Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima,
3)
Zaštitnik građana/Nacionalni izvestilac u oblasti trgovine ljudima,
4)
Policija,
5)
javna tužilaštva,
6)
sudovi,
7)
Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima,
8)
ministarstva nadležna za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (uključujući Inspektorat za rad i reprezentativne sindikate), porodičnu zaštitu, za obrazovanje i vaspitanje, zdravlje, pravosuđe, informisanje, telekomunikacije i spoljne poslove,
9)
Komesarijat za izbeglice i migracije,
10)
centri za socijalni rad i druge ustanove socijalne zaštite,
11)
pružaoci zdravstvene zaštite,
12)
ustanove obrazovanja i vaspitanja,
13)
udruženja koja se bave sprečavanjem trgovine ljudima, pružanjem pomoći i zaštite žrtava,
U primeni odredbi ovog zakona, nadležni subjekti u okviru Nacionalnog mehanizma sarađuju kroz razmenu podatka i informacija, planiranje i sprovođenje preventivnih aktivnosti i druge vidove saradnje koji su od značaja za sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima i zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Podaci iz medicinske dokumentacije žrtve trgovine ljudima mogu se dostaviti Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima u minimalnom obimu i sadržaju neophodnom za ostvarivanje pomoći i podrške žrtvi, u skladu sa njenim najboljim interesom.
obezbeđuje se i realizuje na lokalnom, pokrajinskom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou.
Procedure za realizaciju saradnje između nadležnih subjekata u okviru Nacionalnog mehanizma, kao i procedure za postupanje sa žrtvama trgovine ljudima utvrđuje Vlada.
Na nadležnosti subjekata u okviru Nacionalnog mehanizma koje nisu uređene ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe posebnih zakona.
Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove u saradnji sa drugim nadležnim subjektima izrađuje dokumenta javnih politika u oblasti borbe protiv trgovine ljudima u intervalima ne dužim od pet godina.
U cilju efikasnije borbe protiv trgovine ljudima, odnosno izbegavanja sekundarne viktimizacije, otkrivanja, identifikacije, pružanja pomoći i zaštite žrtvi trgovine ljudima, obezbeđuju se stručne obuke za lica u okviru nadležnih subjekata koja dolaze u kontakt sa pretpostavljenom žrtvom trgovine ljudima i žrtvom trgovine ljudima.
Vlada obrazuje Savet za borbu protiv trgovine ljudima (u daljem tekstu: Savet).
Savet je telo Vlade koje se obrazuje u cilju unapređenja koordinacije nacionalnih i međunarodnih aktivnosti u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, u okviru kojih razmatra i međunarodne preporuke i preporuke Nacionalnog izvestioca.
Predsednik Saveta je ministar nadležan za unutrašnje poslove, dok su članovi Saveta ministri nadležni za finansije, socijalna pitanja, pravosuđe, zdravlje, obrazovanje i vaspitanje, evropske integracije i porodičnu zaštitu.
Savet uspostavlja multidisciplinarno telo koje čine subjekti preliminarne identifikacije i koje, po potrebi, saziva Nacionalni kooordinator za borbu protiv trgovine ljudima, a radi hitnog koordinisanog međuresornog odgovora u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, u cilju efikasnog sprovođenja ovog zakona.
Sednicama Saveta prisustvuju Nacionalni izvestilac i Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima.
Savet o svom radu podnosi izveštaj Vladi najmanje jednom godišnje.
Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima (u daljem tekstu: Nacionalni koordinator) je ujedno i rukovodilac organizacione jedinice za koordinaciju aktivnosti u oblasti borbe protiv trgovine ljudima u Direkciji policije.
Nacionalni koordinator obavlja sledeće poslove:
1)
vrši koordinaciju aktivnosti nadležnih subjekata,
2)
predlaže Savetu planove mera i aktivnosti i programe finansiranja u cilju smanjenja izazova, rizika i pretnji od trgovine ljudima, uključujući i reagovanje u vanrednim situacijama,
3)
vrši koordinaciju u razvoju i primeni zakonodavnog okvira i javnih politika u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, radi usklađivanja sa odgovarajućim međunarodnim standardima,
4)
organizuje promotivne aktivnosti za podizanje svesti javnosti o problemu trgovine ljudima i pomoći žrtvama trgovine ljudima,
5)
predlaže nadležnim subjektima obuke u oblasti trgovine ljudima,
6)
sarađuje sa medijima i privrednim subjektima koji društveno odgovorno posluju,
7)
predstavlja kontakt tačku za međunarodnu razmenu informacija u oblasti borbe protiv trgovine ljudima,
Zaštitnik građana obavlja poslove Nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima.
Nacionalni izvestilac prati aktivnosti u oblasti trgovine ljudima, izveštava i upućuje preporuke radi unapređenja stanja u oblasti trgovine ljudima u Republici Srbiji.
Nacionalni izvestilac prati primenu propisa u oblasti trgovine ljudima.
Organi državne uprave, organizacije, preduzeća i ustanove kojima su poverena javna ovlašćenja, imaju obavezu da sarađuju sa Nacionalnim izvestiocem i da mu omoguće pristup prostorijama, dostave ili stave na raspolaganje sve podatke u oblasti trgovine ljudima kojima raspolažu, a koji su od značaja za aktivnosti koje preduzima Nacionalni izvestilac, bez obzira na stepen njihove tajnosti osim kada je to u suprotnosti sa zakonom.
dužni su da razmotre i o postupanju po preporuci obaveste Nacionalnog izvestioca.
U cilju praćenja aktivnosti i izveštavanja, Nacionalni izvestilac sarađuje sa Vladom, sudovima, javnim tužilaštvima, međunarodnim organizacijama i relevantnim udruženjima.
Nacionalni izvestilac na osnovu prikupljenih podataka:
1)
sačinjava i objavljuje godišnji izveštaj u oblasti trgovine ljudima u Republici Srbiji;
2)
sačinjava i objavljuje posebne izveštaje u oblasti trgovine ljudima;
3)
u okviru godišnjeg i posebnih izveštaja upućuje preporuke i daje mišljenja za unapređenje stanja u oblasti trgovine ljudima.
Na pitanja nadležnosti, ovlašćenja i postupka Nacionalnog izvestioca koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona o Zaštitniku građana.
Policijski službenici koji su stekli posebna znanja u oblasti trgovine ljudima, obavljaju policijske poslove koji se odnose na sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima, u skladu sa zakonom.
Glavni javni tužilac određuje javne tužioce koji su stekli posebna znanja u oblasti sprečavanja i suzbijanja trgovine ljudima radi postupanja u predmetima trgovine ljudima.
Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima (u daljem tekstu: Centar) je ustanova socijalne zaštite.
Centar obavlja sledeće poslove kao poverene:
1)
sprovodi postupak formalne identifikacije i donosi odluku u skladu sa ovim zakonom,
2)
vrši procenu stanja, potreba, snaga i rizika lica kako bi se utvrdilo da li se radi o žrtvi trgovine ljudima, a radi obezbeđivanja odgovarajuće pomoći i podrške, u skladu sa zakonom,
3)
pruža usluge smeštaja i druge usluge socijalne zaštite za žrtve trgovine ljudima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita,
4)
u saradnji sa drugim nadležnim ustanovama i udruženjima koja pružaju pomoć, podršku i zaštitu žrtvama trgovine ljudima, Centar koordinira aktivnosti zaštite i podrške žrtvama trgovine ljudima, uključujući i izradu individualnog plana zaštite žrtve trgovine ljudima i praćenje i ocenjivanje njegovog sprovođenja,
5)
izrađuje izveštaj za svaku identifikovanu žrtvu trgovine ljudima u skladu sa ovim zakonom,
6)
pruža svu neophodnu podršku žrtvi trgovine ljudima u postupcima pred nadležnim organima,
7)
organizuje i učestvuje u sprovođenju obuka i pružanju stručne podrške ustanovama i udruženjima koja rade sa žrtvama trgovine ljudima i licima koja su izložena riziku od trgovine ljudima,
8)
vodi evidencije, kao povereni posao u skladu sa ovim zakonom,
Crveni krst Srbije deluje u oblasti sprečavanja trgovine ljudima i pružanju pomoći i podrške žrtvama trgovine ljudima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad Crvenog krsta Srbije.
Udruženja koja pružaju licencirane usluge socijalne zaštite i udruženja koja se bave pružanjem pomoći i zaštite žrtava trgovine ljudima učestvuju u preliminarnoj identifikaciji žrtava trgovine ljudima, pružanju podrške, pomoći i zaštite žrtvama trgovine ljudima, uključujući usluge smeštaja (siguran smeštaj), SOS telefon i savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge.
organizuju i učestvuju u sprovođenju akreditovanih obuka ustanovama i udruženjima koja rade sa žrtvama trgovine ljudima i licima koja su izložena riziku od trgovine ljudima.
Sredstva za pružanje licenciranih usluga i za pružanje pomoći i zaštite žrtvama trgovine ljudima od strane udruženja iz
sprovodi se u skladu sa propisima kojima se uređuje dodela sredstava za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koji realizuju udruženja.
planira, koordinira, sprovodi i prati aktivnosti, predlaže mere u oblasti prevencije trgovine ljudima, izrađuje, prati i sprovodi lokalni akcioni plan, sarađuje sa Nacionalnim koordinatorom i izveštava ga o realizovanim aktivnostima.
Sredstva za rad i realizaciju zadataka lokalnog tima obezbeđuju se iz budžeta jedinice lokalne samouprave i drugih izvora finansiranja.