja da je lice žrtva trgovine ljudima.
Ako se postupak ne vodi na jeziku koji razume, žrtva trgovine ljudima ima pravo na besplatno prevođenje, odnosno tumačenje.
Kada prevođenje obezbeđuju udruženja troškove nadoknađuje država.
Žrtva trgovine ljudima bez obzira na nacionalnost i državljanstvo, pod uslovom da zakonito boravi u Republici Srbiji ima pravo na radnu inkluziju.
Žrtva trgovine ljudima ima pravo na stalnu podršku pri zapošljavanju, dostojanstvenu radnu integraciju, uz stručno osposobljavanje ili prekvalifikaciju.
Nadležni organi sistemski podstiču i subvencionišu inicijative za zapošljavanje žrtve, uključujući izradu programa podsticaja za ekonomsko osnaživanje i socijalno preduzetništvo.
Žrtva trgovine ljudima bez obzira na nacionalnost i državljanstvo, pod uslovom da zakonito boravi u Republici Srbiji, ima pravo na socijalnu i porodičnopravnu zaštitu, u skladu sa zakonom.
Žrtva trgovine ljudima, bez obzira na nacionalnost i državljanstvo, pod uslovom da zakonito boravi u Republici Srbiji ima pravo na besplatno obrazovanje koje uvažava njene obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja, u skladu sa zakonom.
Žrtva trgovine ljudima ima pravo na usluge smeštaja (siguran smeštaj) bez obzira na nacionalnost i državljanstvo, pod uslovom da zakonito boravi u Republici Srbiji.
pružaju Centar, druge ustanove socijalne zaštite i udruženja koja pružaju lincencirane usluge socijalne zaštite žrtava trgovine ljudima.
Žrtve trgovine ljudima imaju pravo na odgovarajući smeštaj, u zavisnosti od pola, starosne dobi i individualnih potreba.
Sredstva za realizaciju usluge smeštaja obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i drugih izvora finansiranja.
Bliže uslove i standarde koje treba da ispuni smeštaj žrtava trgovine ljudima propisuje ministar nadležan za socijalna pitanja.